Bringing back memories. - z.m.

-twenty six-

-Zayn's POV-

Lagano sam im prisao. Joel, Molly, Liam i Louis su stojali pored Louisevog belog auta. Stao sam cetri metra dalje od njih. Sta sad oni hoce od mene?

"Malik."

"Tomlinson."

Oboje smo se pozdravili i popreko se pogledali. Bio sam iznerviran, mnogo. Sta su uradili sa Peyton? Otkud njima njen telefon? Ovo je sve bila namestaljka, ali zasto? Kako im ja mogu pomoci?

Odstupio sam korak u nazad, kada sam video Joela sa pistoljem. Ciljao je u mene.

Mnogo misli mi je proslo kroz glavu u tom momentu. Jesam li ovde da bi me oni ubili? Jel ovo poslednje sto cu videti od zivota? Njihove face? Sta ce biti sa Peyton?

Nisam mogao da prestanem da razmisljam dok mi se krv ledila. Znam na sta su ovi ljudi sposobni, i ne bi me nista cudilo, pa cak i to da danas predjem u onaj drugi svet.

Stojao sam kao zaledjen, i posmatrao ga. 

"Spusti pistoj Joele, nemoj se zajebavati." Cujem Louisov glas, kako mu naredjuje. Joel pravi izritiranu facu, i pocinje da psuje, dok spusta pistolj i stavlja ga iza svojih ledja. 

Srce pocinje da mi kuca u normali, lagano se smirujem i opustam, ali moram svejedno opet biti na oprezu.

"Boze, Malik, stvarno si mislio da cemo te ubiti? Nemoj se brinuti, jos ti nije vreme. Imamo mi drugih planova za tebe." Opet Louis vodi celu njihovu grupu, i svi ga kao neki mali kucici prate i rade sve sto on kaze. On je mozak svega toga, sigurno. 

"Dobro, recite sta vam treba da zavrsimo sa ovim." Iznervirano govorim.

"Predaj nam dokaze koje imas o meni, i gotovo je sa svim, samo nam treba ona glupa fascikla, i gotovo. Jednom za svagda." Louis mi govori, dok ostali samo klimaju glavama, kao da su neki robot. Jel moguce ovo sve da bude gotovo ako im je dam? 'Ocemo li onda napokon moci krenuti ispocetka svi mi? Ili je ovo opet neka njihova bolesna igra, i hoce samo da nas prevare da im damo dokaze, pa da nas oni kasnije uniste? Jel im mogu verovati?

Mnogo misli trenutno imam u glavi, i ne znam sta je ispravno, a sta pogresno. Nema mesta za greske, jedan pogresan potez, i sve ode u propast. Kako odluciti, a ne napraviti gresku? Kako znati sta je ispravno? 

Sa druge strane, ovo je najbolja ponuda ikada. Mogli bismo zaboraviti na sve sto je bilo, i otici odavden. Ali strah je tu, i znam kakvi su oni. Prevare svakog coveka, zasto onda ne bi i mene? Jel mozda bolje da odem sa tim dokazima u policiju, jel to bolja odluka nego da dam fasciklu njima?

Moram ozbiljno razmisliti, i moram se pripremiti na svakakve posledice. Ako im dam dokaze, mogu i dalje nastaviti sa svim, a ako im nedam, opet nastavljamo sa bolesnom igrom. Teska odluka.

Provlacim ruku kroz kosu, dok se krecem ka svome autu. Ubrzo, izlazim na auto-put, i ne znam ni gde idem, samo vozim. Vadim telefon iz dzepa, sest poruka. Otvaram jednu po jednu i citam ih.

'Nazovi me brzo. Peyton'

'Zayn, ne idi nigde i ne javljaj se ako te zovem, moj telefon je kod Liama.'

'Molim te reci mi da si dobro.'

'Zayn? Nazovi me.'

'Jesi li dobro? Plasis me.'

'Gde si, i sta se desava? Zayn? Molim te.'

Poslednja poruka je bila poslata pre dve minuta. Nasmejao sam se. Znaci tako je uzeo njen telefon? Brzo sam iskucao taj za sada meni ne poznat broj, i prislonio sam telefon na uvo. Nije ni dva puta odzvonio, a slusalica se vec podigla.