Gladijatoreva devojka

25.

Trener je zamolio Andreja da mu pomaže u čišćenju jednog dela gladijatorske arene.
Već dobrih pola sata,dok odšrafljuju tribine da bi ih poskidali, pričaju i o raznim stvarima, što se najviše tiče ove škole.
Andreju je bilo jasno to da škola više neće primati nove đake i da će se zatvoriti nakon što svi odu odavde, ali ga je kopkalo to što on za malo više od pola godine puni osamnaest, i time završava sa ovim, ali Tea je mlađa godinu dana od njega. Te je otvoreno pitao trenera, da li postoji način da ostane sa njom nekako.

,,Trej i ja smo baš pričali o tome. Svima je potpuno jasno koliko se đaka ovde povezalo i združilo. I ne bi imalo smisla da ih odvojimo. Sada pokušavamo da sredimo sa ministarstvom, da ako neko želi da ostane u školi, nakon završetka školovanja, to i uradi. Ali, ne da gluvari, nego da radi." Pogledao je Andreja i ovaj klimne glavom.

,,A što se tiče posla?" Pita Andrej.

,,To kasnije ministarstvo sređuje. Kako neki đak završi, mi šaljemo njegova dokumenta, i test ličnosti, koji je najobavezniji, da bi mu pronašli dobar posao u mestu, koje đak izabere."

Andrej izvi obrve. ,,Sami biramo mesto u kome ćemo raditi?"

,,Da, to sam zaboravio. Naravno, to nije uvek izvodljivo jer neka mesta budu popunjena. Ali onda se potrude da nađu neko bliže u okolini."

,,A je l davanje otkaza dozvoljeno?"

,,Naravno." Reče trener i upali burgiju, te Andrej zaćuta, jer od glasnog bušenja nije mogao ništa više da ga pita niti da čuje odgovor. A i više pitanja nije ni imao. Dobio je odgovore na pitanja koja su mu bila bitna i veoma je zadovoljan.
Ostaće u školi dok je Tea ne završi, radiće bilo šta. I toalete će da čisti ako treba, samo da ostane sa njom.

I nakon toga će joj reći da izaberu isto mesto za posao. I možda čak nađu neki mali stančić za njih dvoje…

Tea i Lena su čistile dvorište sa Doroteom, koja je bila veoma pričljiva i lepo raspoložena, te ih je ispitivala o njihovim ljubavnim životima.

,,Mlade ste vi još, nikad se ne zna da li će ovi momci biti pravi ili ne. Možda dođe još njih deset, možda još jedan. A opet, možda baš ovaj bude pravi, to se nikad ne zna." Pogledala je u Teu i namignula joj.

Tea je znala da je Andrej pravi. Prosto je znala.
Jeste ona samo obična klinka koja je slepo zaljubljena, ali znala je da ovo, što ona i Andrej osećaju, nije nešto što prolazi kao da ničega nije bilo.
Oni su se povezali ovde. Stvorili su neku sponu između sebe, koja jednostavno ne može da se pokida. Niti od strane drugih ljudi, niti od nekih situacija. Čak možda ni od njih dvoje. Oni ako bi pokušali da se razdvoje, ta spona ne bi pukla, samo bi se rasteglila do neke određene širine, i onda bi ih povukla nazad, zveknuvši ih jedno o drugo.

Osim što nije imala pojma kako će ostati zajedno kada odu odavde. Žive na dva sata vožnje jedan od drugog.

,,Ma daj, to je previše dobro da bi bilo istinito!" Namrštila se Tea kasnije, kada joj je Andrej ispričao ono što je saznao od trenera.

On slegnu ramenima. ,,Možda, ali je tako."

,,Bože.." Tea ciknu i Andrej je pogleda. ,,Strepim već danima zbog toga što će nam se putevi možda razići nakon ovoga, a sada sam sigurna da neće! Ko bi rekao da će mi ova škola doneti toliko dobrih stvari?" Bacila mu se u zagrljaj, a on iznenađeno prasnuo u smeh. Nije očekivao ovolike izlive emocija od strane Tee.

Lena i Marko su šetali po dvorištu i opušteno pričali. Nisu šaljivo provocirali jedan drugog, niti lupali neke gluposti, kao što su uvek radili, već su sada, prvi put, pričali ozbiljno.

,,Ti ideš odavde za sedam meseci." Reče on.

Lena ga pogleda. ,,Pa? Ti ideš pre mene."

,,Pa bićemo odvojeni."