"Ne znam šta se upravo dogodilo. Sve je bilo.. kao košmar." drhtavo je priznala.
Pribio sam je bliže uz mene. Posle toliko vremena bila je u mojim rukama. Nešto u podsvesti mi nije dopuštalo da se odaljim od nje ni na sekundu, bojao sam se da će nestati.
Znam, nije mi oprostila. Ali iskoristiću ovaj mali trenutak njene slabosti da umirim srce. Ne mogu više da živim bez nje, bez njenog dodira, a sada mi sve sve više na to ukazuje. Osećam bol od udaraca, od dehidracije, od gladi, od ljubavi.
Kako sam mogao da je ostavim samu?
"....."
Budim se u bolničkoj sobi. Oko mene nema nikoga. Naravno, ko bi brinuo za mene? Izvadio sam iglu od infuzije iz vene i obukao se. Sve mi je malo mutno i osećam blagu vrtoglavicu, ali ne mogu da provedem više vremena ovde, u bolničkoj košulji i postelji u kojoj je neko juče umro. Izlazim i dolazim do šaltera, tražeći Luninu sobu.
"....."
Otvaram vrata polako. Ne želim da je probudim. Srce mi igra i žmarci mi prolaze kroz telo na pomisao da ću je videti još jednom. Spava na bolničkom krevetu. Pored nje, sa glavom u njenom krilu, spava Andrej. Prsti ruku su im isprepletani. Deluju, bezbrižno. Izašao sam što sam brže mogao i potražio čekaonicu. Seo sam na stolicu trljajući kapke.
Mislim, naravno, zašto se nerviram oko toga? Nastavila je dalje, šta da očekujem? Da pati za mnom do kraja života? Drago mi je što je to Andrej, on je najbolji momak kojeg poznajem.
Koga ja zavaravam, NIJE mi ni malo drago zbog ovoga. Ne znam šta mi je, mora da je do lekova. Ne razmišljam ispravno.
Kupi kartu i vrati se u Italiju.
Ne! Ostani i osvoji njeno srce.
Baka i deda će da brinu zbog mene.
Kao da si ikad bio kod njih duže od par dana?
Ona voli Andreja.
Ona voli tebe.
Video sam kako ga gleda.
Znaš kako ona tebe gleda, od sekunde kada su se vaši pogledi sreli.
Kako me je ona gledala.
I kako će te uvek gledati.
Samo ću da se pozdravim kad se probudi i odlazim, to je to.
To nije to.
Svađao sam se sa svojom podsvešću. Zaspao sam na stolici i blagi udarac u rame me je probudio. Protrljao sam oči i video Andreja i Lunu ispred mene. Andrej je imao ljutit izraz lica, obrve su mu se kosile a oči sevale kao munje. Luna je, pak, imala smekšan osmeh i oči su joj bile umorne, ali i dalje jednako lepe. Ustao sam se i stavio joj ruku na rame. Zadrhtala je na moj dodir i loše vibracije su mi odmah dale znak da se odaljim od nje. Vratio sam ruku u džep.
"Jesi li dobro?"
"Savršeno." stidljivo se nasmejala ne gledajući me u oči.
"Luna, ako ti treba neko za razgovor, ja sam t..."
"Hvala ti na tome što si me spasio." prekinula me je i pogledala u oči. Da li haluciniram, ili ona ima suze u očima. Suze koje se očajnički bore da se oslobode i padnu niz njene obraze. Suze koje ona uspešno zarobljava. Bolelo me je to što ne može da bude iskrena sa mnom. Andrej je prekrstio ruke preko grudi i nestrpljivo uzdahnuo. Okrenula se i klimnula glavom, dajući mu znak da brzo kreću. Otišao je ostavljajući mene i nju samu.
"Slušaj, moram da krenem. Hvala još jednom. Vidimo se." okrenula se i krenula da ode.
Idi za njom!
Ne želi me.
BRŽE.
Ne zaslužujem je.
Ako ovo ne uradiš žalićeš celog života.
Ako ovo ne uradim, žaliću celog života.
Potrčao sam za njom i uhvatio je za ruku. Okrenula se ne očekujući da me opet vidi. Obrazi su joj bili vlažni i oči crvene. Povukao sam je u zagrljaj. Ruke su joj bile na mojim grudima i polako me je gurala dalje od nje.
"Znam da ne želiš da te pustim, ne opiri se." rekao sam iako nisam znao da ne želi da je pustim. Ipak, prestala je da pokušava da pobegne od zagrljaja.
"Miloše, molim te.."
"Izvini." rekao sam usmeravajući njeno lice prema mom. "Volim te. Ne mogu da te izgubim. Ne znam šta se događa između tebe i Andreja ali ne mogu da pomislim da ćeš ikad imati nekoga drugog osim mene. Možda sam posesivan, ljubomoran, lud. Ali sam i zaljubljen u tebe. Ludo. Neponovljivo. Zaljubljen u tebe."
Približio sam se njenim usnama. Nije se odmicala. Gledala me je u oči sa odobrenjem, ali ipak, tračkom straha i predomišljaja. Nije spremna. Skrenuo sam usnama i spustio nežni poljubac na njen obraz. Čekaću je koliko god bude potrebno.
Ne zaboravite da glasate❤️
ESTÁS LEYENDO
Da li je vredelo?
Romance{COMPLETED} {KNJIGA 2 OBJAVLJENA!} Tužni ljudi su nekad bili oni najsrećniji. Ali šteta. Slomio ih život." Spustio joj je ruku sa obraza i uzeo pramen kose. Pleo ga je među prstima dok se polako približavao rupi između vrata i uva, i sarkastično pro...