Kako postati i ostati princ na belom konju

Verovatno moj poslednji trening...

E sad sam totalno zbunjen. Ko je taj Mateo? Zašto se mota oko Jovane? Zar Helena mora ovako da me zajebava?! Sutra u sedam IMAM TRENING, a ja evo u jedan ujutro vozim ovaj prokleti bicikl i molim Boga da se ne sručim u ovaj kanal pored puta! Vrtim ove pedale i zamišljam da je glava tog Maria, Matea... Kako već?! Za nekih petnaest minuta sam pred svojom kućom. Aleluja! Uđem nekako u kuću, ne oborim ni jednu od onih sto vaza i kojekakvih činija na putu do moje sobe, uđem u sobu i bacim se na krevet k'o da sam doš'o iz neke bitke. Boli me da-ne-kažem-sad-šta za to što se nisam presvukao, meni se spava! I tako sam ja zahrkao...

Gde sam to ja?! Je l' ovo neka livada?! Je l' ovo neka zajebancija?! Osvrćem se oko sebe. Šta je ovo, jebote? Stojim u nekom dvorištu, iza mene je gvozdena kapija. Malo bolje pogledam napred. Ispred mene se nalazi neka velika, starinski građena zgrada. Ispred zgrade stoji neka velika metalna tabla. Približim se da bih mogao da pročitam šta piše na tabli i posle prve dve reči se prepadnem... Na tabli je pisalo...

REPUBLIKA HRVATSKA 

I dalje nisam čitao. Otkud ja u Hrvatskoj? Šta radim ovde? Iz dubokog razmišljanja me izvuče neko lupanje, kao glasna muzika. Odakle to dolazi? Gledam oko sebe. Iz one zgrade, za koju još nisam saznao šta je, izlaze neki ljudi. Grupu predvode dečko u crnom odelu i devojka u beloj haljini koja liči na neku veoma zajebanu venčanicu sa hiljadu karnera, cvetova i kojekakvih nabora. Veo se vuče jedno pet metara iza nje i od sve te gomile platna, ja ne vidim njeno lice. Mada mi ta haljina više liči na nešto što su šili mesari, a ne krojači... Prilazim grupi i stajem tačno ispred mlade i zaprepastim se kada vidim njeno lice... To je , verovatno par godina starija, Jovana! Ima najveći osmeh koji sam ikada video na njenom licu, a tek njen pogled. Ubija me... Tako se slatko smeši tom dečku za koga ja mislim da je onaj Mateo. A kad ga pogleda, oči joj prosto sijaju. Zašto mene tako ne gleda? Odlučim da je viknem, pa šta bude - bude. 'Ajde Janko, kako god da okreneš, tvoja koža ide na šiljak!
- JOVANA! JOVANA! - vičem. Šta je sa njom? Ponaša se kao da me ne čuje. Stanem tačno ispred nje i ponovo viknem. Međutim, ona samo nastavi da hoda i kada prođe kroz mene obuzme me neka grozna hladnoća, uvuče se u svaku moju kost, pravo do srca. Kao da me neko polio hladnom vodom... Je l' sam ja to umro možda?!

Trgnem se, alarm zvoni, a ja kao da me neko cele noći tukao ili da sam jurio sove po krovu. Sav izgubljen, tresem se k'o u nekom transu, nekako uspevam da do'vatim alarm i ugasim ga. Zašto li sam ga uopšte i navijao? Pokušavam da podignem ovo moje lepo dupe iako mi i dalje nije jasno zašto sam navio alarm... Čekaj, bre! Imam trening! Samo skočim iz kreveta onako obučen, zgrabim torbu i istrčim iz kuće k'o da me sto đavola juri. Šta je ovo mokro? Au, jebote, pada kiša! Zajebi to, ako se ne nacrtam na terenu u narednih pet minuta, ovaj put stvarno letim iz kluba! Trčim do terena, a svakim trenutkom sam bio sve mokriji. Konačno stižem na teren i presvlačim se, a onda, dok stojimo na ovom glupavom terenu i dok kiša piči po nama moramo da slušamo ovog debilnog trenera kako nam naređuje.

- Stanite u red! Trening je počeo! - viče trener.

- Hajde, 3 kruga oko terena! - jebote, ovaj baš hoće da mu najbolji igrač umre na treningu!

- A šta ti čekaš, gospodine? Pozivnicu možda? Mrdaj to dupe! - šta 'oće ovaj?! Mislim, moje dupe je lepo, zar ne?

- Dobro dosado, evo idem! Vidiš? - odgovaram mu. Zabole me uvo, valjda me neće izbaciti. Ma, i da me izbaci, ostaće bez posla.  Uh, što bi mi to bilo drago! 

- Šta se ti vučeš k'o baba neka? - dere se trener.

- Budi ti zadovoljan što sam istrčao ova tri kruga, a još uvek sam živ! - odgovaram mu. 

- Dobro, prestani da toročeš i stani u vrstu! - ovaj se opet dere. Mislim, šta mu je?! Koji mu je đavo? Je l' on to meni naređuje?! Dobro jutro, Kolumbo! O, glasiću, dugo te nije bilo! 'De si, kućo stara? Kako žena, deca, tašta? Janko, dušo, srce, brate... Hej, hej! Dosta tepanja, nisam ja žensko! Reci šta 'oćeš, pa da se razilazimo! Dobro, dobro, samo da te obavestim da ja nemam ni ženu, ni decu, ni taštu jer je baš meni zapalo da živim u ovoj tvojoj ludoj glavi i kad ti budeš imao sve to, imaću i ja! Usput, šta je s Jovanom? Ma ne znam ni ja, valjda je živa!

- O drvena Marijo, hoćeš ti da radiš te vežbe il' ćeš samo da stojiš tako? - jok, ti ćeš da  mi kažeš šta ću da radim! A mogao bih da uradim malo ovih vežbi, mislim nije to loše za zdravlje. Počeo sam da radim te proklete vežbe. Posle nekih 3 sata mučenja (ovom ludom treneru je valjda dosadilo), ponovo nas je postrojio u vrstu. 

- E, debili moji, imam nešto važno da vam kažem. - ovaj ponovo počinje da razglaba. Jao, sad će opet da nas smara nekim dosadnim pričama iz svoje sjajne fudbalske karijere. Mislim, druže, ne plaaćamo mi tebi da nam pričaš neke lovačke priče, nego da nas treniraš! 

- Tišina! - vikne i mi se utišamo.

- Kao što već sigurno znate, prošli smo na turnir u Nišu. Ali, pošto ja neću biti tu iz opravdanih razloga - tu je pogledao u mene - i pošto sam rešio da uzmem mesec dana odmora i odvedem ženu u prokleti Pariz, doveo sam vam zamenskog trenera. On je jako stručna osoba i ja ga jako dugo poznajem. Dečko, dođi ovamo! - iz reda istupi oniži dečko u crnoj Najk trenerci, onim najnovijim, najskupljim kopačkama i sa kapuljačom na glavi koja mu pada preko očiju. Jebote, ovaj je sigurno ludački bogat. - Pa, upoznaj se sa svojim igračima. - kaže ponovo ovaj dosadni trener. 

 Dečko skine svoju kapuljaču i... 

Jebote, to nije dečko, to je Helena! Duga, svetlo smeđa kosa joj je spletena u pletenicu i kada se pogleda od napred, niko ne bi rekao da je ona žensko. Zar će ona da nas trenira?! Ona je žensko! Mlađa je od nas! I kako su je uopšte angažovali? Ona je maloletna, zar to nije ono kao, zabranjeno?

- Pa, upoznajte Helenu! Ona je vaš trener. Ah, da zaboravio sam da vam kažem da je Helena angažovana preko omladinskog programa koji organizuje naša opština. - drobi ovaj prolupali trener - A sad, kući! Trening je gotov! Srećno s Helenom! - i okrete se čovek i ode. Ovo je verovatno moj poslednji trening...