Prva knjiga serije ,,Kad fantastična četvorka krene u akciju''.
Pubertet ili magareće godine je doba u kojem ne znaš ni kud ideš ni šta radiš,prosto rečeno,ne znaš gde ti je du*e,a gde ti je glava. A kada hormoni podivljaju,onda tek kreće pravi haos...
Iz lepog sna u kome sam kapiten reprezentacije Srbije i upravo sam osvojio prvo mesto na Svetskom prvenstvu u fudbalu, budi me dosadni zvuk telefona. Trepćem par puta da bi mi se vid razbistrio, istovremeno tražeći svoj ljubljeni telefon po krevetu.
Buket ruža. Purpurnih. H
Gde da joj nađem jebene purpurne ruže u jebenih sedam ujutro?! Posle par sekundi stiže druga poruka. Internet adresa nekakve cvećare ''Bella''. Imaju dostavu. Uđem na tu stranicu, odaberem buket koji (bar po slici) izgleda kol'ko - tol'ko normalno.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Au, ovo i nije baš jeftino. Za ovo ću da puknem hiljadarku. Koji li me đavo natera da od Helene tražim pomoć? Popunim formular za dostavu i odaberem da buket bude spreman u dvanaest sati. 'Ajde, valjda će ovo vredeti...
Tačno u dvanaest sati, pred mojom kućom se zaustavi kombi iz te cvećare ''Bella''. Ne stignem ni da se okrenem, a moja draga majka je već na vratima i otvara vrata dostavljaču. Ulećem, oteram moju staru s vrata, potpišem se i dam pare onom liku. On samo promrlja jedno doviđenja i okrenen se i ode. Jedva nekako ubacim onaj prokleti buket u ranac. Nije sad da ja nosim mnogo nekih knjiga, nego je onaj buket stvarno ogroman. Veći nego što sam mislio...
Jedva nekako zatvorim ranac, odvučem dupe do autobuske stanice, uvučem se u bus i stignem u školu čak petnaest minuta pre početka časova. Na samom ulazu u školu me dočeka Helenina poruka.
Prva klupa u redu do prozora. H
Polako, pazeći da me niko ne vidi, ušunjam se u učionicu sedmog pet i tiho zatvorim vrata za sobom. Dođem do prve klupe u redu do prozora, jedva izvučem onaj prokleti buket iz ranca jeb'o ga onaj ko ga kupi i postavim ga na klupu, a onda se nečujno išunjam iz učionice i sednem na gredu ispred vrata. Posle nekih desetak minuta stižu Helena i Jovana sa pratećom ekipom.
Ulaze u učionicu, a ja ustanem i krišom gledam šta rade. Dolaze do prve klupe i onog nesrećnog buketa usput se smejući nekoj šali. Ni jedna od njih ne primećuje buket. A onda ga je Helena primetila.
- Opa, Jovanice, pa ti se ne hvališ da imaš tajnog obožavaoca! - zajebava je Helena.
- Ma kakav tajni obožavalac, ovo se neko šali sa mnom... - kaže Jovana koja je pocrvenela tako jako, da joj one ruže garant zavide.
- Boga mi, ko god da je, ima ukusa. Znaš šta znače purpurne ruže? Ljubav na prvi pogled! - Helena je i dalje zajebava, a Jovana se smeje. Bože, mislim da sam upravo umro od slatkoće...
