Bad Boy Horan » Prijevod

CHAPTER 9

OLIVIA'S POV

"Tko je ta/j prijatelj/ica?“ Moja majka me upita dok ja sjedam na kauč da gledam najdraži seriju, Family Guy. Uzdahnem i pogledam u majčine figure koje stoje na vratima prekriženih ruku.

"Stvarno je drag mama.“

"Oh, znači to je on. Družiš se sa nepoznatim dečkom kojega ja nisam upoznala.“ Rekla je bijesno. Dignem ruke u zrak i pustim ih da mi padnu u krilo, praveći onaj pljus zvuk.

"Zar je važno? Držao me dalje od opasnosti! Trebala bi biti sretna zbog toga!“ Ustanem i izađem iz sobe.

"Nemoj da odlaziš dok pričam s tobom!“ Prosiktala je. Okrenula sam se i ostala na mjestu, čekajući ju da završi.

„Jesi li sada gotova?“ Pitala sam, pazeći da ne ispadne bezobrazno.

"Kakvi su ti planovi za sutra?“ Upita, posve ignorirajući moje pitanje.

"Idem gledati Niallov boksački meč.“ Kažem, ona skupi zbunjeno obrve. "Niall je prijatelj zbog kojeg si ljuta.“ Objasnim dok ona skuži sve.

"Oprosti ali morati ćeš otkazati box zato što ideš kod bake i djeda.“ Izjavi dok su joj ruke prekrižene. Oči mi se rašire i dlanovi skupe u šake.

"Zezaš me! Biti će ljut! Ne možeš mi to napraviti!“ Viknem prema njoj.

"Morati će se s time pomiriti.“ Rekla je opušteno. Puhnem i odem uz stepenice prolazeći kraj svoje dvanaestogodišnje sestre Gabby. Uđem u svoju sobu i zalupim vratima prije nego ih udarim nogom.

"Tako nepravedno.“ Kažem s skupljenim zubima. Legnem na krevet kada se moj mobitel upali. Otključam ga i pogledam poruku,

Od: Niall:

Naći ćemo se vani u kvartu. Idi lijevo, hodaj par blokova. Budi tamo, sada princezo,

Uzdahnula sam i ustala se. Otvorila sam vrata i izašla iz sobe, spuštajući se niz stepenice.

"Vratiti ću se!“ Viknula sam, čekajući odgovor.

„Mama je otišla u trgovinu Liv!“ Matt, moj drugi trinaestogodišnji brat-odgovori.

"Ok.“ Jednostavno kažem, prije nego što izađem van. Čudim se zašto me je Niall trebao, napokon sam ga ugledala, kako je naslonjen na zid držeći cigaretu u ruci. Dođem i stanem kraj njega. Pogleda me je i bacio cigaretu na pod i ugasio je džonom tenisice.

"Sup (a taj neki engleski pozdrav),“ je bilo sve što je rekao prije nego što je prekrižio ruke.

"Pišeš mi da se ovdje nađemo i jedino što mi imaš za reći je 'sup'?“ Upitam, još uvijek ljuta na mamu i u strahu kako ću reći Niallu da ne mogu ići na njegov meč.

"Nisam mislio da ćeš doći.“ Rekao je. Podigla sam obrvu i gledala ga u čudu.

"Ako je to sve što imaš za reći, ja odoh nazad.“ Uzdahnem, spremajući se da krenem kući. Čim sam se okrenila, osjetila sam par toplih ruku kako me uzimaju za kukove i privlače k sebi, k solidnim ali toplim prsima.

"Ne.“ Šapne mi u uho. „Rekao sam da te trebam sada.“

"Pa, ovdije sam.“ Odgovorim, gledajući dolje prema njegovim blijedim rukama koje su omotane oko mog struka.

"Zašto prvo ne odemo u mali kafić za koji znam tu iza ugla.“  Predložio je. Kimnem i on pomakne ruke s mog struka. Za manje od sekunde uhvatio me je za ruku i odveo do kafića. Volentirao je da nam naruči pića. Dok je stajao ispred blagajne, ja sam sjela u separe i gledala okolinu.