Can I handle myself? | Min Yoongi✔

"Mi smo tim"

,,Rastežite se djeco!", povikao je profesor, dok smo se mi rastezali kako znamo i umijemo.

,,Ne činiš mi se vješt u sportu", rekao je jedan iz razreda, ,,Do sada te nikada nisam vidio da radiš nešto zanimlj..."

Nije uspio da dovrši rečenicu, kada sam se ja ležerno raširila u špagu, iz stojeće pozicije. Vilica mu je pala do poda.

,,Nešto si rekao?", pravila sam se kao da ga nisam čula.

,,N-ne... Ništa...", otišao je od mene.

Yoongi je došao i aplaudirao:,,Ma bravo, dušo. Tako se rješava naporne mrake sa grbače."

,,Hvala, hvala!", nasmijala sam se i ustala, ,,Šta danas radimo? Odbojke mi je dosta za cijeli život."

,,Vjerovatno košarke protiv curica. Ako te to ne vr..."

,,Tiše tamo Min!", namrštila sam se, prekidajući ga, ,,Ja sam muško, koliko god ustvari bila žensko. Jasno?"

,,Vrsta! Svi!", predali smo se u vrste i čekali šta će nam reći, ,,Napravit ćete 4 tima. Ženski i muški jaki i ženski i muški slabiji tim. Onda ćete igrati da vidimo ko će odnijeti pobjedu."

,,Košarka? To sam trenirao prije", rekla sam.

,,Je li? Onda si sa nama!", rekao je Yoongi i povikao, ,,Moji momci ovamo!"

,,Ko je kapiten?", pitala sam.

,,Yoongi! Ko drugi?", zaključio je jedan od trojice koji su bili tu pored mene i Yoongija.

,,Zašto ja ne bih bio?"

,,Ti? Tako mali, daj Bože da ostaneš živ!", nasmijali su se.

,,Ooo, itekako da hoću. Daj ovamo loptu!", povikala sam i neko mi ju je dobacio, ,,Probaj da je uzmeš."

Momak koji me zadirkivao je krenuo paralelnim stavom prema meni. U početku sam samo jednostavno vodila loptu, ali kada je krenuo da je uzme svim silama, driblala sam je između nogu svo vrijeme.

Već se isfrustrirao i povukao me za majicu da bi je istrgnuo, pa sam mu ja potkačila kuku lijevom nogom i završio je na zemlji.

,,I tako osvajaš prekršaj!", zaključila sam, ,,Dakle, imam slobodno bacanje i moguća dva poena za tim. Koja šteta što nisi upućen u pravila."

,,Al' te osušio!", Yoongi se zakikotao, ,,Evo je, legendo!"

Nabacila sam mu high five i onda smo započeli igru. Prvi smo igrali mi i "jake" djevojke. Uglavnom su to bile one koje treniraju košarku ili fudbal.

,,Azra! Izvodi!", rekao je trener.

Ispred mene su se "nacrtale" skoro sve cure iz tima - nemaju pojma šta znači timski rad i podjela po terenu.

,,Yoongi!", dozvala sam ga i očima mu dala znak da ode desno.

Bacila sam loptu između dvije cure. Obije su skočile da je uzmu, pa se u tom momentu Yoongi probio između njih i uzeo loptu. Bio je opkoljen. Ako proba da doda, bit će mrtva lopta i moraćemo bacati slobodne da bude naša.

,,Yoongi! Ispod sebe!", rekla sam mu i namignula. Shvatio šta želim reći.

Pošao je baciti iza sebe i tada su se cure sklonila iza. Onda mi ju je slobodno dodao ispred sebe.

Vodila sam je sve do našeg koša. Tamo su bila dvojica, dok je treći išao za mnom. Yoongi je ostao pored protivničkog koša.

Jedna cura je pošla da izvede prekršaj, ali je momak iz tima stao ispred nje i blokirao je.

,,Zakucaj!", povikala sam i bacila loptu momku koji je bio najbliži košu. Uradio je ono što sam rekla i poen je išao nama.

,,Bravoooo!", Yoongi je aplaudirao, dok sam ja jedva disala od umora. Stvarno nemam kondicije.

Priveli smo igru do kraja i, naravno, pobijedili.

,,Azra! Azra, dođi ovamo!", profesor me pozvao.

,,Recite!", došla sam, brisajući znoj.

,,Želiš li ići sa nama na takmičenje. Imaš potencijal."

,,Aaa... Ne... Ne bih, hvala..."

,,Zašto ne?"

,,Ne volim takmičenja."

,,Hajde bolan! Tvoj potencijal se mora pozlatiti."

,,Hvala na pohvali i pozivu, ali ne bih."

,,Azra! O čemu pričaš?!" Yoongi se zabazeknuo i došao do nas, ,,Zašto nećeš?! Vidiš da odlično funkcionišemo nas dvoje!"

,,Yoongi ne mogu i imam svoj razlog."

,,Samo vi njega upišite nastavniče. Ja ću ovo da riješim", zagrlio me preko ramena i izveo iz sale.

,,Yoongi, ne želim!", rekla sam.

,,Radi čega?"

,,Radi moja bolesti..."

,,Imaš neku bolest?"

,,Aha."

,,Koju? Reci mi, obećavam da niko neće saznati."

,,Imam poremećaj panike. Dešava se iznenadno... Kada se previše umorim, kada neko vrši pritisak nada mnom... Samo ću vam otežavati."

Nasmijao se.

,,Šta je smiješno?", uvrijedila sam se.

Uzeo me za ruke i nagnuo se da me pogleda u oči.

,,Hoćeš li mi povjerovati ako ti kažem da smo isti?"

,,Ja i ti? Nema šanse!"

,,Imam isti problem od smrti svoga oca. Vjeruj mi da nisi sam. Mi smo isti. Budimo tim. Zajedno ćemo se izboriti sa svojim problemima."

---------------
Autor:
Hej ljudi!
Znam da je ovaj dio bio pomalo dosadan, ali je bitno da ovo spomenem, zbog sljedećeg što će se desiti! Stay tuned😊