Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Ako želiš da me upoznaš, pogledaj između polica moje sobe. Tamo pored mog ruža za usne i četke za kosu. Tamo je sve. Između korica knjiga koje još moram pročitati i iznad korica onih koje sam već pročitala. Pored mojih omiljenih olovki i par uvenulih ruža. Ako dobro pogledaš, pronaći ćeš i par slika. Od mene. Prijatelja. Porodice. Uspomene na trenutke koje bih voljela proživjeti još jednom sa ljudima koji više nisu tu. Ako me želiš upoznati, potraži tamo. Ako želiš da znaš šta mi se mota po glavi, idi tamo. Tamo je sve. Moje priče. Njihove priče. Sve je tamo među tim policama, neuredno, baš kao što je i bilo. Bolno i neuredno. Te sveske su postale moj život i sve između. Držale su moj um na jednom mjestu. Jer terapije nisu bile jeftine, a sam Bog zna kako nisam najbogatija osoba na svijetu. Sada je već normalno da ne pričam, nego pišem. Mrzila sam pričati. Puštam da olovka priča za mene.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Pravim se da nešto čačkam po telefonu, jer većina ljudi u baru sjedi u parovima, a ja kao neka budala, sama. Šta sve trpim zbog mog glupog mozga i sveske. Najradije bih sada zadavila sama sebe. Rano ujutro sam došla i pitala je li možda neko vidjeo svesku koju sam ostavila, ali cura koja je radila je samo odgovorila da sinoć nije bila tu i da navratim kasnije tog dana. I evo me. Iskreno ne znam koga trebam tražiti, niti kome se obratiti. Ali je moram pronaći. Počela sam pisati kada mi je život zadao jedan dobar bokser u lice, a moja porodica i ja i primorani nastaviti život u troje.
Nastavim se tako smarati glupim mislima, dok ne čujem kašljanje. Bilo je poprilično blizu, tako da sam digla pogled i našla se sa parom smeđih očiju. Te oči. Par vlasi neuredne kose mu je nemarno podalo preko očiju, što mu izgleda nije smetalo, a ja odjednom dobijem nagon da rukom prođem kroz nju. Kladim se da i lijepo miriše. Smiri se. Što je bilo čudno. Iako ne rado govorim, kosa mu je bila tamna. A ja sam voljela dečke sa plavom. Mada, ni jedan mi do sad nije uspio probuditi ovaj čudan osjećaj kojeg trenutno imam u donjem dijelu trbuha. Šta ti se dešava? Pošto je stojao poprilično blizu sada sam sa sigurnošću mogu reći boju njegovih očiju. Smeđa. Pitam se da li on mene ovako analizira koliko ja njega. Rado bih da mi oči zalutaju i na njegov donji dio tijela, ali prokontam da bi to izgledalo glupo jer me on gleda pravo u oči, tako da odlučim ostati na sigurnom horizontu.
