Gladijatoreva devojka

11.

Evo i nastavka :-) Hvala vam na divnim komentarima i podršci, ulepšavate mi dan:-) Ljubim vas, uživajte

Istog dana nakon Teine borbe, trener ih je pronašao u dvorištu i rekao Aniti i Nikoli da i oni imaju zadatak koji još nisu završili.

Anita se odmah sneveselila. Taman se ponadala da će im možda odložiti zadatak za sutra.

,,Što pre, to bolje." Šapnula joj je Tea, kada je primetila Anitinu facu.

,,U pravu si." Složila se.

Zašto bi čekala još jedan dan i provela ga u strahu i ne znanju šta će se desiti? Bolje sada da stisne zube i završi sa tim. Biće sve okej, rekla je sebi.

Biće sve okej, ponovila je kada su otišli do zapuštenog dela dvorišta gde se nalazio ogromni lavirint koji je bio spreman da je proguta.

Biće sve okej, rekla je sebi kada im je trener objasnio pravila i pružio joj njen toki-voki.

Biće sve okej, ponovila je kada je zakoračila u lavirint.

Ponavljala je tu rečenicu kao mantru, kada je nestala iza žbunastih zidina ovog ogromnog lavirinta. I kada je ostala sama, bez nasmejanih lica svojih prijatelja.

Ponovo je ponovila sebi da će biti sve okej i kada je shvatila da toki-voki ne prenosi njen glas do Nikole, već samo šušti.

Biće sve okej.

~ • ~ • ~ • ~ • ~ • ~ • ~ • ~ • ~ • ~ • ~ • ~

Tea i Lena stoje ispred lavirinta i dalje čekajući, kada sat vremena kasnije, Nikola iz njega iznosi Anitu, koja očigledno nije u svesnom stanju.

Nakon toga se sve dešava nekako usporeno.

Nikola daje Anitu treneru, oni kreću ka Nikoli ali ni ne stignu do njega jer kola hitne pomoći već stižu, njihova sirena odjekuje svuda oko njih, Anitu unose unutra i odvoze. Oni ostaju sami i zatečeni.

Andrej odmah kreće ka Nikoli. Tea primećuje da je besan.
Ostali potrče za njim dok Nikola i dalje gleda za kolima hitne pomoći, koja su mu već odavno odmakla iz vidika.

,,Šta se desilo?" Pita Andrej.
Nikola duboko uzdahne i počne da priča ispočetka.

,,Čim mi je dozvoljeno da zakoračim u lavirint, krenuo sam, i ubrzo shvatio da mi je voki-toki pokvaren. Da li oni uopšte proveravaju te mašinice?
I tako sam se vrteo kao budala po glupom lavirintu, i nisam imao nikakvu ideju kuda da idem, gde da je tražim. I samo sam šetao i šetao.
Kada mi se učinilo da je nešto lupilo. I to je baš, ono, odjeknulo. Samo sam zamolio Boga da nije ona, s obzirom na zvuk, udarac je bio baš jak. Potrčao sam, i dalje nisam znao da li idem u dobrom smeru.
I tada sam se naježio. Ležala je na leđima, bleda kao krpa. Disala je, ali jedva. Podigao sam joj glavu, i naravno da je krvarila. I što je najgore od svega, nisam znao kako da joj pomognem, s obzirom da ne znam kako da izađem odatle. Kada se odjednom začuo njen toki voki, pištao je, i začuo sam trenerov glas kako je doziva. Odmah sam mu odgovorio da sam sa njom ali da je ona u užasnom stanju.
Rekao je da će me locirati preko toki vokija, i navoditi me kuda da idem, da bi što pre izašao. Tada me je pitao i da li da zove hitnu, objasnio sam mu u kakvom je ona stanju. I eto.." Bio je potpuno izgubljen. Glas mu je drhtao, dok je pričao kao da je bilo samo pitanje trenutka kada će da zaplače. Sve vreme je nervozno prolazio rukom kroz kosu.

Tea mu je ohrabrujući spustila dlan na rame. Andrej je besno gledao u trenera i direktora koji su stajali na par metara od njih i raspravljali o nečemu.
Leni su se iskrale dve suzice, i Marko je prebacio ruku preko njenog ramena.
Niko nije znao šta da radi ili kako da se ponaša. Da li se ovo nekada desilo već? Kakve su sada posledice po školu s obzirom da je na njenu odgovornost, život jednog deteta doveden u pitanje?