Izabrana: Sećanja i nove nevolje

23

Pokucala sam na vrata direktorkine kancelarije i posle odgovora ušla. Sa direktorkom su u kancelariji bila i ostala čudovišta.
D:,,Ema? Sve je u redu?"
Ja:,,Ne baš. Došla sam da razgovaram o tome."
D:,,U redu. Sedi."
Sela sam pored Filipa i gledala upitno u sve.
Ian:,,Desilo se nešto čudno na našoj akademiji. Magija je poludela. Jedan učenik je prešao na mračnu stranu pa je morao biti ubijen. "
D:,,I to nije samo njihova akademija. Svim sem nasoj se to desilo."
Ja:,,Upravo suprotno direktorka. "
Svi su me pogledali zbunjeno.
Ja:,,Na čašu Drevne magije se Feniks oteo kontroli i počeo da napada sve oko sebe. To ustvari i nije čudno ali problem je u tome što je promenio svoju boju. Bio je potpuno crn kao noć. Atropos ga je uspeo ubiti i onda je Feniks eksplodirao u pepeo. "
D:,,Nešto se dešava a mi ne znamo šta. Ema? Ključ demonskog sveta? Da li je bezbedan? "
Sumnjivo me gledala i ja sam kimnula.
Ja:,,Jeste. Niko ne zna gde je sem mene i Kaia."
Emili:,,Kai? "
Ja:,,Da."
D:,,Budite na oprezu. Svi ste slobodni sem Acea, Emili i Eme. "
Kimnuli su i izašli napolje.
Ace:,,Šta nije u redu?"
D:,,Koji učenik je koristio moć Feniksa?"
Ja:,,Neka devojka Scarlett. Sve je bilo u redu na prvu ali je onda podivljao."
Primetila sam kako se Ace ukocio  na spomen njenog imena i sumnjivo sam ga pogledala. Sklonio je pogled i gledao u pod. Izdahnula sam i okrenula se prema direktorki.
Uzela je mikrofon i uzdahnula.
D:,,Scarlett Adams u kancelariju direktora. Scarlett Adams u kancelariju direktora. Hvala."
Okrenula se i pogledala nas umorno. Potpuno je shvatam. Imati nevolje za vratom svo vreme nije lako. Ona kao direktorka mora da se pobrine za našu bezbednost. Naprosto joj se divim u svemu. Ostala je bez muža, bez svoje ljubavi, ali i dalje stoji uspravno i gleda nas ponosno. Ona nam je svima kao druga majka i stvarno mi je je žao zbog svega ovoga. Volela bih da joj mogu pomoći.
Iz misli me prekinulo kucanje na vratima.
D:,,Napred."
Scarlett je ušla u prostoriju nervozno. Kad me je ugledala prostrelila me pogledom. Umesto da mi bude zahvalna što sam je spasila ona mene ubija pogledom?! Prebacila je pogled na Acea i široko se osmehnula dok se on nervozno okretao na stolici ne gledajući me u oči ali sigurno osećajući moj pogled.
D:,,Scarlett. Sedi."
Kimnula je i sela pored Acea uz zavodnicki osmeh.
D:,,Scarlett. Želim da odgovoris na sva postavljena pitanja. Ma od koga dolazila."
Kimnula je nezadovoljno i okrenula prema Aceu. Ustala sam i lažno se nakasljala. Okrenula se i smoreno me pogledala.
Ja:,,Odakle znaš za čaroliju feniksa?"
Scarlett:,,Zasto?"
Ja:,,Ta čarolija nije u kopijama knjige i jedna je od strogo čuvanih magija. Zato mi sad lepo odgovori da ne bi zazalila."
Prostreljala me pogledom i frknula.
Scarlett:,,Čula sam za tu magiju od svoga oca pa sam isprobala. "
Sumnjivo sam je gledala.
Ja:,,Ne lazes?"
Scarlett:,,Ne."
Izdahnula sam i pogledala je.
Ja:,,U redu ali ta čarolija je zabranjena i nemoj da je koristiš više u slučaju. Videla si šta se desilo."
Kimnula je glavom i direktorka joj je rekla da ide. Napustila je prostoriju i ostavila nas sve u tišini. Sela sam nazad u fotelju i protrljala lice rukama. Naslonila sam se na noge i stavila glavu medju ruke.
Kad ce vise ovo da pestane?! Kad ćemo moći uživati u svojim životima?! Kad ćemo moći slobodno da hodamo bez brige da nas neko želi ubiti?! Zašto konstantno neko želi da ratuje?! Svi samo želimo slobodu i normalan život a ne možemo ga dobiti! Prvo Leon, pa Gabrijela a sad... ne znam ni ko je sad! Nemamo odmora od svega ovoga! Nema nam spasa od konstantnih nevolja koje se pojavljuju! Kad bih mogla vratila bih svoj normalan život. Da ponovo budem nomalna devojka sa normalnim prijateljima bez večnih neprijatelja i pokušaja ubistva!
Osetila sam kako mi neko trese rame pa sam podigla glavu i videla zabrinutu direktorku ispred mene sa Emili i Aceom sa strane pažljivo me gledajući.
D:,,Zvali smo te ali nisi obraćala pažnju. Da li je sve u redu?"
Ja:,,Da. Am...idem malo da se prosetam."
Tužno me pogledala pa kimnula. Izašla sam iz kancelarije i samo setala okolo po akademiji. Dok sam lutala akademijom nisam obratila pažnju pa sam udarila u nekog. Ja:,,Izvini! Nisam- Dzek!"
Osmehnula sam se kad sam ga ugledala. Nismo se odavno videli a najbolji mi je prijatelj.
Dzek:,,Hej Em. Je li sve u redu?"
Ja:,,Koliko može biti. Šta ima kod tebe?"
Okrenula sam se pa smo zajedno izašli napolje i nastavili šetati.
Dzek:,,Ništa. Škola kao škola. Čuo sam šta se desilo na čašu Drevne magije. Sreća da si bila tu sa Atroposom. Svasta se moglo desiti."
Ja:,,Znam. To mi je sad najveća misterija. Feniks ne menja boju tek tako. Nešto se dešava i moramo što pre otkriti šta."
Dzek:,,Bez uvrede Em ali odmori malo. Vidi se koliko sve ovo utiče na tebe. Bukvalno se ponašaš kao da imaš 40 godina. Prerano si odrasla."
Ja:,,Znam Džek. Znam. Ali svi ocekuju od mene da rešim ovo. Kao carsko čudovište moja je dužnost da zaštitim sve."
Dzek:,,Em... imaš pravo na odmor. Ti si možda carsko čudovište ali ne i jedino čudovište. I njihova je dužnost poput tvoje. To što si ti mocnija ne znaci da si ti odgovorna za sve sto se dešava u našem svetu. Nadam se da shvataš to."
Izdahnula sam porazeno i sela na obalu jezera. Džek odmah za mnom.
Ja:,,Znam ali ne želim da ih sve razocaram."
Dzek:,,Ema... ti nas ne možeš razočarati. Previše si toga uradila da bi smo samo odjednom izgubili poverenje u tebe. Spasila si nas od Leona, Gabrijele i danas od Feniksa. Nemoj da misliš da si nas razocarala ako uzmeš mali odmor."
Zahvalno sam se nasmesila i zagrlila ga.
Ja:,,Džek ti si najbolji prijatelj na svetu!"
Dzek:,,Znam znam. Hajde sad idemo unutra. "
Kimnula sam pa smo ustali i vratili se na akademiju.