„Kako je lijepa noć, zarne?": Upita Sophia. „Da, baš je inspirativna i provokativna.": Odgovorio jeJack. „Provokativna?": Upitala je Sophia začuđeno. U njenoj glavi odvijao sefilm razigranih čari osjećanja. „ Pa da, tebi se tako ne čini? Možda i jasanjam.": Reče Jack. „ Jack, ja ne vidim ono što ti vidiš isto kao što ti nevidiš ono što ja vidim. Isto kao što ne osjećaš ono što ja osjećam. Jesam lizahtjevna, tebi, običnom čovjeku koji je začarao jednu ženu. Jel treba da semijenjam?": Upita Sophia. Njeno lice dobijalo je sjaj od obližnjih sijalica. „Haha, izgleda kao da voliš poeziju, a ruže? Voliš li ruže? Ja ih obožavam.":Reče Jack. „ Ima li ovo smisla Jack?": Upita Sophia. Sva ta silna pitanja bez konkretnog odgovora,zašto, ni sami ne znaju. „ Ne znam ženo, ne znam. Ne želim da se inatim na tebeu ovoj prelijepoj noći. Nije do tebe, vjeruj mi, nije. Ja sam taj čudak, bogapitaj zašto sam birao pogrešne puteve, a ostajao slijep na pravim, putevimaljubavi. Izgleda da sam proklet, ništa više ženo. Moje misli nestaju, kao da sepraznim. Baš kao flaša viskija. Evo, čuješ li? Ne čuješ. Tišinu koja nazirepoput valova. Naravno da ne čuješ Sophia kad sam ja lud.": Reče Jack onakotihim glasom, da nadoveže dramu.
