Save me

4. Bullshit!

*ujutro*

Opet budilica -.- jednog dana ću ju bacit kroz prozor. Već je jedna tako završila LOL

(...)

Prvi sat kemija -.- mrzim i taj predmet i profesoricu. Sjela sam se na svoje mjesto u razredu i stavila slušalice u uši. Netko se sjeo do mene ali nisam obračala previše pažnje, ignorirala sam.

Xx: Hej, možemo razgovarati?

Opet sam ignorirala, još sam i pojačala muziku. Došla mi je poruka na mobitel, i to sam ignorirala. Danas mi se ništa neda.

Ovaj netko mi je naglo uzeo mobitel a ja sam brzo okrenula glavu i pripremila se za udarac. Ko bi drugi bio nego Harold. Hehe ima zavoj na nosu. Baš tad je ušla profesorica i zaderala se na mene. -.-

Prof: Zar vi nemate pametnijeg posla nego svađat se?!

Ja: Harold mi je uzeo mobitel!

Prof: Ponašate se ko mala djeca! Styles daj mi mobitel!

What? Ona ce meni mobitel oduzet a nisam nista napravila? -.-" Harold je predao MOJ mobitel. -.-"

Prof: I svoj mobitel!

Harry: Žašto?

Prof: Samo predaj bez pitanja!

Nije htjeo dat mobitel nego je prekrizio ruke i naslonio se na stolac. Sad je nadrapao :P

Prof: Styles i DiLaurentis (inace moje prezime) Van!

Ja: Molim?

Prof: Odmah van! Ili rađe hoćete ići kod ravnatelja?!

Pokupila sam svoje stvari i izletila iz učionice. Sjetila sam se mobitela i vratila unutra.

Ja: Možete li mi vratiti mobitel??

Prof: Izvoli!

Ja: Hvala. *rekla sam bahato, okrenula se i napravila neku grimasu oponašajući profesoricu*

Prof: Vidjela sam to!

Ja: Good for you!

Izašla sam van, a Harold zamnom. Krenula sam prema izlazu iz škole a Harold opet zamnom. Ughh... -.- On baš hoće još batina... Zar mu nije dosta slomljen nos, nego hoće još nešto da mu slomim?

Ja: Šta hoćeš od mene? *derala sam se* Daj me ostavi na miru! Zbog tebe sam izbačena sa sata!

Harry: Šuti i dođi samnom.

Ja: Da nebi...

Harry: Brzo, dok nas netko nije vidjeo.

Ja: Whatever.

Okrenula sam očima a on me primio za ruku i povukao niz hodnik do nekih stepenica. Penjali smo se po tim stepenicama i došli do krova škole.

Ja: Zašto smo ovdje?

Harry: Zato.

Opet sam okrenula očima, to mi je postalo navika. -.- Uzela sam mobitel da pogledam ko mi je poslao poruku. Zapravo je bilo više poruka sa skrivenog broja.

"Spremni za iznanađenje? --A."

"Uskoro se netko vraća. --A."

"Ja sve znam. --A."

"Pripremite se za veliko iznenađenje! --A."

What? Tko se zajebava samnom? Naći ću tog majmuna i nagurat mu nož u usta!

Harry: Želim razgovarati s tobom.

Ja: Zašto?

Harry: Trebaš mi odgovoriti na par pitanja.

Ja: Pucaj.

Harry: Gdje je Megan?

Ja: Ne tiće te se!

Harry: Ma nemoj?

Ja: Ona je bila moja frendica i neću ti ništa reći! Zašto te uopće zanima gdje je ona kad te mrzila!

Harry: Nije se bunila one većeri.

Ja: WHAT???

Harry: Jednu većer smo se sreli u klubu i nadam se da ti netrebam dalje prićati.

Ja: Ma sigurno... Samo ti misli da ću ti povjerovati! Kao prvo ona je tebe mrzila a kao drugo nikad nije išla sama u klub!

Harry: Očito ju nisi tako dobro upoznala.

Ja: Daj goni se dok ti nisam kosti polomila!

Harry: Ljubomorna si?

Ja: Jebem ti mater retardiranu!!! Ja sam ljubomorna samo na osobu koja te tukla prije mene! *derala sam se*

Harry: Ljubomorna si!

Ja: Jel si ti mene čuo sad? Goni se dok ti nisam još jedamput slomila nos!

Harry: Chill down... ionako ja tebe nebi ni pipnuo.

Ja: Da, uvjerila sam se u to. -.-

Harry: Samo sam te htjeo provocirati.

Okrenula sam se i krenula prema stepenicama.

Harry: Gdje je Megan? *povukao me za podlakticu*

Ja: Nije te briga!

Harry: Je!

Ja: Oćeš da ti kažem? Reći ću ti! Pažljivo me slušaj: ODJEBI!

Harry: Neću te pustiti dok mi ne kažeš!

Krenula sam na njega ali on mi je zaustavio ruku o okrenuo mene i zaokrenuo ruku.

Ja: Auch! Idiote majmunski pusti me!

Harry: Ovo nije ni pola onoga što si ti meni napravila.

Ja: Znaš ta je kazneno djelo tuči ženu?!

Harry: Ti nisi žena, ti si čudoviste ljudožder!

Ja: Pusti me ili ćeš postati moj ručak ako sam ja ljudožder.

Naglo me pustio. Primila sam sd za ruku jer me boli. Jako me stisnuo, skoro mi je ruku slomio.

(...)

Odjurila sam u stan nakon što me još neko vrijeme nije pustio da odem, ništa mu nisam rekla. Lucas je bio doma a Sven i Bella su otišli negdje. Gledala sam kroz prozor i slušala muziku. Učinilo mi se da sam vidjela Megan kako šeta ispred zgrade. Odmah sam skočila i pogledala malo bolje. To je stvarno ona :0 Protresla sam glavom i pogledala opet, više je nije bilo. Haluciniram... Uzela sam neku knjigu i čitala, zapravo su mi misli odlutale i nisam bila svjesna da čitam. Odjedamput me u stvarnost poveatilo zvono na vratima.

Lucas: Možeš, molim te, otvoriti? *vikao je iz druge sobe*

Ja: Mogu.

Ustala sam se i krenula prema vratima. Otvorila sam vrata i pobljedila... dalje se ničeg više ne sječam. Onesvjestila sam se.

Hvala sto citateeee ♥ volim vas ;)

Stavila sam novu sliku za pricu :) kako vam se svida?

Oprostite na greskicama

Vote & comment!!! Molim vas :3 jako su mi vazni vasi komentari!