pola godine kasnije
"Luna!" čula sam Andrejev i Sarin glas u harmoniji.
"Buđenje. Odmah." Sara mi je rekla naređivačkim glasom.
Ustala sam se i bacila jorgan na leđa koristeći ga kao plašt. Dogegala sam se kao pingvin u dnevnu sobu.
"IZNENAĐENJE!!"
Protrljala sam oči i videla moje dvoje cimera kako skakuću kao retardirane veverice i prosipaju konfete po kući. Sranje. Zaboravila sam na ovaj dan.
"Danas nam je divan dan, divan dan, našoj Luni rođendan, rođendaa.."
"Okej, prekinimo pesmu, hoću da jedem tortu." rekla sam jer se i dalje osećam čudno kada mi neko peva rođendansku pesmu, a ja ne znam šta da radim već neprijatno stojim sa rukama u vazduhu.
Sara je prva prišla i zagrlila me čvrsto:
"Dvadeset peeeeet!"
"Ugh, ni ne pominji." prevrnula sam očima i poljubila je u obraz.
"Pa, tvoj poklon od mene je tvoja omiljena stvar na svetu, čokoladna torta!"
Smejala sam se dok sam ogromnu dvospratnu tortu uzimala u ruke i spuštala na sto.
Iza Sare stajao je Andrej. Ruke su mu bile iza leđa i strpljivo je čekao da završim razgovor sa njom. Kada je Sara otišla u kuhinju da uzme nož, prišao je.
"Pa, došao je i taj dan." rekao je dok mu se ugao usne krivio u blagi osmeh.
"Dvadeset pet dušo, dvadeset pet!" glumila sam kao da sam njegova žena.
"O da ljubavi, o da!" rekao je cereći se i brzo ulazeći u igru.
Okrenuo me je i počeo da pleše sa mnom iako nismo imali nikakvu muziku. Smejala sam se naslanjajući se na njegovo rame.
"A sada, moja draga, poklon."
"Stvarno.. Nisi trebao."
"...a u sebi razmišljaš: Aa poklon, tako te volim." rekao je imitirajući moj glas.
Udarila sam ga u rame i počela da se smejem. Okrenuo me je prema ogledalu tako da su se naši odrazi gledali u oči. Iz zadnjeg džepa je izvadio malu kutiju. Sklonio mi je kosu sa vrata i izvadio iz kutije srebrnu ogrlicu. Zakačio je spretno, ljubeći me u obraz s leđa.
"Srećan rođendan, plačljivice."
"Predivna je.." rekla sam dok sam u ruci držala privezak. Bio je to mali, sivi privezak u obliku deteline sa četiri lista.
Okrenula sam se prema njemu. Napravio je korak napred. Stajala sam mirno. Gledala sam u njegove plave oči, koje su bile takve da se u njima momentalno izgubite i više nikad ne pronađete. Bili smo na centimetar odstojanja. Stajali smo tako u mestu, ni napred, ni nazad, kao da nismo bili sigurni šta dalje. Nismo bili sigurni da želimo da prekinemo prijateljstvo. Bili smo tu, na granici, više od prijatelja ali manje od ljubavnika.
Sara je došla sa nožem, bocom vina i tri čaše, i refleksivno smo se odaljili jedno od drugog trudeći se da ostatak dana ne provedemo ponašajući se čudno. Dan smo proveli u stanu, igrajući razne igre, gledajući filmove.
Andrej je bio u krevetu jer ga je sutra čekala jako važna prezentacija, dok smo Sara i ja gledale Tri metra iznad neba po hiljaditi put.
"Znaš, pitam se kako do sad nismo naučile ni reč na španskom." rekla sam između zalogaja kokica.
"Lo siento?"
Dala sam joj jedan "samo jako curo pogled" i počele smo da se smejemo. Andrejev glas se čuo iz sobe:
"Možete li ikako malo glasnije?"
"Mislila sam da spavaš. Evo ga Aće na žurci aaa Luna hoću da se udam za njega."
"Ne mogu da spavam kad se vi derete kao ludače. I da li to opet gledate Tri metra iznad neba?" rekao je izlazeći iz sobe.
Bio je samo u šorcu i njegovo savršeno izvajano telo se jasno videlo. Sara ga je udarila po stomaku na šta je on zajaukao.
"Koji kurac??"
"Ništa, samo testiram snagu pločica." rekla je nastavljajući da jede kokice.
Sara i Andrej su zaspali. Ona njemu na ramenu, on naslonjen na njenu glavu. Ja sam nervozno jela čokoladu i nervirala se zbog kraja filma. Tada mi je stigla poruka.
Ti si zvezda koju je teško naći. Skoro neuhvatljiva. Skoro. Srećan rođendan Luna. Nadam se da nisam previše zakasnio. Želim da ti se svaka želja ostvari. Moj poklon te čeka na vratima.
-Miloš.Kako je dođavola našao moj broj??
Čujem zvono i ustajem brzo, pre nego što se Sara i Andrej probude. Otvaram vrata i ne mogu da verujem svojim očima.
HEJ! Ima još: Tagujte vašeg wattpad prijatelja ukoliko želite da pročita ovu priču i ne zaboravite da glasate⭐️⭐️⭐️
KAMU SEDANG MEMBACA
Da li je vredelo?
Romansa{COMPLETED} {KNJIGA 2 OBJAVLJENA!} Tužni ljudi su nekad bili oni najsrećniji. Ali šteta. Slomio ih život." Spustio joj je ruku sa obraza i uzeo pramen kose. Pleo ga je među prstima dok se polako približavao rupi između vrata i uva, i sarkastično pro...