„Mislim da mi se sviđaš.": Reče Mark. „Ah, da, kome se ja ne sviđam.": Odgovori Julija. „ Pa dobro, ali da li si se zapitala ikada da se nekome sviđaš zbog onog što jesi,zbog onog što imaš u sebi, a ne da te gledaju kao kurvu. Tako mnogi govore o tebi. Znam da to nije istina, zato ti i govorim ovo.": Reče Mark. „Zašto si takav, zašto nisi kao ostali, jel i ti misliš da sam ja kurva.": Odgovori Julija puštajući suze da kvase njeno lice. Mark je na tren zaćutao. „ Ne vidim razlog da plačeš, to nije istina, zar ne? Ajde na tren podigni oči prema zvezdama, je li vidiš ružu? Ja mnogo volim ruže. Ti si meni mnogo interesantna devojka, arogantna, ali doista lepa. Međutim vidim da si kroz mnogo toga prošla, loše kriješ emocije.": Reče Mark. „ Nemaš ti pojma ko sam ja.": Reče Julija. „Da, ali zar je to sada bitno, ko si ti, ko sam ja, ko smo mi uopšte. I ja sam imao dosta situacija gde sam se pitao, da li je moj život zaista vredan, značim li nekome nešto. Tračio sam vreme sa pogrešnim ljudima. Voleo sam, što je najgore od svega, voleo sam. I eto, tu sam, čovek.": Isprati Mark tihim tonom. „ Jesi li je ikada preboleo?": Upita Julija. „ Čudno je to pitanje, budio sam se pored vremena, preboleo sam je, da, ali ostaju sećanja. Ostaju zauvek. Čovek se može promeniti u momentu govora, čak i promeniti svoj karakter, ali da li zaista misliš da može zaboraviti ono što ga je držalo na životu.": Blago reče. „ Jao, kako si patetičan, a sladak si bre. Kako je to čudno zvučalo pas mater. Čudno je, ja sam takva, jel da?": Julija. „ Poprilično, da, ali meni si lepa, prelepo stvorenje.": Mark. „ Vidiš, pre sam morala da brinem kako da izgledam i kako da se ponašam kada sam sa nekim, a vidi me sada. Uplakana, maskara razmazana po licu, kao dete se osećam.": Julija. „ Meni to ne smeta, baš je lepo večer.": Mark. „ Lepo je, da, ali u isto vreme i tužno.": Julija. „ Zašto tužno?": Mark. „ Kako ne vidiš, ovo je naša poslednja večer.": Julija. „ Vidi.": Mark. „Šta, ne vidim.": Julija. „ Prošla je, ruža mog vremena.": Mark.
