Kako postati i ostati princ na belom konju

Helenina ideja broj dva

Besan sam. Jebeno sam besan! Ona nije normalna! Ubiću je, svega mi na svetu! Ne zvao se ja Janko Pavlović ako joj sutra ne odem na sa'ranu! Ma poslaću je dva metra ispod zemlje! Ima da miriše cveće, al' odozdo! Zar da ona ovako osramoti Janka Pavlovića, KRALJA beton lige? Ko je ona uopšte? Jesam li već rekao da sam jebeno besan? Mislim da jesam, al' nisam siguran. Zaboravio sam, jebiga! Ovaj dan ne može biti gori! Prvo, danas je četvrtak i imam dva prokleta časa šugave matematike, a sad još i ovo!

Iskočim pred Helenu k'o čupavac iz kutije i samo je namrgođeno pogledam. Ako ništa drugo, bar je niža od mene. Kad me je već zajebala kao najveću budalu, mogu i ja da se ljutim na nju.

- O, pevač, 'de si ti? Imam u subotu neko punoletstvo, pa ako hoćeš, dođi da zapevaš koju! Kad ideš u Zvezde Granda? - dobacivale su i smejale se ove kokoške iza nas. U stvari, sve osim jedne... Jovana je zalepila pogled za zemlju to jest pod i nit' se smeje, nit' dobacuje, nit' diže pogled. Zar sam baš tol'ko prop'o da ne mogu ni da je nasmejem? Jadan ja... I šta je uopšte toliko zanimljivo na podu? Moram i ja to da vidim! Pogledao sam na isto to mesto na koje je i ona gledala. Tamo nema ništa... Pa šta joj je onda toliko zanimljivo, pobogu? Baš me briga, kasnije ću razmišljati o problemu zvanom Jovana, sad treba da rešim ovo sranje sa Helenom.

- Moramo da razgovaramo. - rekao sam joj namrgođeno, ne obazirući se na dobacivanja njene pratnje. Rukom je dala nekakav znak ovim ludačama iza nas i one su u sekundi nestale u učionici. Jebote, šta im je uradila kad su ovako disciplinovane? Ko zna šta će od nas da napravi na onim ludačkim treninzima... Plašim se i da zamišljam! I, ajmo Jovo nanovo, opet me vuče u onu ostavu. Majke mi mile, zavoleću ovu ostavu.

- Šta hoćeš? - pita me smoreno. Je l' ona normalna? Pita me šta hoću? Da hoću i da nemam ovoliko samokontrole, mogao bih da je ubijem ovde na mestu koliko sam besan!

- Zašto si snimila ono? - jedva sam se suzdržao da joj ne opsujem čitavu familiju, petnaest kolena u nazad.

- Vidiš Pavloviću, tako prođu oni koji me ne poslušaju. I veruj mi, ovo nije ništa u odnosu na to šta sam sve spremna da uradim. Zato mislim da je bolje da me od sada poslušaš u svemu. Dakle, jesmo li se dogovorili? Ništa više nećeš raditi na svoju ruku, Pavloviću? Jer i moje strpljenje ima granicu. Prvi put sam ti oprostila za ono dopisivanje sa Katarinom, a sam Bog zna da nisam trebala. Ovaj put si se izvukao samo sa opomenom. Ali, sledeći put neću biti tako blaga. Fudbalskim rečnikom, dobićeš crveni karton. - rekla je glasom koji ne znam kako da opišem. Najbolje bi bilo umilno-otrovan i to samo u slučaju da tako nešto postoji.

- Dobro. - odgovorio sam pokunjeno. Nervira me, ali šta ću, potrebna mi je ako želim da ostvarim svoj plan.

- Sad kad smo to rešili, da ti kažem šta sam smislila. Jovana je prokleti romantik. Prokleto nepopravljivi romantik. A mi ćemo igrati na tu kartu. Sledeće nedelje idemo popodne u školu, pa će nam biti lakše da započnemo ovo što sam zamislila. Svaki dan ćeš joj ostavljati nekakav poklončić, ja ću ti reći šta ćeš joj pokloniti toga dana. Da, znam šta hoćeš da pitaš. Počinjemo sledeće nedelje jer ćeš se oonda lakše snaći sa nabavkom poklona. - rekla je.

- Onaj Hrvat njoj poklanja ogrlice koje su skuplje od stada ovaca mog oca, a ona će se zaljubiti u mene koji joj poklanjam jeftine poklončiće? Kako da ne, evo sve ti verujem! - rekao sam i kako sam izgovorio poslednju reč, zaradio sam udarac u glavu od Helene. Protrljao sam mesto po kome me je udarila, usput je gledajući besno. Jebiga, bolelo je.

- Zašto si me udarila, ludačo? Ovo boli, znaš! - rekao sam bolnim glasom. Jadna moja lepa i pametna glavica.

- Idiote jedan, ona nije jedna od onih jebenih sponzoruša na koje ssi navikao, ona ceni poklone koji su od srca, pa makar to bile i najobičnije žvake! - rekla je i još jednom me udarila. Ovaj put u ruku. Majke mi moje mile Vesne, ona ako ovako nastavi ja ću biti sav u modricama! Ali, na moju sreću, nije nastavila da me udara već se samo okrenula i izašla iz ove šugave ostave. Hvala Bogu!

Ona nije normalna! Ali ni sa mnom nešto nije u redu.

Zašto je uvek poslušam?

Predložite mi neku pesmu da stavim uz nastavak :D 

Eleni ♥