Gladijatoreva devojka

4.

Zraci sunca su se nasilno probili kroz roletne, i Teu je spoljna svetlost probudila.
Svakako je celu noć loše spavala, jedva čekajući da svane, da završi sa ovim. Previše je razmišljala i to ju je izluđivalo.
Osvanulo je jutro od kog je strepila od kad joj ga je Luna spomenula pre nedelju dana. Dan u kom ona i Andrej treba da ispune prvi zadatak.

U protekloj nedelji su svaki slobodan trenutak proveli zajedno, smejali se, razgovarali, upoznavali se, učili.
Ali više nije mogla da potiskuje strah. Njeno sopstveno telo ju je izdavalo polako, kao da uopšte nije bilo njeno. Osetila je i da polako drhti od straha. Knedla u grlu,i potreba za toaletom će je pratiti ceo dan, jer se tako uvek osećala kada ju je strah od nečega. Jeza, i ako joj nije bilo hladno. Glas koji drhti, i ako nije imala problem sa grlom, kao i drhtavica celog tela.

Kako li se Andrej oseća?

Definitivno bolje od nje.
Polako se oslonila na dlanove i podigla sa kreveta. Noge su joj drhtale i telo se treslo. Kamo sreće da je hvata groznica, ali znala je da nije tako. Samo je strah pobedjuje u ovoj nemoj borbi, koju vodi u sebi.

Andrej je izašao iz svoje sobe i uputio se ka Teinoj.
Grč u stomaku ga nije napuštao, i izludjivao ga je.
Nije uplašen. Samog sebe je ubedio da će da oduva ovaj zadatak, i da spasi Teu i pre nego što trepne dva puta. Mora to da uradi. Ali stomak je igrao svoj ples, i nije želeo da prati Andrejeve korake.

Kasnije kada je ugledao Teu na vratima, strah iz očiju joj je isijavao kao bljeskovi oštrica noža, koje su njega ubadale pravo u srce.
Bez reči ju je privukao u medveđi zagrljaj i osetio kako joj celo telo drhti.

Tea odjednom oseti kao da se sve smirilo i utihnulo. Kao da je ceo svet stao da bi ispoštovao njihov zagrljaj. Bila je i više nego zahvalna Andreju na ovom gestu. Mogla je samo da zamisli koliko je prestravljeno izgledala čim ga je navela na to, da je odmah, bez reči zagrli.

Polako ju je pustio iz zagrljaja. ,,Idemo, biće sve okej." Rekao je tiho, uhvatio Teinu ruku i nije je puštao sve do dvorišta.

Nije je pustio ni dok su Dorotea i Trener držali kratak govor o tome kako svi koji su ovde duže idu na zadatke u gladijatorsku arenu, a tri nova paru idu do lavirinta. Gužva se poslušno razilazila, a Andrej ni tada nije puštao Teu. Polako su krenuli ka lavirintu, kada se trener pojavio ispred njih i parovi stadoše.

,,Svima vama je ovo prvi zadatak, a nisam imao priliku da vam objasnim situaciju. Momci, ulazite u lavirint u potrazi za devojkama, koje će se nalazite negde u njemu. Navigacija će ti biti njihov glas.''

,, Kako mislite, njihov glas?'' Pita jedan od njih brzo.

,,Videćete sve, objasnićemo vam, hajdemo sada.'' Bilo je sve što je trener rekao, ne želeći da zaostaje.
Teu ružan osećaj, od jutros, nije napuštao, ali je na kratko zaboravila na njega, jer je postojala još jedna stvar koja je nije napuštala, a to je bila Andrejeva ruka.

Kasnije, kada su se sva tri para skupila i našla ispred ogromnog lavirinta, osećaj je bio potpuno drugačiji i strašniji.
Ogroman žbunasti zeleni zid prostirao se u visinu od dva metra. Širinu celog lavirinta jedva da su videli, jer se sa obe strane prostirala gotovo u nedogled. Tea je izbezumljeno buljila u prizor ispred sebe, ne zatvarajući usta. Andrej je samo piljio. Nije razmišljao, niti se plašio, znao je da će pronaći Teu.

U tom trenutku trener se pojavio pored njih, skrećući im pažnju sa lavirinta. U ruci je držao papirnu kesu.

,,E ovako deco. Kao što znate, pred vama je vaš prvi zadatak." Zavukao je ruku u kesu i izvukao toki-voki iz nje.

,,Radi se o tome da, svaka devojka dobija jedan toki voki, a muškarac drugi, i traže se. Samo što će devojka imati neke prepreke, sve je potpuno bezbedno, ne brinite se. Jer ćemo tako momka podstaći da je brže nadje. I morate se kretati. Nema onoga, da stanete dok vas ne nadju." Rekao je trener na kraju, isključivo obraćajući se devojkama za ovo poslednje.