Plamen života ( Plamen Ljubavi II)

21. Aleksandar

Neobično je vratiti se kući, ali ovaj put imam svoj cilj i neću birati sredstva da dođem do njega.

Došao sam da održim obećanje koje sam dao svom lanetu prije nego li sam počeo da tražim rešenje za našu situaciju. Sad sam došao kući i vratio se po nju.

Trebalo mi je tri godine da nađem rešenje i napokon sam ostvario zamisao.

Kupio sam stan u Beču, daleko od svih. Došao sam da je vodim tamo i da nastavimo tamo gdje smo stali, samo ako me bude i dalje željela. I ako ne bude ja sam tu da je podsjetim na sve što smo imali. Osim stana kupio sam i plac nedaleko odavde, a tu mi je Đorđe pomogao.

Imao sam tri paklene godine iza sebe, malo više ali čim su mi javili da je završila sa fakultetom znao sam da je vrijeme da se vratim i uzmem ono što je moje.

Još na svojim usnama mogu da osjetim njene, a svaki njen dodir na koži kao da je još uvijek živ.

Da se razumijemo, ne mislim da bi mi odmah dotrčala u zagrljaj ili tako nešto ,ali vrijedi pokušati za početak bar da razgovaram s njom, ako se bilo šta  desi neplanirano, a dobro , neću da se žalim.

Na počeku kad sam otišao od nje... Imao sam poprilično težak period. Posvetio sam se poslu i pokušavao svo vrijeme da bar malo potisnuti misli o njoj. Svako jutro mi je počinjalo na isti kačin kafa sa pitanjem kako je i šta je s njom, a uveče je tek bio pakao.

 Nisam mogao ni da spavam kako treba niti da mirujem. Znao sam po cijelu noć da presjedim pored televizije gledajući filmove i pijuckajući pivo, a ujutru sa momcima na gradilište. To je trajalo mjesecima.

Jedno veče posle posla Đorđe je došao meni i doslovno me izvukao vani.

-Živiš kao zombi. Izlazi već jednom ili ću te ja šutnuti u dupe, ako nećeš vrati se kući i sredi sranja sa Viktorijom. Razboljet ćeš se- kao da me i tad nije sve boljelo. Dobro sam se sjećao te noći.

Izašli smo u jedan klub. Bilo je mučno gledati toliko parova zagrljenih i iz ljubavi i iz strasti. Mogao sam da vidim nas dvoje na isti način. Kidalo me to što nije tu da me samo uhvati za ruku i pruži mi podršku.

Tu noć sam bio s nekom djevojkom, a dugo posle toga nisam ni pokušao da neku odvučem u krevet. Gadio sam se sam sebi. Dok me dodirivala nisam osjetio ništa osim gađenja i jeze. Nisam čak ni mogao da je poljubim a da se mi želudac ne krene u grlo. Povraćalo mi se koliko mi je bilo muka.

Đorđe je bio više nego zabrinut za mene, ali meni je odgovaralo da budem sam. Ne moram da imam seks, ako mogu bez njega i tako je bilo sve do prošlog ljeta na bazenima. I nije bilo kao prvi put samo je nedostatak emocija kvario sve to. Posle toga sam ponovio još jednom i više nisam spavao ni sa kim.  Nemam pojma kako bi to objasnio.

Nije da nisam imao prilike ili nisam mogao svaku noć da provedem s nekom, ali nisam vidjeo svrhu. Možda jesam mlakonja, ali ni u jednoj ne bi našao ono što sam imao s Viki tako da je besmisleno bilo tražiti išta.

Nisam čak ni poredio djevojke s kojima sam spavao jer ni jedna joj nije ni do koljena, a ono što mene muči je... Da li je ona ostala srcem vjerna meni ili je to moje mjesto zauzeo neko drugi? Pomisao da je našla nekog da me zamjeni vraćala me nekoliko koraka unazad. Ne trebaju mi sad te misli kad sam na korak od prvog pokušaja.

Dlanovi su mi se znojili i srce je poskakivalo kad sam vidjeo parking ispred njene zgrade. Vratio sam se na onu zimu i nju kako me čekala dok sam ja onako blesavo zaljubljen žurio njoj. Sad nisam blesavo zaljubljen , nego se gušim u ljubavi koju osjećam prema njoj. Oči su sae poletjele prema terasi na petom spratu. Izgleda da stan nije izdat, a ja i dalje imam ključ koji sam dobio od nje. Da li je zamjenila bravu?