Kako postati i ostati princ na belom konju

Helenini treninzi i govorancije

Upravo smo završili sa još jednim od Helelninih čuvenih svakodnevnih treninga. Sad se sprema da nam održi završnu govoranciju pa da mi, uz Božju pomoć, begamo kućama. Iz nekog razloga nam je rekla da ponesemo svoju opremu. Ja se i dalje pitam otkud njoj ovolika energija. Moram je pitati šta jede! Sve je radila zajedno sa nama, mi mrtvi umorni, a njoj - ništa...

- Kao što znate, turnir u Nišu je za tačno dve nedelje. E sad, vi se sigurno pitate zašto sam vam rekla da ponesete svoju opremu. Želela bih da je proverim kako bismo pre turnira utvrdili da li je nešto potrebno zameniti. Tako da, opremu na pregled! - rekla je i pljesnula rukama. Svi smo izvukli svoju opremu iz torbi. Vala, ako je i kod ostalih k'o i ova moja, mi smo ga domaćinski najebali od Helene. To se sve iscepalo, raspalo na krpice. Naš trener nije nešto mnogo vodio računa o tome kako mu igrači izgledaju, bilo mu je najbitnije da uzme pare za članarinu.

- Majko moja mila, šta je ovo? Ja neću da se sramotim svama ovakvima, bre! - rekla je i otišla do svoje torbe. Izvadila je neku svesku, iscepila papir i dala ga meni kao kapitenu tima.

- Evo, Pavloviću, napišite svoje veličine, brojeve i prezimena i videću da li mogu da nabavim neku poštenu opremu. - rekla je pružajući mi papir i hemijsku olovku. Za nekih pet minuta smo sve popisali i vratili Heleni papir.

- E, dobro, sad smo ovo rešili. Ima još jedna stvar. Je l' ovaj fudbalski klub ima neko klupsko vozilo? Čime ćemo do Niša? Nećemo valjda peške, majku mu! - rekla je mlateći rukama.

- Naravno da imamo. - rekao sam ponosno - Hajde s nama! - rekao sam i poveli smo je prema obližnjem žbunju pored terena. Naš klupski kombi nije bio baš najbolji. Dobro, nije bio nikakav! Stari TAM iz sedamdesetih godina prošlog veka, ponos nekadašnje Jugoslavije. Samo u fazi raspada... Zato smo ga i držali u žbunju. Niko normalan ne bi želeo ni da ga ukrade! Samo se okrenula prema nama i pogledala nas u stilu ''Je l' se vi to zajebavate sa mnom?!''.

- Jeste vi normalni? Ovim nećemo stići ni do prvog auto otpada! - rekla je, a nama je bilo smešno, pa smo se odvalili smejati k'o veverice na kineskom heroinu.

- Šta se smemjete k'o nadrogirani, Bog vas ne ubio da vas ne ubije! 'Ajde dobro, rešićemo i to nekako! 'Ajde sad, vucite dupeta kućama! - i ona se smejala zajedno sa nama. 'Aj nek i mi jednom idemo kući! Valjda će ovoliki treninzi vredeti nečemu... Ma moraju vredeti... Prošle godine nam je za dlaku izmaklo finale! Nego nas sjebaše oni Beograđani, mamicu im njihovu, sudija je bio na njihovoj strani! Al' najebaćemo se mi njima majke ove godine!

* * *

//Dve nedelje kasnije//

Poslednji trening pred turnir se upravo završio. Helena se sprema da za još jednu svoju govoranciju. Inače, mi sutra idemo u Niš kako bismo imali jedan dan da se odmorimo.

- Pavloviću, Maksimoviću, 'ajde u onaj tamo žbun i izvucite one kutije. - rekla je i rukom pokazala prema tom žbunu. Nemanja i ja smo se pogledali i krenuli prema onom žbunju i prihvatili se onih kutija. Spustili smo ih pred Helenine noge i vratili se u vrstu.

- Uspela sam da vam nabavim novu opremu. Jebiga, nije Najk, Hummel je... Serija koju su danski reprezentativci vratili kao robu s greškom. I da, možda vam neće baš najbolje odgovarati veličine, ali to je najbolje što sam mogla da nabavim. - rekla je i počela da otvara kutije. Jebote, ovo je sve novo! Majice, šortsevi, kopačke, trenerke, čak i rukavice za golmana... Ma sve! I sve je crveno-crno, baš kao boje kluba. Imao je čak i izvezen grb kluba. Ponosno sam držao svoj dres sa natpisom ''Pavlović 10''. Da, uzeo sam broj 10 zato što je Mesi 10, a ja sam novi Mesi, tako daa...Ima smisla, zar ne?

- Jebote, ovo mora da je bilo skupo. - rekao je Kasper, naš golman. Bio je visok, večito bled, plave kose i očiju. Izgledao je kao mešavina čoveka i duha. Valjda je zato od Helene dobio nadimak Kasper.

- 'Ajde, dosta ste se divili opremi. Da ste sutra svi tačno u sedam nacrtali svoja dupeta tačno ovde. I nemoj da je neko zakasnio, meni će da odgovara! 'Ajde sad razlaz, idioti moji! - rekla je i otišla. Helena se totalno ufurala u ovaj trenerski fazon... Dobro njoj ide ovo mučenje nas! Hej, pa ja sam za manje od mesec dana koliko nas ona trenira, dobio mišiće! Bože, molim te da se ovo treniranje isplati...

* * *

Kratko je, ali ovako će nastavci biti češći...

P.S. Je l' čita ovo ko uopšte? :D

Vaša Eleni ♥