Bringing back memories. - z.m.

-thirty one-

-Peyton's POV-

Ja imam brata? Ryan je moj brat od samog pocetka? Celo telo mi gori, srce lupa. Ne znam ni da li sam ljuta, ili srecna. Neki cudan osecaj mi prolazi telom, neopisiv. Osetim Zayna iz sebe, kako pokusava da me smiri. 

"Kako to mislis moja mama je tvoja mama?" Zbunjeno pitam, i dalje pokusavajuci da razumem sve ovo, ali ne mogu.

"Anna Maria je i moja mama. Jos na pocetku njene veze za tvojim ocem, ona je njega varala, i ostala trudna sa drugim covekom. Ne znam ni kako je uspela da sakrije trudnocu od tvog tate, ali nekako joj je uspelo, i kad me je rodila ostavila me je u sirotiste."

Svi ljudi su preusmerili svoju paznju na nas. Zayn mi gura ramena, i vracam se na svoju stolicu da sednem. On takodje seda pored mene, i prolazi rukom kroz kosu. Pitam se sta ce jos da se dogodi u mome zivotu? Na kraju ce doci i neka sestra, ili cak neko dete kojeg se ne secam da sam rodila. 

"I Peyton? Nemas nista da kazes?" Ryan me pita, i obojica preusmeravaju svoje poglede na mene. Otvorila sam usta, ali jos jednom ne znam sta da kazem.

"Pa.. ovaj, stvarno ne znam sta da kazem. Ako je istina to sto kazes, to je igromna stvar. Naravno drago mi je zbog toga, ali opet, ne znam. Sve je trenutno zbunjujuce." Hvatam se rukma za glavu, i duboko uzdisem. Jesam li srecna ili tuzna zbog toga sto mi je on brat? Tuzna nisam sigurno, sokirana sam. Sve se tako brzo nagomilava, i sve postaje naporno.

"Peyton, razmisli." Zayn mi govori, i zbunjeno ga gledam. O cemu da razmislim? Sta sad on hoce od mene? Dosta mi je razmisljanja, mozda i ovo sto je on moj brat, oznavaca neki novi pocetak.

I dalje zbunjeno gledam u njega, ali tu tisinu prekida Ryan, koji ustaje.

"Mislim, da bi ti mozda trebalo neko vreme, znas.. da razmislis." Klimam glavom, iako ne zelim da razmisljam. Jel mogu da pustim da sve ide svojim tokom? Ne?

...............

Ostatak dana sam prespavala. Htela sam samo malo da se izgubim, da nestanem od svega, ali opet nisam uspela, jer sam sanjala Molly, Louisa, Ryana. Sve po malo mi se stvaralo u snu. Predvece sam ustala, i zatekla Zayna u dnevnoj sobi, na kaucu. Pivo mu je bilo u jednoj ruci, daljinski u drugoj. Nosio je samo neki crveni sorc, na bele pruge. Fudbalska utakmica je bila na tv-u. Nasmejala sam se toj sceni, jer je nikada nisam videla. Do sada Zayn, ni jednom nije izgledao tako opusten, kao da su svi problemi nestali.

Preskocila sam naslon od kauca, i lagano se spustila u prostor izmedju naslona i njegovog tela. Glavu sam naslonila na njegovo golo rame, dok je on svoju ruku smestio u moju kosu. Noktima sam mu prelazila preko prsa, i gledala mu tetovaze. Ima puno novih, za koje ne znam sta znace, ali stvarno su dobre. Zelim i ja jednu. Mozda me jednom Zayn povede sa sobom, pa da oboje uradimo neku teteovazu. 

Opet sam se nasmejala, pa to bi bio normalan zivot sa Zaynom. Ne mogu da nas zamislim ovako svaki dan, jedno pored drugog. Ne znam ni da li cemo se vencati, Zayn je uvek bio protiv toga, i protiv dece, ali za decu je promenio misljenje, mozda je i za vencanje. A' sa druge strane, kako mogu da zamislim Zayna pred oltarom, obucen u prelepo svecano crno odelo, i sebe u beloj vencanici, kako lagano krecem ka njemu. To je ne zamisljivo.

"Peyton, Ryan  nije tvoj brat." Iz svog tog razmisljanja, trzame Zaynov glas. Sasvim opusteno, i lezerno mi to kaze. Kako sad nije moj brat, pa ko mene zajebava?

"Molim?" Naglo ustajem sa njega, i malo povisujem ton. Ne mogu se tako saliti sa tim stvarima, te nije, te jeste. Boze, prestani sa ovim. 

Moje plave oci trce po celom njegovom licu, pokusavajuci nesto da otkriju, ali nista. On me samo gleda, kao da ceka da sama provalim zasto on nije moj brat-t-t.

Ispustam jedno dugacko 'aaaa', kao da sam otkrila eureku. Mene je rodila druga zena, i jos nam tata nije isti. Mi nismo u nikakvom krvnom srodstvu. 

"Ali to bi znacilo.."

"Da."

"I Ryan je sigurno..."

"Da."

Jedina dobra stvar, je sto ja jos nisam ni prihvatila cinjenicu da je on moj brat jutros, pa se sad nisam ni puno razocarala. Mislim, nista ne bi falilo ni da mi je brat, ali navikla sam na njega da gledam kao na nekog druga, poznanika. Nikad ga ne bih mogla gledati kao brata, nekako je cudno. 

Sad je jedini problem, sto je on tako radosan, sto je napokon pronasao nekoga clana porodice, predpostavljam. Kako mu sad reci da mi nista ne dodje? Da li da mu uopste kazemo? Nece sigurno dobro reagovati, zar ne?

"Moras mu reci." Trzam se na njegove reci, i prevrcem ocima. 

"Zasto ja? I zasto da mu kazemo? Nista mi ne fali ni da imam brata." Isplazujem jezik ka Zaynu, koji prevrce ocima.

"Kao prvo, nije ti brat. Drugo, ne plazi se meni. Trece, on zasluzuje da zna. Cetvrto, laske ces napustiti sve, ako on nije tvoj brat."

Otpio je gutljaj piva, i prebacio na drugu utakmicu. Ja sam ga saom u cudu gladala. Napustiti sve? Sta ja to napustam? I gde odlazim? Sta se sad dogodilo a da ja nisam znala za to. Mrzim sto svi znaju sve, a  ja samo po strani sve posmatram dok drugi odlucuju o mome zivotu. 

"Molim? Gde odlazim ili odlazimo? Tek sto smo se ponovo ovde uselili." Povisujem ton na njega, dok on gasi tv, i ustaje sa kauca u sedeci polozaj. Okrece se ka meni, dok i ja ustajem i sedam pored njega.

"Tako sam se dogovorio sa Louisom, u zamenu da nas ostavi na miru. A i zar to nisi zelela? Da odemo sto dalje odavden?" Izbecuje oci dok me pita, a ja se samo cesem po kosi.

"Pa da, zelim da odem odavden, ali nekako je sve brzo, sve je tako ubrzano." Govorim mu, dok on pocinje da se smeje, i prebacuje ruku preko moga ramena, i privlaci me sebi. 

"Mislim da odlazimo za 3 dana. Javio sam Michaelu da dolazimo, ako se secas, drug iz SAD-a. Ako se ti slazes, naravno." Tiho mi sapuce na uvo, dok me vibracija njegovog glasa golica. Ljubim ga u obraz, i mrmljam jedno 'slazem se'. Upravu je, vreme je za novi pocetak samo sto prvo trebamo resiti stvari sa Ryanom, sto pre. Ali ne veceras, mozda sutra. Zelim jedno normalno vece sa Zaynom, samo sa njim. Da zaspim u njegovom zagrljaju, i da verujem da ce sve biti u redu. Da nam nista nece ovoga puta unistiti srecu.

-Pre pet dana sam imala toliku volju i zelju za pisanjem, a sada nemam nista. Nesto cudno se dogadja. xD Ostaje jos oko 3-4 nastavka I kraj sa Zeytonom. :( Votujte i komentarisite. 'never be' prica se zavrsila, ako niste do sada procitali, imate jos vremena. Bacite pogled. Ly. <3