Da li je vredelo?

XVI poglavlje: Zvezda

"LUNA!" glas mu je bio veoma entuziastičan. "Dolazim za tebe za 5 minuta, izađi iz kancelarije."

"Okej. Ne znam šta si naumio i odakle znaš gde sam ja, ali ja ne izlazim odavde sa tobom." ljutio sam mu odbrusila.

"Haajde. Molim te. Meni za ljubav."

Zašto se lomim na njegovo "meni za ljubav". Ko sam ja? Zaljubljena slinavica.

"Okej, i to samo jer znam da nećeš odustati da smaraš sve dok ne pristanem." prevrnula sam očima.

Smejao se razdragano, kao malo dete. Još nisam navikla na to da se on smeje.

"To je duh! I znam da trenutno prevrćeš očima. Izlazi, ispred sam."

Prekinuo je vezu. Izašla sam i videla Miloša na motoru, u kožnoj jakni i crnim, blago iscepanim farmericama, sa dubokim belim patikama. Okej? Ko je on? Osećala sam se neprijatno jer sam ja bila u pantalonama i sakou.

"Ti i motor?" rekla sam podrugljivo.

"Ti, ja i motor, zapravo." iskezio se.

Nešto me je u njenu podsetilo na Nenada. Sama pomisao na njegovo ime stvarala je neprijatan osećaj u stomaku. I on je vozio motor. Pomislila sam, da li je zapravo istina ono što je rekao, da me stvarno privlači nevolja?

Pokrenula sam se pokušavajući da zataškam ružne misli lepšim, kao na primer koliko su lepe Miloševe smaragdno zelene oči.

"Šta je? Plašiš se motora? Nemoj mi reći da se nikad nisi vozila jednim." rekao je podrugljivo.

"NARAVNO da jesam." ljutio sam mu dobacila sedajući iza njega.

"Kaciga?" upitao me je.

"Mislim da nisam te sreće da umrem noćas." sarkastično sam se nasmejala.

Vozio je polako, bez žurbe. Put je bio pust i jedino je njegov motor kvario beskrajnu tišinu drveća koje je okvirivalo cestu. Glava mi je bila naslonjena na njegova leđa, a ruke obgrljene oko njegovog struka. Oči su mi bile zatvorene dok sam uživala u načinu na koji vetar mrsi moju kosu.

Odjednom se zaustavio.

"Tu smo."

"VEĆ? Ali ja sam baš uživala.." durila sam se pućeći donju usnu.

"Sledeći put će biti posvećen samo našoj vožnji, obećavam."

Sama pomisao na sledeći put naterala mi je srce da brže otkucava. Obgrlio mi je ramena i pokazao na kuću koja je bila zapanjujuće prelepa. Bila je jednospratna, mala, drvena vikendica. Šuma je okruživala tako da je izgledalo kao da je jedina na svetu. Dvorište je bilo popločano i levo se nalazio bazen. Kada sam skrenula pogled na desno, došlo mi je da se onesvestim od sreće.

Veliko filmsko platno je bilo postavljeno u dvorištu, a projektor je puštao Igru prestola. Usta su mi ostala otvorena dok sam gledala scene iz moje omiljene serije. Ispred platna je bio postavljen pokrivač i na njemu tri kutije pice i dve limenke koka kole.

"Šta kažeš na jedan Game of Thrones maraton?" smeškao se zadovoljan mojim oduševljenjem, privlačeći me bliže sebi.

Jeli smo picu i komentarisali već odavno odgledane scene. Noć je uveliko pala i bila je toliko vedra da se svaka zvezda jasno videla.

"Ispred čije kuće mi kampujemo i kako ti gledaš GoT?"

"Moje vikendice, i zašto misliš da je ja ne bi mogao da gledati?"

"Ne znam zašto, ali mi je zabrinjavajuće što imamo ista interesovanja." rekla sam sa zgražavanjem. Zaista, da li mi se ovo dešava? Nemoj da se zaljubiš u njega.

"Pa, Luna, moram nešto da ti priznam." nakon kratke pauze je nastavio: "Počeo sam da gledam seriju zbog tebe jer sam otkrio da ti se sviđa, i ovo sam organizovao jer sam saznao šta voliš.." rekao je gledajući me svojim zelenim očima.

"Zašto?" zbunjeno sam upitala, nakon čega sam se ugrizla za jezik jer sam shvatila da ne želim da znam zašto.

"Zato..", počeo je da mi se približava, "mi se ti", pričao je gledajući me u usne, "mnogo, mnogo", uzdahnuo je podižući pogled na moje oči. Zamrznula sam se. Srce je htelo da mi iskoči iz grudi. Ne mogu da mu oprostim sve... Ili mogu?

"Mnogo mi se sviđaš." rekao je gledajući me u usne.

Nisam mogla da izdržim a da ne krenem da radim isto. Počeli smo lagano da se približavamo jedno drugom. Polako je spustio svoje usne na moje. Poljubac je bio nežan i kratak. Pogledala sam ga u oči: "Opraštam ti."

Znao je na šta mislim, i zadovoljno se nasmejao: "A ja se duboko izvinjavam."

Približio mi se i ponovo me poljubio, ovog puta duže. Svet nije postojao kada me je on ljubio. Znala sam da su osećanja obostrana.

Ništa se više nije dogodilo. On je legao na pokrivač. Spustila sam glavu na njegove grudi. Ruke su mu obgrlilile moj struk. Pokrio me je svojom jaknom. Gledali smo zvezde.

Progutala sam knedlu u grlu i konačno progovorila iz srca: "Znaš.. i ti se meni sviđaš."

"Znam, budalice." Nasmejao se i poljubio me u kosu.

Zatvorila sam oči i polako tonula u san. Pre nego što sam zaspala čula sam njegov šapat: "Koliko sam srećan da od svih očaravjućih zvezda na nebu, imam jednu pored sebe."