,,Hajde! Požuri!", mama je povikala, ,,Poramo na pasošku!"
Trčala sam da nađem WC u Zagrebu na aerodromu. Ovdje smo došli iz Bosne i sada čekam avion. Nekako smo našli letove direkt za Daegu... Ni sama ne znam kako...
,,Oprostite! Gdje je WC?!", pitala sam nekog čistača.
,,Ovamo!", pokazao mi je rukom. Ušla sam unutra i shvatila da sam u muškom WC-u... Okej... Gotova sam...
Međutim... Ništa nisu rekli. Samo su me pozdravili. Ovo postaje sve čudnije i čudnije.
Završila sam ono što smo morala, oprala ruke i izjurila što sam brže mogla.
,,Vi ste žensko?", pitao me policaja na kontroli pregledajući moj pasoš milioniti put.
,,Da. Šta je tu čudno?"
,,Ništa! Prođite!"
Pa dobro... Ne krivim ga... I ja bih prije rekla da sam muško...
Čekali smo još nwko vrijeme i onda se ukrcali u avion. Sada se vozimo nekih 12 sati. To je STVARNO dugo. Avionom sam se vozila mnogo puta, ali nikada ovako daleko... Nadam se da neću dobiti napad panike usred leta.
,,Hello!", stjuardesa je došla do nas i naklonila nam se kako to u Koreji rade.
,,Zdravo!", pozdraviki smo je na korejskom.
,,Vi ste iz Koreje?", nastavila je pričati na korejskom, jer je vidjela da ga mi razumijemo.
,,Ne, ali se selimo tamo", mama je odgovorila.
,,Divno. Gdje idete?"
,,Daegu."
,,Nadam se da će vam biti lijepo", srdačno se nasmijala i predala nam jelo. Bila je to neka tjestenina, dva sushi-ja i kimchi, zato što se to najsporije kvari. Nije bilo loše... Jela sam i bolju hranu, ali mogla bih da živim sa ovim... Valjda...
Putem sam slušala muziku. Bruno Mars, Shawn Mendes i Ariana Grande su mi bili na repeat listi.
Nakon dugačkih 12 sati, Daegu je zasvijetlio pred našim očima. Prelijep je! Puno je ljepši od grada u kojem sam živjela do sada.
,,Azra! Ovamo!", mama mi je pokazala pit. Ja i moja orinentacija smo jako loši prijatelji. Nikada ne slušamo jedna drugu.
Vozili smo se još nekih pola sata do malog stančića. Bio je u jako mirnoj i spokojnoj četvrti. Autobuska stanica je udaljena 10 minuta hoda, a oko nas nema puteva kojim stalni prolaze auta. Jako mi se sviđa mir.
Iako je stančić jako mali, uspjeli su mi obezbijediti prostor za sobu. Bio je tek dovoljan za krevet, mali ormar i radni sto. Sve je jako skućeno, ali lijepo uređeno, tako da sve ukupno donosi balans.
Što se tiče škole... Da upisala sam se. Upisala sam se u, valjda, neku sličnu našoj gimnaziji.
Zamolila sam direktoricu škole da, umjesto suknji koje nose sve djevojke, nosim hlače. U njima se osjećam prijatnije i nemam brige da li će nešto da mi ispadne.
,,Naravno, naravno. Ako se ti tako osjećaš bolje, ja se u potpunosti slažem."
Gledam sad nju i sjetim se onog direktora od kojeg sam dobila traume. Nadam se da će mi život u Koreji biti prijatan i da ću se osjećati dobrodošlo bez obzira kako izgledala i kakve probleme imala.
,,Dobar dan razrede!", razrednica je ušla u učionicu, zajedno sa mnom, ,,Imamo novog učenika."
Vidjela sam da su odmah krenulu da se došaptavaju. To je jako iritantno, ali ne smijem ništa da kažem.
,,Možeš li se predstaviti?",
,,Naravno!", naklonila sam se i rekla, ,,Zdravo! Ja sam Azra i imam 17 godina. Dolazim iz grada sjeveroistočne Bosne."
,,Jesi li ti muško?", pitao me neki monak iz zadnje klupe.
,,Da. Moglo bi se reći da jesam", odgovorila sam.
,,A koliko dugo pričaš korejsku?"
,,Prije mjesec dana sam krenula da ga učim. Nisam još sve naučila, tako da se nadam da ćete mi pomoći ako budem trebala pomoć."
,,Sjedni", razredna me poslala u praznu klupu i krenula da piše nešto po tablli.
Hvatala sam bilješke i tada me neki papirić pogodio u rulu. Otvorila sam ga:
Simpatičan si. Ja sam Ra On, drago mi je. Je li Azra muško ime?
Okretala sam se oko sebe i spazila simpatičnu djevojku vedrih, plavih očiju. To je Ra On, čim mi se nasmijala i mahnula kada sam je spazila.
Drago mi je da sam ostavio dobar utisak na tebe. Azra je, u našem jeziku, većinom žensko ime.
Yoongi's P.O.V.
,,Ko je onaj tamo?", pitao sam druga.
,,Ne znam. Novi nekakav! Mogli smo bu pripremit slačke danas!'
,,Ja pa da upadneš u nevolju!"
,,Dobro, djedice!", zezao me.
,,A fakat je sladak!", rekao sam, ,,Neobično, nsedoljivo sladak!"
,,Može li tvoja queer priroda da sačeka 5 sekundi i obrati pažnju na razrednu?"
,,Ne, zato što je ovaj momak slađi od moga bivšeg i bivše zajedno!"
,,Prati čas, budalo! Kasnije ga možemo zezati koliko hoćeš!", ćušnuo me.
Kada su se časovi završili, prošao je pored mene.
,,Zdravo!", pozdravio sam ga, ,,Yoongi, drago mi je."
,,Azra", odvratio je.
Ima nešto u tom momku... Nešto što drugi vjerovatno ne znaju.
YOU ARE READING
Can I handle myself? | Min Yoongi✔
Teen Fiction,,Sa tobom ništa nije uredu!" ,,Propalice!" ,,Parazitu!" ,,Da li ovo tvoji roditelji, koji su dali svoj život za tebe, zaslužuju?" To je bilo sve što sam čula. To je bilo sve što je govorio neki zamišljeni glas, dok su ze zidovi polako stješnjavali...