Gladijatoreva devojka

23.

Andrej je leškario u svojoj sobi i piljio u plafon.
Protekla dva dana su mu bila veoma uzburkana.

Kada su se vratili sa borbe, još na putu do škole, vest da je pobedio se već pročula, i dočekali su ga burno i veselo.
Stolovi u dvorištu su bili obasipani hranom, čak je i muzika treštala i sve to u njegovu čast.

Dok su svi obigravali oko njega, bacali mu koske, grlili ga i čestitali, najviše ga je iznenadio trenutak kada mu je, niko drugo, nego sam direktor prišao sa osmehom, i čestitao, ujedno se i zahvalivši (Znao sam da ćeš pobediti, dečko.)

Podne su proveli u veselju i bez brige. Svi su pevali, igrali, smejali se, zabavljali, i uživali.
Dan je bio topao i lep, osvetljen zracima sunca, sa nežnim pirkanjem vetra, koji ih je sve osvežavao.

Noć je proveo sa Teom. Ili bar pola noći.
Ponovo su zaspali.

Njega je savladao umor od borbe, koja ga je pratila tokom celog dana, a nju je s druge strane, uspavala udobnost koju je osećala u njegovom zagrljaju.

Ali ovaj put se ona probudila, i tiho iskrala, jer su sada bili u njegovoj sobi.

Jutro je takođe bilo veoma prijatno, i lepo.
Na doručku su Marko i Lena, veoma detaljno prepričavali Nikoli i Leontini, Andrejevu borbu.

Neke delove su čak i odglumili. Bukvalno.
Lena je demonstrirala Andrejev udarac, a Marko protivnikov pad, što je izazvalo iskreno i nekontrolisano smejanje kod Leontine, i kikotanje kod Nikole.

Tea im je takođe demonstrirala udarac sa štitom, i uporedila sa 'Majkom kojoj je dosta svega, pa ritne pleh u zid' i svi prasnuše u smeh.

I tako je ovog jutra, dvorište vrvelo od dece i njihovog smeha.

Dok je Andrej ležao i razmišljao o tome, alarm koji označava obaveštenje se oglasi, potpuno neočekivano.

On se namršti, pitajući se šta se dešava. Nadao se da je sve u redu.

Polako je ustao iz kreveta, obuo patike i zaputio se ka dvorištu.

Tea je već bila sa Lenom u dvorištu, kada je videla Andreja kako joj prilazi laganim koracima, sa rukama u džepovima.

Osmehnula mu se i on joj uzvrati.

,,Dobro jutro svima!" Vikne trener, nakon par minuta, kada su se svi napokon okupili, i usmerili pažnju na njega.

,,Ne znam ni kako bih počeo sada sa ovim, što hoću da vam kažem. Imam dve, šokantne vesti."

Rekao je i preleteo pogledom po svima njima. ,,Postoji šansa da će vas obradovati obe vesti, ali biće nam teško, i moraćemo da se držimo zajedno."

Iz gužve đaka začu se šaputanje, i po koje pitanje(šta se dešava?;o čemu se radi?;Je l sve okej?)

,,Da vas ne držim u neizvesnosti više, prva vest je da je direktor Dominik dao otkaz. Tako da nije više direktor."

Nekoliko njih zazviždi, ali veoma malo njih ostade zatečeno.
Nije bila tajna da nisu voleli direktora, isto kao što ni on nije voleo njih. Ali da nisu očekivali da će dati otkaz, definitivno nisu. Voleo je svoj posao, i obožavao da drži konce u svojim rukama.

,,A druga vest je.." Reče on, kada su se đaci malo smirili i stišali. ,,Svi znate za borbu, koja se održala pre tri dana.." Više je zaključio, nego pitao, napravivši pauzu.

,,Luka, dečko iz Andrejeve borbe je pao u nesvest, nakon Andrejevog poslednjeg udarca."

Tea nežno pogleda Andreja, pitajući se o čemu se radi. Stomak joj se pretvori u čvor.