Gladijatoreva devojka

8.

Priznajem da sam ovaj deo malo zbrzala, jer sam dobila naređenje da ga objavim odmah danas! :-D Nadam se da će vam se svideti, iskreno, jer sam zanemarila i posao i druge obaveze da bih ga napisala. Normalno i ako vam se ne svidi nešto, slobodno me obavestite, sve mi to mnogo znači.
Uživajte, ljubim vas.

Nakon tri naporna treninga, tokom kojih Tea nije propustila ni na sekund da kuka, što zbog upale mišića, što zbog umora i slabosti,došlo je napokon i vreme za dogovoreno druženje u subotu uveče.

Andrej i Tea su se vraćali nazad u sobe, upravo završivši sa treningom. U današnjem danu je imala napredak tako što je mogla da uradi čak tri skleka više nego do sad.

Ona je umorno izdisala i mumlala sebi u bradu jer ju je sa svakim korakom celo telo sve više boleo.
Ali nije mogla da ne prizna,da joj na neki način prijaju ovi treninzi. Nema negativne energije, malo je unela rekreativnosti u svoj život, i najbitnije od svega, Andrejeva i njena bliskost. Konstantni dodir. Šale. Razgovor. Saosećanje. I dozvoljava joj da  ga udara kada joj pomaže da nauči još neke cake. Ali kada dođe do borbe, bar neke vrste, jer su to samo nežni i usporeni potezi, tada joj se nikad ne posreći. Njoj na trenutak deluje kao da će uspeti jer razmišlja kako to da izvede, iz kog ugla, kojom rukom ili nogom, gde može da ga udari i ostalo, ali se to naravno ne desi. Svaki put pokuša, i svaki put ništa.

Taj udarac nikad ne uspe da izvede, jer taj čovek zna da se brani. Da li je njega neko nekada udario?
To je prosto bilo neizvodljivo. Bio je brz, jak, i pre svega razmišljao je, i ona ima osećaj kao da je mogao da predvidi svaki njen naredni pokušaj za udarcem.

Dok su polako hodali ka sobama, jedini zvuk su proizvodile ptice na granama.
,,Pričaj mi malo o gladijatorima?" Prekinula je tišinu. Shvatila je da ne zna skoro ništa o njima,dok je Andrej znao bukvalno sve i voleo je da saznaje i još novih stvari, što bi značilo da on to voli. Voli gladijatore. A to takođe znači, da bi i nju možda zainteresovalo.

,,Šta te zanima?" Pitao je ni malo iznenađen njenim pitanjem.

,,Pa sve."

,,Neverujem baš da te zanima sama borba." Zaključio je. Tea je devojčica. A one su gadljive i osetljive.

,,Zanimaju me njihove devojke." Rekla je.

Naravno da je zanima ljubav, pomislio je.

,,Nema mnogo toga da se kaže. Oni su bili robovi, imali su pravo na zabavu. Ne i na ljubav. Dok se ljubav između plemkinje i roba završavala sa smrtnom kaznom." Izdeklamovao je.

To je kod Tee izazvalo zgađeno mrštenje. Zašto bi kaznili, pogotovo ubili nekoga, iz razloga što su se zavoleli?

,,Da li si saznao nešto o borbi sa životinjama?" Pitala je, setivši se da od onog domaćeg zadatka, zbog kog su proveli skoro sat vremena u biblioteci, nisu pričali o tome.

Odmahnuo je glavom. ,,Ništa što već ne znam."

,,Kako su gladijatori postali to što jesu?" Nastavljala je, radoznala kao malo dete.

,,Pa u retkim slučajevima to su bili i dobrovoljci, koji su želeli da zarade, ali u suštini, robovi, zarobljenici. Ili neki koji su bili osuđeni na smrtnu kaznu, njima je to bio način da je izbegnu."

,,Tako što bi ušli u ring, i verovatno poginuli?" Pitala je,a on klimnuo glavom.

,,Da li je to uopšte bio ring?" Zapitala se na glas. Nekako joj je pogrešno zvučalo da se kaže ring.

,,Koloseum." Odgovorio je na njeno pitanje.

,,Pričaj još.." Podstakla ga je. Bacio je začuđen pogled ka njoj i video da joj oči sijaju kao malom detetu. Te je odlučio da joj ispriča u kratkim crtama, što zanimljivije.