Gladijatoreva devojka

6.

Tea je ležala na krevetu u svojoj sobi, nakon današnjih časova. Andrej je bio sa trenerom, zauzet sa uređivanjem svoje gladijatorske maske. Kao što im je bilo i obećano, posle svake pobede, nagrada je dorađivanje maske, i Andrej je trenutno preokupiran time.

Tea je gledala u plafon zamišljeno i slučajno se prisetila svog omiljenog crtanog filma kada je bila mala.
Zapitala se zašto nije mogla da bude hrabra kao glavna junakinja u tom crtanom filmu? Zašto je morala da bude mala, uplašena devojčica?

Automatski je tiho zapevala pesmicu iz istog crtaća.

,,In the moonlight i felt your heart

Quiver like a bow string's pulse

In the moon's pale night

You looked at me

Nobody knows your heart

When the sun has gone i see you

beautiful and haunting but cold

like the blade of a knife

so sharp so sweet

Nobody knows your heart

All of your sorrow, grief and pain

Locked away in the forest of the night

Your secret heart belongs to the world

Of the things that sigh in the dark

Of the things that cry in the dark..."

Andrej je taman stigao do vrata od Teine sobe, i spremio se da pokuca, kada ga je neko pevušenje sa druge strane sprečilo u tome.

Nagnuo se bliže vratima, i bolje oslušnuo.

Tein nežni glas ispunio je njenu sobu, a sada i njegove uši. Pevala je tiho ali je uspevao da razazna tek po koju reč.
Pesma mu nije bila poznata, ali je bila veoma lepa, i nekako mu je delovala tužno pa je zbog toga poželeo da uleti u sobu i privuče Teu u zagrljaj.
Shvatio je da se u pesmi radi o nekom muškarcu, ili čak dečaku, kojeg niko nije stvarno poznavao ali su mu se svi potajno divili.

Razmišljao je o današnjem meču i pitao se šta ona misli o tome. Nisu imali priliku da mnogo razgovaraju jer je Andrej sa trenerom posle časova uređivao svoju masku, a Tea je morala kazneno da ostane još pola sata, nakon poslednjeg časa.

Kada je shvatio da je prestala sa pevanjem, polako je pokucao. Nije želeo da je prekida u tom momentu, u kom je odlutala negde daleko odavde, dok je pevala. Mogao je samo nemo da stoji ispred vrata, žmuri, i zamišlja njen osmeh dok peva.
Kao što je i uradio.

Kada je zakoračio u njenu sobu, ona se iz ležećeg položaja podigla u sedeći.
Kada ga je ugledala, široko se osmehnula, ni sama nije shvatala koliko joj je nedostajao, dok ga nije ugledala.

,,Je l prekidam nešto?" Pitao je nežno se smeškajući.
Ona samo odmahnu glavom, i dalje sa osmehom na licu.

,,Dobro." Polako je ušao u sobu, i zatvorio vrata za sobom.
,,Šta si radila u toku onih kaznenih pola sata?" Spustio se na krevet pored nje.

Promeškoljila se da bi mu napravila dovoljno mesta.
,,Brisala tablu, čistila prašinu, počistila učionicu." Odmahnula je rukom, setivši se tih prljavih, kaznenih pola sata. Ali morala je da prizna da joj je ni to nije bilo teško samo da nije morala da skida žvake ispod klupe, ili provodi vreme sa tom profesorkom, koja je bez razloga stalno ljuta i nervozna.

,,Od sada ću malo ranije da ti kucam na vrata." Reče Andrej.

,,Ma što se te profesorke tiče, mogu svaki dan kazneno da ostajem i čistim učionicu,samo da ne trpim njen neobjašnjiv bes na času."

,,Toliko loše?" Široko se osmehnuo i Tea se skoro trgnula kada ga je ugledala. Zaboravila je koliko ima lep osmeh, i koliko taj osmeh zna da je obori sa nogu.

,,Toliko." Odgovorila je, jedva skidajući pogled sa njega. ,,Ali nema veze, dva časa nedeljno kod nje, mogu da se prežive." Dodala je.

,,Em što je škola loša,em što su i profesori."

,,Em što je sledeći zadatak veoma, veoma loš."
Zamišljeno je izgovorila, izvijajući obrve.

,,Jeste, po druge dve devojke."

Tea je pogledala u njegovom pravcu.
,,Ovaj mišić će ih naučiti pameti." Rekla je slučajno. Nije se dugo šalila, pa je i samu sebe iznenadila. Podigla je zatim ruku i kao zategla biceps. Koji nije bio ništa posebno veći zategnut nego opušten.
Gledala ga je i tužno napućila usne.

,,Nešto danas ne radi." Dodala je.

Andrej poče da se smeje. ,,Ona zna da se šali!" Podigao je ruke u vis i obraćao se praznini ispred sebe, praveći se da tu ima nekoga. Zatim je bacio oduševljen pogled na nju i onda ponovo pogledao 'zamišljenu publiku'.

Tea se sve vreme kikotala, i nežno ga ćušnula po podlaktici, da bi mu spustila ruke koje su i dalje bile u vazduhu.

,,Hajde da uradimo nešto povodom te tvoje male izrasline." Rekao je i nežno je uštinuo za ruku.

Ona se kao uvredila. ,,'Ej! Ovaj mišić može ozbiljno da povredi!" Ponovo je zategla mišiće, ali ovaj put obe ruke i poljubila oba bicepsa, baš kao što je videla da to bodi bilderi rade, i Andreja je to još više zasmejalo.

,,Da, kao i moja baba. Jedva bubu zgazi.." Zadirkivao je.

Ona se uozbiljila, i skupila. Obgrlila je samu sebe rukama i ozbiljno ga pogledala. ,,Buba se bojimo." Rekla je.

Prevrnuo je očima i samo rekao: ,,Žene." A Tea mu uzvratila isplazivši mu se.

Dvadeset minuta kasnije,stajala je naspram zida, jedva ga dodirujući vrhovima nožnih prstiju.

,,Ne mogu više." Kukala je. ,,Ovo je već dvanaesti put." Sada je i gunđala.

,,Treći put tek, Tea." Ispravio je Andrej izdahnuvši.

Zgranuto ga je pogledala. Kako treći? Oseća se kao da se već deset puta opušteno naslanjala na zid, a zatim iskoristila snagu ruku(koje nije bilo) da se odgurne od njega.

,,To ti je kao neka predvežba za sklekove. Prislanjaš se dlanovima na zid, bez da ga dodirneš telom, i zatim se polako odguravaš, i tako jačaš ruke." Rekao je Andrej pre nego što su počeli sa vežbom, i Tei je zvučala zanimljivo. Sada već proklinje i njega i sebe. I opet njega.

,,U sportu si loša isto kao i u pevanju." Našalio se Andrej kada su završili da današnjim vežbicama.
Tea se ukočila. Kada je on nju čuo da peva? Zna da nije pevala ispred njega.. Ona može da zapeva samo ispred nekoga sa kim je skroz opuštena. A tu spada samo njena mama. Čak ni tata nije spadao tu. Prvi put mu je zapevala na njegovom grobu, sa krivicom u srcu što to nije ranije uradila.

,,Kada si me čuo da pevam?" Pitala je.

Andrej je primetio ozbiljnost u njenom glasu, kao i zbunjenost, i posramljenost, možda čak i ljutnju.
Ali nije shvatao zašto. Ova devojka, osim što je izgledala kao anđeo, tako je i pevala.
,,Ne moram da čujem, da bi to znao, Anđele." Dodao je, a to 'anđele' mu je izletelo.

Teu preplavi osećaj zadovoljstva i trunka radosti, kada je čula kako ju je nazvao.
Čak je i zaboravila na tu malu neprijatnost zbog toga što ju je čuo kako peva. I to ništa drugo, nego tužnu pesmu.

Evo jedan malo kraći deo.

I dalje otvoreno možete da komentarišete, ili šaljete poruke. Sve što kažete mi mnogo znači, bilo da je neka pridika ili pohvala.