Kako postati i ostati princ na belom konju

Zar ona da bude mozak operacije?!

Da li mislite da ja mogu da budem dobro dete? Verovatno ne mislite. Mislite da sam lud i glup. E, pa ja vas uveravam u suprotno. Mogu da budem dobro dete! Znate šta?! To sam i dokazao prethodna tri dana! Iš'o sam u školu, nastavnici me nisu još ni jednom izbacili sa časova (Moj lični rekord, inače!), nisam ni zakasnio (Takođe moj lični rekord!), išao sam na treninge i ČAK sam i UČIO!  'Ej, ja, Janko, dečko koji je poznat po tome što nema pojma ni kako knjiga izgleda sam učio! Da, da... Čuda se dešavaju. Mada, mislim da sam malo preterao sa čudima... Moj stari 'oće da me vodi kod čika-psihijatra jer misli da nešto nije u redu u mojoj lepoj glavi. Ali, meni ne treba čika-psihijatar, u mojoj divnoj glavici je sve u redu. Dobro, skoro sve... Osim onog dela da jebeno jurim onu štreberku iz sedmog... I da sam se udružio sa Milošem, Nemanjom i onom njenom ludom drugaricom za koju znam da bi me najradije ubila, ali mi iz nekog meni nepoznatog razloga pomaže (Ma briga me koji je razlog, samo sam se usr'o što se Helena već tri dana ne javlja...Da me nije ispalila?!)... 

Janko, ostavi se filozofiranja dok čuvaš ovce! Zar se ne sećaš šta se prošli put desilo?!

Evo, opet je morao da me podseti na to kako sam umalo poginuo. Hvala, glasiću! Pa, da vam i to ispričam... Prošle godine, baš negde u ovo vreme sam isto ovako čuvao ovce. Međutim... Ja, glupan, sam uzeo telefon i iz dosade počeo da se dopisujem s nekom likušom iz škole. I tako ti ja kucaj jednu poruku, kucaj drugu, kucaj treću...I sve tako. Tu smo se mi dopisivali neka dva sata. Onda se njoj prisralo i morala je da ode. Mora da toliko nije mogla da mi odoli da se više nikad nije javila. Ili je njen proliv toliko užasan da još uvek traje?! Ali, da se vratimo mi na ove ovce. Kad sam ja konačno shvatio šta radim i gde se nalazim, počeo sam da pazim na ovce. U stvari, nisam pazio, glumio sam da pazim jer bi me ćale ubio kad bi mi neka pobegla. I tako ti ja gledam te ovce, a meni se čini kao da ih je manje ili da su se možda, nekim čudom, smanjile. Da li ovce mogu da se smanjuju?

Janko, brate, ne fantaziraj! Nije ti ovo Hogvorts i ti nisi prokleti Hari Poter! A sad nastavi da pričaš!

A, da... A ja mislio da je ovo Hogvorts i da ovo oko mene nisu ovce nego zmajevi. Ha-ha. Jako smešno, e'o umirem. A sad, da se vratim na priču.

I tako ja počnem da brojim te ovce, kad ono... Deset manje nego što je trebalo da ih bude.  Ja šta ću, kud ću, oteram one ostale kući i krenem da ih tražim... Prođem pet sela u okolini i na kraju se izgubim u nekoj jebenoj, usranoj šumetini. Nekih mesec dana sam ja tako izgubljen iš'o, a nisam ni sam znao di sam ono kren'o. E, onda ja jednog dana izbijem na neki put i uhvatim se puta k'o pijan plota. Ono što nisam znao je da me moj ćale juri zbog onih deset ovaca i da me cela moja poznata i nepoznata familija, iz svih krajeva države traži. I tako ti ja dođem na neki granični prelaz. Ja mislio da je naplatna rampa, kad ono... Granica sa Bugarskom! Ja sam 'ladno prešao pola Srbije, a da to nisam ni skont'o. Mislim, skont'o sam ja...Ali tek kad sam glavom udario u neku tablu...

- Srećan put! - pisalo je na tabli. Nekoliko metara dalje, sa one strane, stajala je druga tabla.

- Welcome to the territory of the Republic of Bulgaria! -Pisalo je na tabli. Bar sam mislio da to piše... Mora da je ona moja jadna dvojka iz engleskog i više nego ponosna!
 Međutim, to me nije toliko iznenadilo. Više me iznenadilo ono što se dogodilo. Mislim da nećete verovati, ali...

PROBUDIO SAM SE! Sve je bilo samo san. U stvari, ne baš sve...Nešto se ipak ostvarilo, samo na malo drugačiji način. Neke ovce su stvarno pobegle, upale u baštu naše dosadne komšinice i požderale joj sav kupus. 

Ćale je mor'o da joj plati sedamdes' pet 'iljada dinara odštete i to sve od MOJE ušteđevine!

Je l' bila zanimljiva priča?