Kako postati i ostati princ na belom konju

Helenina ideja

Šta to zvoni? Jesam li ja poludeo pa mi zvoni u glavi? Je l' sam umro? Sveti Petre, ti li si? 

Hoću kuću da mi kupiš

Da me maziš, da me ljubiš

Sa mnom ništa neće da te boli

I tvoja će majka da me voli...

Auu... Sveti Petre...Što ti lepo pevaaš! Al' što baš žensku pesmu i to još melodiju zvona na mom telefonu? Sveti Petre, Sunce ti jebem, otkad si to počeo da vibriraš? Još pod mojim dupetom!

Budalo jedna, to je mobilini!

Pazi stvarno... Uh, dobro je stvarno sam se prep'o da sam rikn'o... Moj krevet je čudo! Da smrt dođe da me traži u njemu, tražila bi me jedno dva sata, smorila se i otišla... Gde li je taj jebeni telefon? Konačno nalazim svoj ljubljeni Huawei i javio se, bez gledanja imena pozivaoca. 
- Pederu jedan glupi, dovuci dupe na jebeni trening! - začuo sam Helenino ljutito deranje. Odmakao sam telefon od uveta i bacio pogled na sat. Jebeno je 7 ujutro? Je l' ona realna?

- Kakav crni trening, jesi li ti normalna, sedam je ujutro! - i ja sam počeo da se derem na nju.

- Jovana, Jovana... Baš si našla u koga ćeš da se zaljubiš! Stvarno, svaka ti čast! - sada je pričala tiše, ali sam je ja ipak čuo. Ha, uho sokolovo... Ili je oko sokolovo? Ma svejedno, ja sad moram da branim svoju čast!

- A šta to meni fali? Lep sam, pametan, obrazovan, bogat... - prekinula me u nabrajanju mojih vrlina.

- Pametan nisi, obrazovan nisi, bogat nisi - bogat je tvoj otac, a pitanje je i koliko si uopšte lep. A ja mislim da si ti i ćorav... Sinoć sam ti poslala poruku u kojoj jasno piše da je trening sutra to jest danas i da dovučeš to tvoje dupe na teren tačno na vreme. Da si se nacrtao ovde za pet minuta, inače ćeš Jovanu samo na slici da vidiš! - viknula je i prekinula vezu.

Au, jebote! Dobro je, torba mi je spremna, nisam se raspremao, samo da se obujem i umijem i spreman sam. Kako sam pametan! Trčim u kupatilo, umivam se, istrčavam iz kupatila, grabim torbu, onda se zaustavim da se obujem i izlećem na vrata k'o da me sam đavo juri. U roku od deset minuta sam na terenu, vidim ove iz tima, vuku se k'o prebijene mačke. Odlazim na presvlačenje i izlazim na teren. Stajemo u vrstu i zbunjeno gledamo u ovu ludaču. Gleda i ona u nas. A Bog te ne ubio, znamo da smo svi lepi (a najviše ja), al' ne moraš da napasaš oči na nama, slikaj nas, duže će ti trajati!  Gledamo se već deset minuta, šta je ovo, JEBOTE?! INDIJSKA SERIJA? Uh, dobro je, nije indijska serija, Helena je progovorila!

- Ako su sve guzice na broju i prisutne, možemo početi. I sami ste verovatno čuli da je za dve nedelje turnir u Nišu. Mislim, niste valjda tol'ko glupi da to zaboravite... E sad, ja neću da se sramotim što ovakve idiote vodim na turnir, tako da ćete u naredne dve nedelje biti podvrgnuti toliko žestokim pripremama da ćete zažaliti što ste se uopšte upisali na fudbal, ma zažalićete što ste se uopšte rodili! Ko to ne može da podnese, zna kako se izlazi s terena, neka mi se više ne pojavljuje pred očima! - mi se svi zgledamo. Jebote, strašna je! Al' se ne mrdamo, jebeš ga, ako treba, ginućemo al' ćemo pobediti na tom turniru! Prošli put su nas neki Beograđani izubijali, ma prebili nas k'o mačke! 

- E sad, pošto se niko nije usr'o, možemo da počnemo! - viknula je. A onda je mučenje počelo. Jebeš mi sve, naš trener je mače za ovo. K'o da ću u vojsku da idem! Ma mogu u Legiju stranaca! Sve me boli! Jooj! Posle dva i po sata mučenja, konačno smo završili s treningom! Hvala Bogu!