''Luna, ispred kupatila sam već... 45 minuta! Dušo lepa si i bez puno šminke šta radiš svo vreme?''
Odjednom čujem glasno lupanje i otvaranje vrata. Odskočila sam tri metra unazad i uzela četku za šolju u ruke.
''Dušo, to sam samo ja.'' podiže ruke uvis, kao da je upravo uhapšen.
Posmatra me sa ogromnim kezom na licu i stavlja svoje krupne šake na moje lice. Njegov smeh je najljepši zvuk na svetu.
''Kako si planirala da me povrediš ovom četkom.. Možda si htela da se onesvestim od smrada?'' počeo je da se ceri kao malo dete.
''Nenade!'' zajaukala sam. ''Ionako kasnimo na to venčanje, i ti mi još ne daš vremena ni da se pošteno našminkam!''
Poljubio me je u teme i povukao u medveđi zagrljaj: ''Mislim da je vreme da krenemo, mladoženja će me ubiti.''
***
Nenad je divan momak. Zabavljamo se već godinu i par meseci. Čini me srećnom, zaista. Nikada nismo imali problema u vezi, jednostavno idemo jedno uz drugo kao med i mleko. Prema meni je nežan i dobar, uvek je tu i prema meni se postavlja i kao dečko, i kao najbolji prijatelj.
***
''Nenade, mrtva sam. Ova svadba plus količina alkohola koju sam popila jednaka je hajdemo kući.''''Okej, pozvaću ti taksi. Idem i ja, ali pre nego što pođem kući moram nešto da obavim. Evo ti ključevi od mog stana. Čekaj me.''
Poljubio me je na blic i ostavio me na klupi da čekam taksi.
Niotkuda neki dečko se pojavio i seo pored mene. Nikada ga pre nisam videla. Moram priznati, bio je previše lep. Mnogo je ličio Kristijana Greja. Samo se nadam da je samo fizički podsećao na njega, jer ako mu je mentalni sklop isti...
Pogledao me je prijateljski: ''Hej, ja sam Andrej. Smem li da pitam šta tako lepa mlada dama radi sama u ovo doba noći?''
Nasmejala sam se. Mnogo je simpatičan.
''Mlada dama čeka prevoz koji nikako da stigne, tako da će otići do svog dečka'', naglasila sam, ''da vidi u čemu je problem.''
Ustala sam sa klupice, namestila haljinu i gordo se zaputila ka hotelu u kom se održavala proslava, ali nisam napravila ni par koraka a da me neznanac nije zaustavio. Uhvatio me za zglob ruke i povukao k sebi: ''Čekaj.. Čekaj. Nisam ti saznao ni ime.''
Okej, ako ovo nije flert, ja sam Svetlana Ceca Ražnatović: ''Luna, drago ti je. Sad mi pusti ruku kako bih mogla da odem gde sam naumila.''
Pustio mi je ruku i vratio se na klupu, dok sam ja otišla do hotela.
Odjednom sam čula bespomoćne krike neke osobe. Ne znam da li je to bila razdoznalost ili saosećajnost, ali počela sam da se približavam mestu iz kog je dopirao taj zvuk.
Sakrila sam se iza jednog drveta i pažljivo provirila — grupa od 6 muškaraca nemilosrdno je tukla dečka koji možda ima 15-16 godina. Iz grupe se izdvojila jedna visoka silueta, mišićav muškarac u crnom smokingu. Neobična odeća za jednog nasilnika. Glasno se obraćao momku: ''Ukoliko sutra, sutra, ne daš pare za robu koju si uzeo od mene, lično ću se postarati da ti nikada ne pronađu telo. Da li sam bio jasan?''
Dečko se tresao: ''A-a-ali. Ja n-n-nemam novca. Vi ste diler i mislio sam da mi m-možda izađete u susret, samo dva dana, dajte mi samo dva dana?''
Znači ovo je vezano za drogu. Ne znam da li ovo postaje strašnije ili zanimljivije. Hm. Definitivno strašnije.
Glavni čovek naređuje ostaloj petorici da odvedu momka i oni ga odvlače do crnog džipa sa zatamnjenim staklima. Ti momci su krupni kao stene. Momak je vikao iz sveg glasa, na šta jedna od ''stena'' reaguje tako što ga nokautira na licu mesta.
Tresem se od straha. Ovo je zaista kriminalni slučaj. Gledam zločin. Svedok sam nečega. O moj Bože. Šta da radim. Uzimam telefon i zovem Nenada — da, izuzetno pametna odluka zar ne, zovni momka umesto policije. Bravo Luna kretenu.
Tada se sve desilo jako brzo, iako mi se u trenutku dešavanja činilo jako usporeno. Zovem. On podiže slušalicu. On. Diler. Čovek koji je sada pretio nedužnom momku smrću. Da. Sada se sve poklapa — to je bio njegov preteći glas, njegov smoking, njegova građa, visina. Preplašeno prekidam poziv posle njegovog Halo? nakon što se okrenuo toliko da mu mogu vidjeti lice.
To je moj Nenad. Moj Nenad je kriminalac.
KAMU SEDANG MEMBACA
Da li je vredelo?
Romansa{COMPLETED} {KNJIGA 2 OBJAVLJENA!} Tužni ljudi su nekad bili oni najsrećniji. Ali šteta. Slomio ih život." Spustio joj je ruku sa obraza i uzeo pramen kose. Pleo ga je među prstima dok se polako približavao rupi između vrata i uva, i sarkastično pro...