Izabrana: Sećanja i nove nevolje

6. part

Gledala sam iznenadjeno u njega.
Dominus:,,Zdravo Ema. Drago mi je što te vidim."
Ja:,,I meni ali šta ti radiš ovde?"
Dominus:,,Kao Vrhovni vatre ja sam čuvar prolaza u grad Flammas. Ja zadajem testove koje ako polozis dobijaš ključ za grad a ako ne umires. Sigurno ti je Natali to rekla već."
Klimnula sam glavom u znak razumevanja.
Ja:,,Koji je moj test.''
Dominus:,,Samo jednostavan izbor."
Rekao je dok su nam prilazila četiri muškarca. Dva su iza bila i držala noževe ne vratu druge dvojice ispred. Kad su skinuli kapuljace videla sam ih jasno. Kris i Leo. Kris? Ali on je mrtav.
Dominus:,,Imaš izbor. Ako izaberes Krisa on će da se vrati nazad i ponovo će živeti ili izaberi Lea. Tvoj izbor."
Ja trebam da izaberem izmedju njih dvojice? Ali oni mi previše znače. Obojica. Kris mi je u srcu a Leo... ne znam šta bih bez njega.  Ali mi i Kris znači puno iako je mrtav. Svašta se izdešavalo. Ali sad je naijvaznije... koga da izaberem?
Dominus:,,Da li si odlučila?"
Ja:,,Smem li da im priđem?"
Klimnuo je glavom.
Prišla sam Krisu i pogledala ga u oči.
Kris:,,Drago mi je što te ponovo vidim Ema."
Njegov glas...tako mi je nedostajao.  Pogledala sam Lea u oči. Kao i svaki put izgubila bih se u njima. On je samo klimnuo glavom u znak da razume. Taman sam htela da kazem svoj izbor kad mi je u glavi sinula jedna Nataliina recenica.
Izgubljeno ne može biti vraćeno,ne isto.
U pravu je. Kris je mrtav i nema šanse da ga Dominus vrati iz mrtvih. Onda mi je nešto palo na pamet.
Od Krisove smrti samo je Leo mogao da me na neki način razume. Uvek me je nasmejavao. Kad god bih gledala u njegove oči gubila bih se u njima. Vreme kao da bi stalo oko nas. Osećala bih se sigurno blizu njega. On je bio moj spas. Sve sam shvatila.
Ja volim Lea.
Ja:,,Dominuse odlučila sam."
Pojavio mi se osmeh na licu. Završila mrtva ili ne ja volim Lea.
Dominus:,,Ko?"
Ja:,,Leo."
Pojavio se zadovoljni osmeh na njegovom licu.
Dominus:,,Čestitam! Ti si prva koja je položila ispit ljubavi!"
Ja:,,Ljubavi?!"
Dominus:,,Da. Znaš svi vreme sam ti bio u glavi. Svaka misao koja ti je prošla sve znam."
Ja:,,To je malo nepristojno zar ne?"
Dominus:,,Izvini. Pa pošto si položila treba da ti dam i ključ. Pruži ruku."
Dunuo je malo vatre na moju ruku. Osetila sam kako mi ulazi u kožu. Posle par minuta prestalo je. Pogledala sam u ruku i na njoj videla grb vatre u sredini kruga. Izmedju ivice kruga i grba vatre idu kose isprekidane linije.
Dominus:,,Kad pozelis da otvoriš portal prikupi svu snagu i prebaci u ruku. Spusti je na zemlju i izgovori :

Unum iter pateat in his verbis, quod sit nova spes pervenit. Haec verba, ut inter ea quae requiruntur ad ostium urbs antiqua ignis.

Kada to uradiš pojaviće se veliki portal. Ako te glava zaboli unutra nemoj potiskivati bol već je pusti. To će biti tvoja sećanja. Do sledećeg vidjenja !"
Ubrzo sam se nasla na ivici kratera. Videla sam ostale kako sede i gledaju ispred.
Izabela:,,Mislite li da je dobro?"
Stefan:,,Naravno. Jaka je ona."
Dzos:,,Nikad sebi neću oprostiti ako ona umre. Sećam se svih naših budalastina. Jednom smo za Božić sve poklone sakrili. Nedostajace mi mnogo."
Svi su klimnuli glavom za njim u duboko uzdahnuli.
Ja:,,Da mi niste još možda i sahranu isplanirali?"
Upitala sam ih sarkasticno.
Brzinom munje su se okrenuli prema meni i potrčali da me zagrle.
Ja:,,Vazduh. Mrak. Crno."
Svi:,,Izvini."
Pogledala sam ih sve ali su mi se oči zaustavile na Leu koji me već gledao. Osmehnuo sam se i on za mnom. Od danas će biti čudno sa njim u društvu.
Stefan:,,Tebe se nećeš rešiti...''
Ja:,,Čula sam ja tebe Stefane!"
Napravio je mali smešak u uglu usana.
Dzos:,,Koji si imala test?"
Ja:,,Pameti."
Malo prebrzo sam odgovorila.
Stefan:,,I prošla si?"
Pitao je neverujuci.
Samo sam ga ,,malo" oduvala u drvo. Postao je naporan već.
Stefan:,,Auc! Dobro izvini. Samo sam se šalio."
Pobednički sam se nasmesila.
Leo:,,Pa kad idemo u grad?"
Ja:,,Večeras. Treba mi energije. Vraticemo se u pećinu i odmoriti."
Klimnuli su glavama. Ponovo smo poletili ja naravno sam išla što sam više mogla jer volim vetar u kosi. Tako se osetiš slobodno a ustvari nisi. Nikad. Uvek te nešto drži i koliko god se trudio osloboditi nešto te sprečava. Takav je život.
Pun prepreka ali ako njih predjemo uspecemo u životu.

*Leo*
Ovaj put sam samo je nosio Dzosa jer je Ema malo povredila Stefana. Ali zaslužio je.
Dzos:,,Leo?"
Ja:,,Molim?"
Dzos:,,Kad ćeš je pozvati da izađete?"
Ja:,,Koga?"
Dzos:,,Ne pravi se glup! Mislim na Emu. Očito ti se svidja a i ti njoj. Pitaj je."
Ja:,,A šta ako odbije? Ne želim da unistim nase prijateljstvo! "
Dzos:,,Samo kažem. Ali tako povredjujes i sebe. Uhvati je dok još možeš. Ne žali za propustenim."
Samo sam klimnuo glavom da ga razumem. Da li je istina? Da li se ja Emi svidjam? Jedno znam.
Moram saznati šta je istina!