Bok, ja sam Mirela imam 20 godina i živim u Hrvatskoj.
Moja priča je započela jednog kišnog dana, dan kojeg ću pamtiti zauvijek, dan kada mi je mama preminula.
Taj dan sam samo sjedila na kauču i gledala u prazno. Dok nisam čula zvono.
"Dobar dan" rekao je poštar.
"Dan, hvala......doviđenja."
Poštu sam bacila na stol ali je jedno pismo odletjelo ispod kauča. Kad sam ga izvadila pogledala sam ga malo bolje.Pisalo je za Mirelu.
"Što je sad ovo...?"
Otvorila sam pismo i sjela za stol, prepoznala sam rukopis, bio je od moje majke." Draga moja djevojčice, na dan kad ćeš vidjeti ovo pismo mene više neće biti. Oprosti mi što sam te ovako rano napustila, oprosti što ti nemogu biti podrška.(Počela sam plakati) (Izvadila sam avionsku kartu iz koverte i nastavila čitati.) Znam da ti je oduvjek san bio otputovat u Koreu. Sredila sam ti i dom i radno mjesto bit ces sretna. Nađi si nekog zgodnog tipa, imaj djecu, živi život kakav želiš.
Nadam se da sam bila dobra majka i da sam te svačemu naučila, ovo je moj posljednji oprost i pozdrav.
Budi sretna sunašce moje, tvoja mama.Na papiru je bio otisnut njen poljubac s njenim najdražim crvenim ružem. Posprejala je pismo s njenim najdražim parfemom.
Počela sam glasno plakati.
Nisam prestajala plakat dok nisam zaspala.Probudila sam se.
U 8:00h sam išla na avion za Južnu koreju,u avionu je bilo ok. Približavali smo se aerodromu i popila sam zadnji gutljaj vina.
Ušla sam u taxi i rekla moje odredište,vozač je bio toliko ljubazan da me je do odredišta dovezao besplatno.Ali ono što mama nije navela u pismu je to da je moje radno mjesto bar.
Nisam imala izbora, ušla sam u bar i prvoj konobarici koju sam vidjela dala sam joj pismo neka me odvede do upravitelja bara, ona mi je pokazala put uz stube na kat.
Dosla sam do vrata gdje je pisalo "kucaj prije ulaska",pokucala sam niko nije otvorio vrata pa sam ja sama ušla u sobu.
Prvo sto sam vidjela je bila vitka gola žena koja je ležala na nekom čovjeku predproslavila sam da je to bio upravitelj.
Prvo sto sam napravila je prekrila oči.
Upravitelj je šapnu ženi da ode van iz sobe, na brzinu je navukao hlače na sebe i došao iza mene.
Primio me oko struka i okrenu prema sebi, skinuo je ruke s mog lica,ono što sam vidjela je bio gospodin cirka 30 godina imao je bisto plave oči,i crnu kosu bio je poprilično lijep.
Bila sam bez riječi, samo sam mu pokazala pismo i on se nasmijao.
Nakon što je pročitao pismo odmjerio me od glave do pete. Zvao me kod sebe.
Nagnuo me na rub stola i došao mi tako blizu da su nam se nosevi doticali.
Poljubio me je. Bio je prilično dug poljubac. Kada je prekinuo poljubac zabuljio se u moje oči, a ja sam samo zakamenjena ostala mirno.
Nakon nekog vremena, počeo se histerično smijati.
Samo se odmaknuo od mene i otišao do neke police.Kada se vratio u ruci je imao kratku suknju i majicu s V izrezom. Cijelim putem od police do mene se smijao imala sam osjećaj ko da je dobio neke napadaje...
Pružio mi je kompletić i šapnuo mi je na uho da sam dobila posao.
Izašla sam iz ureda zatvorila sam malo jače vrata i stala i promislila što se sada dogodilo doslovce mislila sma si ono "wtf šta je ovo bilo"
Ovo je moje prvo poglavlje nadam se da vam se sviđao komentirajte koji dio, lajkajte ga i šerajte s prijateljima.
💕❤️💕
ŞİMDİ OKUDUĞUN
ᴇxᴏ ᴄʜᴀɴɢᴇs ᴍʏ ʟɪғᴇ ~ ᴄʀᴏ
Hayran Kurgu"ᴍɪʀᴇʟᴀ ᴊᴇ ʟɪ ɪsᴛɪɴᴀ...?" "ᴅᴀ" ᴘᴀʟᴀ ᴍɪ ᴊᴇ sᴜᴢᴀ ᴅᴏᴋ sᴀᴍ ɢʟᴇᴅᴀʟᴀ ᴜ ᴘᴏᴅ "ᴄᴏᴍᴘʟᴇᴛᴇ 𝟸𝟸.𝟿.𝟸𝟶𝟷𝟾" ❤️ "sᴛᴀʀᴛᴇᴅ _. 𝟽.𝟸𝟶𝟷𝟽"😂😊 ❤️ \(OᴏO)\ ❤️