Da li je vredelo?

VI poglavlje: Glupača

Odmahnula je glavom i pogledala u stranu.

"On je stranac, neko ko nije uopšte ni u mom životu, i usuđuje se da mi postavi tako intimno pitanje. I da jesam, to nije njegov problem. Preživeću. Mnoge devojke su prošle kroz ovo zar ne? Srce će se zalečiti, utešiću se drugim i sve će nestati kao da se nikada nije ni desilo. Ja nisam slabašna devojčica. Sama sam tražila nevolju." - pomislila je.

*flashback*

"Nenade ulazim u kuću i ne, ne smeš da upoznaš moje roditelje. Previše je čudno. Odlazi sa tim motorom, jer ako me vide sa tobom ubiće me."

"Sa mnom? A šta je to sa mnom?"

"Kao prvo - pušiš, a to nije zdravo, a i sam znaš da mi je mama hirurg, a da ja studiram medicinu. Drugo - voziš motor, znači nevolja si. Treće - borilački si nastrojen i ubio bi nekoga ako te mrko pogleda, a moj tata će te sigurno tako gledati. I četvrto, najgore - piješ kao najveći alkoholičar. Eto, sad znaš razlog, idii!!"

"I zašto si ti onda uopšte sa mnom. Voliš nevolju. Očigledno je čim si izabrala mene. Najčudnije je što nisi sposobna da se suočiš sa sopstvenim izborom." nagazio je gas i ljutito otišao.

To je bila njihova prva svađa. "Kamo sreće da se tu sve završilo. Kamo sreće da te noći nisam pokucala na njegova vrata, u crvenom čipkanom vešu i visokim štiklama. Kamo sreće da mu se nisam predala i ostavila tamo zadnje zrno svog dostojanstva. Ovo je sve moja krivica." - Luna je jecala u sebi.

Miloš je besno gledao, ko zna koliko dugo je bila u svojim mislima. Lupio je šakom o sto i posuđe na njemu se zatreslo.

"Ti si jedna glupa i laka devojka. Ko zna i jesi li bila silovana, ili si ti njega silovala. Glupačo. Samo proveri da još nisi trudna, sigurno si uradila abortusa za 6 života."

Luna ga je samo gledala praznim pogledom. Šta je to sada čula? Da li joj se pričinjava? Miloš je jako stegao za ruku i povukao iz stolice.

"Haajde. Sigurno znaš ko je otac. Povedi me do njega." - izvodio je iz kafića dok je ona pokušavala da se otrgne.

Kada je konačno uspela da se izmakne iz snažnih ruku, samo ga je razočarano pogledala i rekla: "Nikad više da nisi pomislio da mi se obratiš."

Dok je odlazila čula ga je kako viče na sred trga: "Čekaj? Jesam li izabrao pogrešan pristup. HAJDE LJUBAVI DOĐI UTOLI MOJE STRASTI." govorio je podrugljivim tonom dok su se devojke koje su prolazile pored Lune potajno podsmehivale. Vratila se kući i zaključala vrata. Ugasila je telefon i spremila sebi opuštajuću kupku. Pustila je laganu muziku, usula vino u duguljastu kristalnu čašu, i kada je skinula i poslednji komad odeće sa sebe ušla u kadu.

"Nikada više nećeš ni suzu pustiti. Ni zbog koga. A svi koji su te rastužili, dobro će platiti. Kunem se." rekla je dok je gledala svoj odraz u ogledalu.

Nakon što je završila sa opuštanjem, zapalila je cigaretu i počela da kuje osvetnički plan. Miloš i Nenad nisu mogli ni da slute šta ih čeka.

Ukoliko vam se knjiga sviđa, glasajte i komentarišite jer mi je to jedina motivacija. Xx