Bringing back memories. - z.m.

-fourteen-

-Liam’s POV-

“Nikada neces nauciti”

Gledam u svoju sestru, kako ustaje sa kauca. Na sebi nosi neku kosulju, predpostavljam da je Ryan-ova. Ne mogu da verujem, posle svega ona je opet ovde, I opet sa njim. Ryan se pojavljuje na vratima, I prilazi joj, I grli je.

“Opet smo zajedno..” Nekako pobedonosno mi kaze dok se smeje, I izaziva jos vec bes u meni. Samo zelim u ovom momentu da mu razbijem facu, I skinem taj je*eni osmeh sa lica.

Samo gleda u mene, nema nikakve emocije na licu.

“Zasto? Samo me zanima zasto, Ruth? Posle svega sto je uradio, koliko si se trudila, zasto?”

Oci joj suze. Stavlja ruke na lice, duboko dise.

“Mislim da bi bilo najbolje da odes.” Samouvereno mi govori.

Sta? Ja da odem? Sta joj je? Nije valjda da planira da ostane sa njim.. ne, ovo nije moja sestra. Ovo je neka nepoznata osoba, neko koga ja nepoznajem.

“Ovo je moja odluka, I ja sam izabrala. Moj zivot, moja stvar. Zelim da postujes nasu vezu i..”

Prekidam je u pola recenice.

“Da vam postujem vezu?” Pocinjem da se smejem. “Tvoju I njegovu?” Pokazujem prstom te na nju, te na njega. “Mora da me zajebavas. Videcemo sta ce biti za mesec dana. Pazi dobro sta ti kazem.”

Prilazi mi I stavlja ruku na moje rame. “Skloni se od mene.” Pretim joj I rezim.

“Idi Liam-e.” Govori mi.

-Peyton’s POV-

Sedim na stolu u dnevnoj sobi, pored mene, na kaucu sedi Molly koja place. Samo gledam u nju. Na kraju opet sam ispala dobra dusa, koja nikada nece nauciti lekciju. Ovo ce mi se obiti o glavu sigurno.

Ne znam sta da joj kazem. Nikada nisam bila osoba koja zna da tesi druge, uvek samo cutim.

“Kako se to desilo?” Tiho je pitam.

“Ne znam. Mislim znam, ali se ne secam. Probudila sam se ujutru u njegovom stanu, i bila sam gola, on nije bio tu. Pokupila sam svoje stvari I otisla.” Jos jace jeca. “Ali, nesecam se nicega vise. Ne znam ni kako sam zavrsila sa njim. Mora da mi je neko nesto stavio u pice, ne znam.”

“Ali, ne mora da znaci da je on otac tog.. tog deteta.” Knedla mi zastaje u grlu dok to govorim.

Ona odmahuje glavom. Jel to u smislu da nije sigurna jel on otac, ili je sigurna da jeste? Ovo je zbunjujuce.

“On je otac. Nisam imala sex ni sa kim vec  4 meseca.” Brise nos sa rukavom od jakne.

“Sta on kaze na sve ovo? Jel zna uopste?” Odmahuje glavom.

Pa I bolje je sto ne zna, zar ne? Nece je smarati I nece ni saznati da je bila trudna. Ko zna sta ce uraditi sa detetom, uopsteno.

“A.. da li ces roditi, ili abortirati?”

Gleda me svojim plavim okicama, trenutno mokrim od plakanja. Izgleda tako prelepo. Cak I dok place. Mogla je ona mnogo bolje proci u zivotu, a ne ovako. Uvek je bila odlican djak, I dobro dete. Sta se dogodilo? E, pa.. meni se dogodio Zayn, I tako je sve I pocelo.

“Roditi ovo cudo u meni? Nema sanse.” Odmahuje glavom.

“Ne, nema sanse. Sta bi mi roditelji rekli, sta bi drugi mislili? Ja ovo ni ne zelim.”

Uhvata me nespretnu u momentu, I grli me. Sta da joj kazem? Ne znam ni da je posavetujem..

“Bice sve dobro.. nemoj da se brines.”