ᴇxᴏ ᴄʜᴀɴɢᴇs ᴍʏ ʟɪғᴇ ~ ᴄʀᴏ

14.

Sehun je nakon FaceTime-a stavio mobitel na punjač. Vratio se na krevet i sjeo do mene, primio me za ruke i okrenuo prema sebi.

Sehun pov

Mireline ruke su bile jako hladne. Okrenuo sam je prema sebi ali me nije pogledala. Bila je na rubu plača.

Zagrlio sam je, osjetio sam nešto mokro na mojoj košulji to su bile njene suze.

"Mirela znaš da možeš ići samnom. " šapnuo sam joj na uho dok je plakala.
"Nemogu" rekla je glasnije plačuli.

Imao sam osjećaj ko da me 100 strijela pogodilo kad sam čuo njezin odgovor.

"Kako to misliš nemožeš?" pitao sam je.
"Obečala sam tati da se neću vratiti u Koreu nego ostati s njim."odgovorila je s uplakanim glasom.
" Razumijem. "poljubio sam je u čelo i obrisao sam joj suze s lica.

Pravio sam se da je sve u redu, ali nije bilo.
Nisam mogao prihvatiti činjenicu da idem sam natrag u Koreu.

Ja pov

Kad sam se smirila otišla sam iz sobe u dnevni. Tata je sjedio na kauču i gledao nogomet.

"Sehun sutra odlazi samo da znaš" zašmrcala sam.
Nisam čula odgovor, sami veliki izdah.

Boljelo me to što mi nije odgovorio, vratila sam se u sobu.
Vidjela sam Sehuna kako sprema kofer. Roba je bila sva razbacana pa nije mogao zatvoriti kofer.

Sjela sam do njega i izvadila svu robu iz kofera. Samo me zbunjeno gledao.

Počela sam ljepo slagati robu u kofer. Kada sam zatvarala kofer osjećala sam bol u srcu, pale su nekoliko kapljica na kofer i ostavile mokre mrljice.

"Žao mi je Sehun" rekla sam gledajući u pod.
"Mirela" okrenula sam pogled prema njemu.

Njegove su se usne spojile s mojima. Bio je to vrlo emotivan poljubac.
Taj poljubac je govorio 100 riječi. Znala sam da je povrijeđen, bila sam i ja ali ovaj put nisam ništa mogla.

Došlo je jutro.

Sehun pov

Uzeo sam svoj kofer i krenuo prema vratima bilo je oko deset. Mirela me pratila spuštene glave.

Došao sam do vrata, prije nego što sam ih otvorio okrenuo sam se prema Mireli. Htio sam je zagrliti ali je njen tata iznenada izašao iz sobe.

"Hvala što ste mi dozvolili da ostanem svo ovo vrijeme." rekao sam pružavši ruku Mirelinom ocu. Prihvatio ju je.

Ja pov

Sehun se rukovao s mojim ocem. Okrenuo se prema meni i nasmijao se. Uzeo je kofer u ruke i krenuo otvarati vrata.

Nisam to mogla podnijeti. Naglo sam krenula prema njemu i zagrlila. Uzvratio je zagrljaj. Bila sam tako tužna. Šapnula sam na uho jedne riječi koje mi je bilo jako teško izgovoriti.

"VOLIM TE" zagrlila sam ga jače.
"I ja volim tebe Mirela, znaj to, zauvijek." rekao je.

Predrag pov

Mirela mu je otišla u zagrljaj.
Za par minuta cam čuo Mirelu kako je rekla Sehunu da ga voli.

Bilo mi ke dosta poludio sam. Htio sam da Mirela bude sretna, ali ako je odvojim od Sehun neće biti.

" Mirela, odi. "kad sam to rekao odvojili su se iz zagrljaja.
"Molim? "upitala me.
"Odi s njim prije nego se predomislim."

Ja pov

"Odi s njim prije nego se predomislim." rekao je tata. Osjećala sam se prekrasno. Otrčala sam u snažni zagrljaj. Otrčala sam u sobu spremiti odjeću.

Sehun pov

"Čuvaj ju molim te." rekao mi je Predrag.
"Nemorate se brinuti, u sigurnim je rukama."
Mirela se vratila s koferom.

Zagrlila je tatu još jedno.
Krenuli smo.
Ušli smo u auto koji nas je čekao pred kućom. Otišli smo na aerodrom.

Ovo je nekako kratko poglavlje upravo sam ga napisala u školi.
Napisat ću i sljedeće brzo očekujte ga negdje oko nedelje.
HVALA NA ČITANJU ❤️💕💗💞.