Da li je vredelo?

XXIII poglavlje: Volim je

Hoću da pozovem taksi i odvezem se u neki hotel, ali naravno, ostavio sam ga u diskoteci. Umorno prstima masiram kapke. Sve me boli. Jedva stojim na nogama.

Svakog trenutka mi kroz glavu prolazi— ne moraš ovo da radiš, kad znaš da ima neko ko je uvek spreman da ti pruži prenoćište. Svađao sam se sa tim glasom— ne, ta osoba je za mene mrtva.

Naslonio sam se na zid i izvadio kutiju cigareta iz unutrašnjeg džepa kaputa. Nervozno sam povukao dim i zabacio glavu unazad, pokušavajući da se opustim. Ali kako da se opustim kada mi toliko stvari neprestano prekida mir?

Zašto me je Luna zvala? Možda je odlučila da želi da mi oprosti? Šta ako se predomislila zbog Lorenza i sada nikad više ne želi da me vidi? Gde ću da provedem noć? Hoće li modrice biti manje uočljive ujutru? Hoću li više dana morati da izbegavam baku i deku? Brinu li se sada gde sam? Kako je Andrej? Da li će mi on ikad oprostiti? Da li se Aleksandar i dalje mota oko Lune? Da li je Nenad još u zatvoru? Kako da je zaštitim od svega kada sam ja ovde, a ona tamo?

Policijske sirene se čuju kao da su veoma blizu. Ustajem se i izvirujem napolje. Ispred ulaza stoje 2 policajca, i Lorenzo sa kesicom leda na obrazu. Priča nešto i oni strpljivo zapisuju. U prevodu—najebao sam.

Trčim u drugom smeru koliko me noge nose. Koliko je sati? 3, 4 ujutro? Nalazim se ispred Jelenine zgrade. Ni sam ne znam kako sam dospeo do ovamo. Izgleda da je osoba koja je za mene mrtva možda moj jedini spas u ovoj situaciji. Penjem se stepenicama na sedmi sprat i psujem starinsku građevinu bez lifta. Kucam na njena vrata i par puta pozvonim—za svaki slučaj.

Čujem užurbane korake sa druge strane vrata i jedan klik brave. Vrata se otvaraju. Jelena, bez trunke šminke i s kosom rasčupanom više nego obično, gleda u mene izbezumljeno. Na sebi nosi samo svilenu rozu spavaćicu, koja je previše kratka u mojim očima. Obrve joj se polako kose, a oči dobijaju nijansu zabrinutosti. Šaka joj dolazi do mog obraza, i polako vrhom jagodice prelazi preko modrice.

"Šta ti se to dogodilo?" rekla je pokušavajući da suzdrži zgražavanje na svom licu.

"Ja... Nije bitno. Samo sam hteo da te pitam mogu li da prenoćim ovde, znam da je nepristojno od mene da ti uopšte tražim bilo šta, ali u frci sam.. Je li ti problem?"

"Naravno da nije problem. Osjećaj se kao kod kuće."

Nervozno se nasmejala i otrčala u sobu. Brzo se vratila sa jastukom i velikim jorganom u ruci.

"Pa.. Miloše, kauč. Kauču, Miloš. Laku noć."

Otrčala je do sobe što je brže mogla, trudeći se da sakrije lice. Međutim, bilo je kasno sakriti ga kada sam već video koliko su joj obrazi crveni i koliko joj oči sijaju. Neke žene je tako lako pročitati. Za razliku od Lune. Bože, koliko mi nedostaje.

Ako ništa, bar sam bio zahvalan što Jelena nije postavljala dodatna pitanja. To što sam imao mesto za spavanje mi nije pomoglo da zaspim. Celu noć sam se okretao na tom malom kauču smišljajući razloge zbog kojih me je Luna htela pozvati.

Hteo sam sebe da pripremim za najgore i pokušavao sam da stvorim najlošiju situaciju u glavi, ali zamisao nje u mojim rukama bila je jedina stvar na koju sam se mogao koncentrisati.

Nedostaje mi ona, njen vatreni pogled, iskreni osmeh, njene tople krupne oči. Sve. Ona nije obična. Ona je tako daleko od običnog. Ona je najposebnije biće na svetu, i mogu lagati sebe koliko god hoću. Volim je.

Ustao sam se i na prstima tražio Jelenin laptop. Našao sam ga ispod gomile fascikli i pažljivo ga izvukao. Okej, nemoj sad da me izneveriš. Nemoj da imaš šifru.

Palim ga i neobično uzbuđenje me oduzima toliko da se suzdržavam da ne uskliknem od sreće. Nema lozinku!

Otvaram e-mail i počinjem da otkucavam poruku Luni. Ako me ne voli, u redu je, samo želim da zna moja osećanja.

Reči kao da se same otkucavaju. Pregledam poruku još par puta, da ne bi posedovala ni jednu grešku i pritiskam send.

Nikad u životu nisam bio ovoliko nervozan.

Dragi moji! 1k čitalaca! Ne mogu da vam opišem koliko sam srećna, hvala vam.

Sledeći deo će biti Lunin POV.

Ne zaboravite da glasate⭐️

P.S. Promenila sam naslovnu stranu knjige nadam se da vam se dopada:))) I da, biće nastavak ove knjige.