Gladijatoreva devojka

7.

Sledećeg dana, nakon časova, Andrej i Tea su zajedno pronašli neki zapušteniji deo dvorišta, i polako počeli sa treningom.

U toku zagrevanja, koje je bilo sačinjeno od sklekova, trbušnjaka, čučnjeva, trčanja, iskoraka, i zagrevanje ruku tako što su ih vrteli u krug, teglili i ostale sitnice, Tea ni jedan sekund nije propustila da gunđa.
Sve vreme je govorila da se rastaje sa dušom i telom, dok bi je Andrej samo pogledao i zatim rekao šta dalje da radi.
Proklinjala je ovo jutro i pitala se zašto se uopšte probudila.

Kada su napokon završili sa zagrevanjem, Tea je radosno poskočila.
,,Odlično, napokon je gotovo! Crkla sam, kako ti ovo radiš svaki dan? Ovo je haos! Celo telo me boli, sve kao da mi bridi, znaš? Kao neki žmarci.. Nema veze, preživela sam, sutra će biti lakše, moći ću ja to.." Ona je pričala bez prestanka dok je ujedno rukama mahala, i ne gledajući u Andreja. Kada je shvatila da on samo ćuti i bulji u nju, upitno ga je pogledala. ,,Šta?'' Pitala je zaprepašćeno.
,,Tea, jeste gotovo, ali samo zagrevanje."
,,Šta?" Pitala je Tea ponovo.
,,Sad tek kreće trening." Mračno se nasmejao.

Kasnije joj je naredio da udara pesnicama u njegove dlanove, dok ih je on držao ispruženim ispred nje.
,,Da te udaram?" Pitala je začuđeno.
,,Da. Zamisliš da sam džak. I udaraš." Rekao je opušteno i podigao dlanove na gore savivši ruke u laktovima, šireći noge da bi lakše održao ravnotežu i dočekao udarac.

Tea je samo piljila. Pogled joj je šarao sa njega na njegove dlanove. Kao malo dete kada se premišlja da li da uzme nešto što mu je zabranjeno. Ili kao pas koji ispred sebe ima dve loptice i ne zna koju da uzme.

Samo što Tea nije želela ni jednu. Nije htela da udara u njegove dlanove. Niti je znala kako. Ona jednostavno ne zna da udari nekoga, ili nešto.

,,Samo stisni pesnicu i udari u moj dlan, šta je tu tako teško?" Pitao je opušteno. Dlanovi su mu i dalje stajali u vazduhu, i dalje je čekao udarac kog nije bilo.

,,Ne mogu. Jednostavno ne mogu." Kazala je. Morala je da prizna i da nije bila dovoljno opuštena da udari. Znala je da će da ispadne smešna, i nije bila raspoložena da se glupira.

Andrej je spustio dlanove, i prekrstio ruke na grudima. Prošetao je levo-desno, pokušavajući da smisli kako da navede ovu devojku da se opusti, i da napokon počnu sa treningom. Jer stvarno, šanse su joj nikakve ako ovako nastavi. Biće samo mala mrlja kada druge dve završe sa njom.

,,Dobro, hajde ovako. Ti podigni dlanove, ja ću da udaram." Rekao je Andrej. Zatim upitno podigao obrve, samo da vidi da li se ona slaže sa tim.

,,Hajde, Hulk. Da te vidimo sad!" Rekla je Tea sada razdraženije, ali veselo, i postavila se kao i on malo pre, sa dlanovima i vazduhu.

Andrej je zamahnuo ka njenom dlanu. Naravno, nije iskoristio ni 50% snage, ali nije je upozorio da treba da stegne dlanove kada dočekuje udarac. Ona je očigledno mislila da treba da se opusti i zabavi, pa je kriknula nakon njegovog 'udarca' i protrljala dlan.

,,Zaboga, Tea.." Odmahnuo je glavom.

,,Idemo ovako." Rekao je malo nervoznije.
Uhvatio je za ramena i tako naveo da stane mirno. Ona ga je zbunjeno gledala, ali se nije oglašavala.
Svojim stopalima ju je nežno udario po unutrašnjem delu njenih, i tako naveo da raširi noge.
,,Blago iskorači sa jednom nogom."
Iskoračila je.
,,Sada je blago savij u kolenu."
Savila je.
I dalje je stajao ispred nje i uhvatio je za laktove. Podigao ruke i namestio ih tako da su bile savijene u laktovima. Zatim je stao iza nje i obgrlio je, uhvativši je svojim šakama oko njenih zglobova.

A ona je prestala da diše. I razmišlja.
Sve čega je bila svesna je njegova blizina.
Njegovo telo uz njeno.
Njegove ruke oko njenih, i njegov dodir.
Da li može ovako da ostane zauvek?