Gladijatoreva devojka

19.

Dan zadatka je veoma brzo osvanuo, bar što se Lene tiče.

Imala je osećaj da ih je Trej malo pre okupio i obavestio o zadatku. A sada je već došlo vreme za malo sporta. Ili što se Lene tiče, bilo kakvog u njenom životu.
Ona ne trenira.
Nikada nije. Nikada neće.
Previše je sitna, i voli svoje malo i krhko telo, da bi ga maltretirala sa bilo čime.

Mada, i ako je ovaj dan bezobrazno požurio, bila je spremna. Imala je tri dana da se psihički pripremi, i uspela je u tome.
Fizička priprema joj nije bila potrebna. Jer ništa ne bi postigla time.
Ne može niko da je bije onoliko, koliko ona može da beži!

Tea se proteglila i provirila kroz prozor.
Bacila je pogled na sat, koji joj je pokazivao devet sati i trideset šest minuta. Još dva sata i dvadesetčetiri minuta do zadatka.

Namrštila se na samu sebe.
Imala je tu naviku da broji čak i minute do nekog bitnog događaja, i koliko god ju to nerviralo, nije mogla da je se odrekne.

Leontina je pola noći provela budna.
Plašila se. I nije joj bio problem da prizna to, i sebi i drugima. Plaši se današnjeg zadatka i ima jako loš osećaj u vezi svega toga.

Andrej otvori oči, i široko se osmehne.
Napokon neka sportska akcija!
Danas će on i njegova Tea da ispraše zadnjice Doni i Eliotu.

Marko nije ni stigao da otvori oči, a već se prevrnuo sa kreveta na pod. Zapetljan u ćebe, povukao je čak i jastuk dole sa sobom, te je, sa osmehom na licu, odlučio da nastavi da spava.

Nikola je već bio u dvorišu i doručkovao sendvič od ćuretine. Nije čak ni razmišljao o današnjem zadatku.
Ceo život se vodio logikom, da će o problemu razmišljati kada dođe do njega. Ne pre, i ne posle. Nego baš u tom trenutku.
Tako je bilo do sada u životu, tako će biti i u ovoj školi. To mu je čak prirodno bilo, nije se ni trudio da zaboravi ili nešto slično, samo mu čuči u mozgu, i ustaje tek kada dođe vreme za to.

,,Kako si?" Pitao je Andrej Teu, kada su išli ka sali, da odrade zadatak.

,,Dobro, ti?" Rekla je iskreno, osmehnuvši se.

,,Isto." Uzvratio joj je širokim osmehom.

,,Brinem za Leontinu." Rekla je nakon kraće pauze, kada se dosetila toga da nisu svi baš zadovoljni današnjim zadatkom. Bacila je brz pogled ka njoj.

Hodala je pognute glave, sa rukama oklembešenim pored tela. Nije progovarala od kad su se našli. Nije se čak ni trudila.
Hodala je osamljeno, malo dalje od njih.
Nije bila bleda, ali je polako išla ka tome.

Andrej takođe baci pogled ka njoj. ,,Biće ona dobro."

,,Dobar dan, deco." Reče profesor Trej, kada su se skupili svi u sali.

,,Dobar dan." Odgovoriše oni u glas.

,,Da li imate neka pitanja u vezi zadatka?"
Tišina.
,,Jeste li spremni onda, možemo da počnemo?"

,,Da." Ponovo svi odgovoriše horski.

,,Dobro. Ićićete onim redom, kojim ste vadili ceduljice, ako se sećate. Tako da prva dva para neka ostanu, ostali sedite na tribine i čekajte svoj red. Igrate dva puta po petnaest minuta."

Tea je sela na tribinu, računajući kada su ona i Andrej na redu.. Nikola je bio četvrti kada su izvlačili ceduljice, pa još dva momka i onda Andrej.

Znači sedeće ovde više od sat vremena..

Kada su prva tri para završila, na red su došli Nikola i Leontina.

Petar je stajao preko puta Nikole i pakosno se osmehivao, dok ga je Nikola gledao potpuno bezosećajno. Bio je bolje građe od Petra,ali je Petar bio malo viši od njega, što je dovodilo do toga da se svi zabrinu baš za Nidžu.
Tea se ujedno plašila da Petar ne pretera, jer će onda Marko i Andrej utrčati i ništa ih neće zaustaviti. A verovatno i šašava Lena za njima.