Bringing back memories. - z.m.

-twenty five-

Zvoni alarm na satu. Otvaram oci, I treba mi malo vremena da dodjem sebi. Levom rukom pokusavam da ugasim alarm, ali sve  sto dobijam je lupkanje rukom o komodu. Gde je sat? Trljam oci, I podizem se na laktove, I bacam pogled na komodu. Nema sata.

Trzam se kada vidim Liama pored moga kreveta, sa satom u ruci. Okrecem se na drugu stranu da dohvatim telefon, ali nema ni njega.

“Ovo trazis?” Ponovo se okrecem ka njemu, I u drugoj ruci vidim moj beli telefon. Naglo sklanjam prekrivac sa sebe, I ustajem.

“Vratim mi ga.” Pokusavam da dohvatim I uzmem svoj telefon, ali Liam je jaci, I snalazljiviji. U jednom momentu ga naglo guram o prsa, koliko sam se iznervirala, I ispustam neki cudan zvuk.

“Hoces li vec jednom prestati? Samo mi vrati telefon.. i sta uopsteno hoces?” Derem se na njega. Mrzim kad me neko ujutru iznervira, odmah znam da cu biti takva ceo dan.

Prilazi mi I naginje se na moje uvo.

“Zelim da znam kakvu igru vi igrate.” Puhce, dok ga ja jos jednom pokusavam odgurnuti. Oboje pratimo pokrete od ovog drugog. Pokusavam jos jednom dohvatiti telefon, I uspevam u tome, ali sledece sto znam je da ja lezim stomakom na krevetu, telefon mi u ruci ispod stomaka, a Liam preko mene I ne da mi da se pomerim.

“Pusti me, stoko jedna.” Vicem na njega. Pocinje da se smeje, I izvlaci moju ruku sa telefonom. Ponovo mi ga uzima, I cvrsto drzi moje ruke kod moje glave. Pokusavam da se koprcam, ali mi ne ide. Svom svojom tezinom je naslonjen na moja ledja. Naginje se ponovo do moga uveta I tiho sapuce, zbog cega se ja jezim.

“Necu te pustiti dok mi ne kazes Peyton.” Preti mi.

“Pa onda se pripremi da dugo vremena ostanes ovde, jer ti necu nista reci. I ne znam cak ni o cemu pricas. Nema nikakve igre.”

Svu svoju tezinu je prebacio na svoje ruke, I podigao se malo sa mene.

“Tvrdoglava kao I uvek. To ti nije dobro Peyton, ta tvrdoglavost te moze samo odvesti u probleme.” Zastaje. “Inace ako ti neces da mi kazes, mozda ima nesto u tvom telefonu, znas? Pitam se sta cu naci unutra.”

Ustaje sa mene, I stavlja telefon u svoj dzep. Okrecem se na ledja. Potom I ja ustajem.

“Nemoj biti kreten Liame, vrati ga.” Odmahuje glavom, I krece se da izadje I zalupi vratima sobe, ali zaustavlja se zbog mojih reci.

“Ne kontam ni kako su te oni nagovorili da im se pridruzis. Sta se promenilo?!” Derem se na njega, da bi se on ponovo samo poceo smejati. Sta mu je sa smejanjem? Koja je for a?

“Ne bi ti to razumela.” Krece ponovo da odlazi.

“Stani!” Derem se. Vec izritiran se okrece ka meni. “Probaj, mozda I bih razumela.”

Odmahuje glavom, a ja prekrstavam ruke. “Sta su ti dali u zamenu da budes sa njima? Sta se tako jebeno promenilo? Reci mi Liame!” Povisujem ton mnogo vise nego sto bih trebala.

“Pare! Okej, jebene pare su mi ponudili!” Sokirano ga gledam. “Mnogo para.” Prodao je sebe za pare? Prodao je svoje I Zaynovo prijateljstvo za pare? Prodao je sve za pare? Sve ovo zbog toga? Hvatam se rukama za glavu. Kako ljudi mogu biti takvi.. sve bi uradili da imaju love.

“Kako si.. uf, sve ovo zbog glupe love? Izdao si nas sve zbog toga? Ja neverujem, koliko su ti ponudili?! Ha?” Prilazim mu, I pocinjem da ga udaram o prsa. On ne pokusava da me odalji od sebe.

“Rekao sam ti da neces razumeti, ti I onako nikada nista ne razumes!” U narednom momentu, osecam dve ruke na svojim ramenima, I jedino sto vidim je plafon. Osecam udarac u glavu. Hvatam se za nju, dok pokusavam da shvatim sta se desilo. Jel on to mene upravo gurnuo?