Gladijatoreva devojka

2.

Andrej posle pola sata ležanja ustaje, i zavlači ruku ispod kreveta, da dohvati torbu koju je tu bacio jutros kada je stigao.
Vadi stvari iz nje i ponovo ih slaže, te ih ubacuje u orman, da mu nekako prodje vreme i da bar proba da skrene misli od toga, koliko je ova škola čudna i zamršena.

Tea kasnije izlazi iz sobe i zaputi se nazad ka dvorištu. Nije mogla više da izdrži sama sa svojim mislima, te je odlučila da pobegne.

Tamo nailazi na Lunu, koja dotrčava do nje čim je primeti. ,,Ćao, Tea beše?''

Tea klima glavom sa osmehom.

,,Sama si?" Navaljuje Luna.
Tea je na sekund pogleda, vrlo je slatka i vesela devojka. Kada ste negde novi, ljudi vas najčešće izbegavaju, dok Luna uporno dolazi kod nje.

,,Jesam, Andrej je otišao da odmori." Objašnjava Tea. Pitajući se da li uopšte želi više da provodi vreme sa njim.

,,Pa kako ti se čini ovde?" Pita Luna.

,,Ne znam.." Odgovori Tea iskreno.
Istina je da joj nekako sve deluje mnogo opušteno za jednu školu. Sve besplatno, sloboda kretanja, filmovi u sali za ubijanje vremena, svaka soba ima svoj toalet? Čudno.

,,Super je, videćeš. Ja sam ovde godinu dana. Postoje neke sitnice, koje nemaju velikog uticaja na tebe." Luna odmahne rukom.

Zna da ona nije ta koja treba da kaže Tei istinu ovoj školi, ali želi da je bar malo pripremi za haos koji je čeka, jer joj Tea deluje kao dobra devojka.

,,Koliko godina imaš?" Pita je Tea malo kasnije, želela je da promeni temu.
Ne želi da zna tu zamršenu sitnicu, jer je možda to baš ono o čemu je Andrej pričao i ona to neće moći da podnese.
Bar ne danas.
Deluje joj da Luna nije mnogo starija od nje, ali opet Tea nikad nije znala da proceni nečije godine.

,,16. Ovde smo do osamnaeste."

,,Šta se dešava onda?" Pita Tea.

,,Onda ih šalju kući, uz to im nađu posao. Tada su punoletni, mogu da rade i, naravno, imaju završenu školu."

,,Da li može da se ode ranije odavde?'' Pita je Tea, počela je da shvata da će želeti da pobegne odavde glavom bez obzira.

,,Može, ali ovde si verovatno sa razlogom?" Pita Luna blago kriveći usne. Kao da joj govori da izlaz nije opcija.
Tea priznaje sebi da je Luna u pravu, sa razlogom je ovde. Kao i svi ostali, verovatno.

Tata joj je umro, mama nema mnogo novca i Tea ne može da se vrati kući.

,,Hoćeš da uzmemo nešto slatko?" Pita je Luna, shvativši da Tea počinje da sklapa kockice.

,,Može." Kaže Tea odsutno, i dok hodaju ka stolu, ona se pita šta radi Andrej.

,,I, kakav ti je izabranik?" Pita je drugarica - pružajući joj čokoladicu - kao da joj je pročitala misli.

,,Zadovoljna sam." Odgovara Tea, pitajući se da li je stvarno. Istina je da je Andrej zgodan, pravi kavaljer, i ima oči koje mogu pamet da ti zavrte. Ali šta je sa onim što joj je pričao, dok ju je pratio do sobe?,, Moglo je da bude mnogo gore." Slegne ramenima.

,,Boga mi i ja bih bila." Luna diže obrve, i glas joj zvuči zajedljivo na trenutak, kao da Tea ne ceni dovoljno to što ima.

,,Molim?" Pita Tea iznenadjeno, trgnuvši se iz svojih misli.

,,Pa, znaš ovde ima svako svog izabranika, i to se ne menja do kraja, ali Boga mi, tvoj je pomutio razum mnogim devojkama. Ali ne brini, to se često dešava. Ima dosta onih koje nisu zadovoljne svojim izabranikom." Tada Tea shvata da Luna mnogo brblja.