Gladijatoreva devojka

5.

Noć je polako milela, dok su svi đaci, zajedno sa trenerom, Doroteom i psihologom sedeli u prostranom,mračnom hodniku škole.
Andrej i Tea su bili u društvu Lene iliti Lune, i sa njom je ovaj put bio i njen izabranik Marko. Celo veče su ćaskali o nekim sitnim stvarima, samo želeći da im vreme prođe što pre.
Marko se zainteresovao za Andreja, i uporno ga zapitkivao o boksu, i to je u suštini bio ceo njihov razgovor.

Luna je pitala Teu kako je protekao zadatak. Celo veče je izgarala od želje da sazna, i na kraju je jednostavno morala da pita. Grizla se za jezik koliko god je mogla. Čitavih 23 minuta. Što je mnogo,mnogo je, utešila je sebe i napokon postavila Tei to pitanje.

,,Ne znam." Odgovori Tea. ,,Završili smo prvi, dobili najvišu ocenu, i pohvalu od trenera i Dorotee." Slegnu ona ramenima.

,,Bravo! Pa to je odlično!" Uzviknu Luna i privuče na sekund pažnju Marka i Andreja, ali su odmah nastavili da pričaju o svojim muškim stvarima. Luna nije videla radost na Teinom licu. Zar joj nije drago što se napokon rešila tog zadatka?

,,Zar ne?" Nadovezala se na rečenicu od malo pre.

,,Ne, mislim.. ne znam.." Tea se nervozno promeškoljila, i pogledala Lunu. ,,Biće još zadataka. Kako da budem smirena?"

Kako da se opusti kada zna da će na sledećem zadatku dobiti batine. Ili ako ne to, zadatak nakon tog će joj doneti opet neku brigu.

Kako da bude opuštena kao Luna?
Neustrašiva kao Andrej?
Nezainteresovana kao Marko?

Osećala se kao da su svi oni pokupili njene razdragane emocije, a da su se kod nje uselile pojedinačno brige od svih njih. Jer koliko primeti, jedino ona strepi od svega što ih čeka.

,,Ali videla si da te ne muče stvarno?" Upitala je Luna, na trenutak se zavrinuvši, da nisu njenu drugaricu stvarno maltretirali, umesto što su joj upućivali samo prazne pretnje kao ostalima.

,,Jesam. Ali ne brine me to sada toliko." Blago se nagnula ka Luni. ,,Sledeći zadatak je tuča za dečka. Kako ću, dovraga, ja da zadržim Andreja? Umlatiće me, i ode on." Tiho je rekla.

Luna je pogleda. Otvorila je usne, spremna nešto da kaže, ali je shvatila da nema kako da uteši Teu.
Koja je stvarno bila sitna devojka. Podsećala ju je na neku vilu. Osoba koju definitivno moraš da držiš kada duva jači vetar.

,,Vidiš.."Reče Tea, shvativši da joj je svojim ćutanjem Luna samo potvrdila ono što je ona znala.

Luna se namršti i odmahne glavom, i spusti svoju šaku na njeno rame. ,,Imaš pored sebe zverku koja će te odlično obučiti." Namignula je.
Tea nije mogla da se ne nasmeje. Činjenica da je Luna na neki način strepila od Andreja jer je uvek bio hladan, ali opet njeni komentari i činjenice o njemu, koje je govorila samo njoj kada su same, uvek ju je zasmejala.

,,Ali ako te neka umlati, i otme ti ga, ja ću lično sa njom to da rešim dok se ti oporavljaš u bolnici." Kazala je mrtva ozbiljna. I Tea ponovo prasnu u smeh.

Možda je ipak dobar Lunin smisao za humor u neprikladnim situacijama.

U tom trenutku svetlo obasja celu salu.

,,Napokon!"
,,Vuhu!"
,,Struja došla!"

Uzvici i vika ostalih đaka ispuni salu, kao i ista ta svetlost.

,,Ta-daaaam" Zapeva Luna, šireći ruke.

,,Možete polako da se vratite do svojih soba, u tišini i molim bez mešanja. Momci,vrlo dobro znate koja je vaša soba!" Vikao je trener, dok se smeh prolamao celom salom. Na vratima je već bila gužva jer su svi izjurili naglo napolje.
Tea, Andrej i Marko su još uvek bili na svojim mestima, dok se Luna, naravno, prva zatrčala ka vratima, i izgubila u stampedu ostalih učenika.