Gladijatoreva devojka

18.

Andrej se trgne u nekom momentu, i shvati da oko njega vlada mrak. Odmah potom i shvata da nije u svojoj sobi, zbog položaja kreveta, koji je sa druge strane zida.
Dok mu se oči polako privikavaju na mrak, on se priseti te večeri.

Zaspao je kod Tee u sobi.
Zna da joj je pevao dok je ona tonula u san.
Onda ju je posmatrao dok je spavala, lepa kao i uvek.
Lice joj je odavalo bezbrižnost i spokoj, sanjala je nešto lepo, verovatno. Ili nije ni sanjala, samo je zaboravila na brige.
Nos joj je proizvodio sladak zvuk, koji nije ličio na hrkanje, nego je bio sličniji predenju.
I u nekom momentu je nesvesno i sam utonuo u san.

Kada je uspeo da razazna nameštaj u mraku, i shvatio da svetiljke iz dvorišta šalju sitne zrake svetlosti u sobu, shvatio je da može da izađe jer ipak vidi sve oko sebe.
Pogledao je sa svoje desne strane Teu koja i dalje spava, ali mu je ovaj put bila okrenuta leđima.
Sreća pa je zaspala do zida, te sada ne mora da je preskače.

Prvo je spustio jednu nogu na pod, pa se zatim polako uspravio u sedeći položaj.
Krevet zaškripi i on brzo baci pogled na Teu, koja se nije ni pomerila.
Odlučio je da završi sa ovim što brže i bezbolnije, te se sada brzo podigao iz kreveta i stao na noge.
Kada je shvatio da je nije uznemirio, polako je krenuo ka vratima.
Sreća pa je parket u ovoj školi kvalitetan, i ne škripi pri svakom koraku.

Ali onda nešto lupi, i on oseti blagi bol u nozi.
Njene knjige. Na podu.
Zašto ih je, dođavola, ovde ostavila?

Ipak se prešao, što je mislio da vidi sve.

Ovaj put se Tea okrenula, ali joj je disanje i dalje bilo ujednačeno, što je značilo da se nije probudila.

Nastavio je ka vratima, povukao kvaku na dole što sporije, i što tiše.
Kada ga je hladniji vazduh iz hodnika tresnuo po licu, on se naježi.

Nedostaje mu njena toplina.

Izašao je iz sobe, polako i tiho zatvorio vrata, baš kao što ih je i otvorio.

Kada se napokon našao na hodniku, izdahnuo je.
Nije ni primetio da je zadržavao vazduh, da ne bi pravio dodatnu buku i probudio je.

Bacio je još jedan pogled ka vratima njene sobe, i zatim krenuo nazad u svoju. U svoj krevet, koji je bio prazan i hladan.

Tea polako otvori oči.
Sunce je obasjalo celu sobu, i ona oseti neki spokoj.
Bila je srećna, a ni sama nije znala zašto.

Prethodno veče joj je bilo loše, oči su je i dalje bolele od plakanja, i osećala se umorno.
Ali je bila lepo raspoložena.
I dalje nije shvatala zbog čega je tako ,ali nije ni marila, ustala je polako iz kreveta, i krenula ka kupatilu, kada su je iznenadile razbacane knjige po podu.

Zašto su razbacane? Ko joj je bio u sobi?

I tada joj je sinulo, Andrej! Pevao joj je sinoć, ostao je sa njom ovde. U njenoj sobi, u njenom krevetu. Pevao joj je, i ona je zaspala.
Spavala je pored njega.

Spavala je pored njega?!

Da li je hrkala? Da li su joj usta bila otvorena?? Da li je balavila?!
Možda je zato i pobegao! Verovatno je preplavila ceo jastuk, i hrkala mu na uvo.

Baš divno..

Pogledala se u ogledalo, i trgnuo je sjaj u njenim očima.
I dalje je bila srećna!
Ni činjenica da mu se pokazala u najgorem izdanju, to nije promenila.

Smeškala se dok je prala zube. I dok je skupljala knjige sa poda, o koje se on verovatno sapleo sinoć. Jadničak.

Smeškala se i dok se oblačila, i dok je silazila na doručak.