•Prolog•

3.9K 81 24
                                    


"Ma daj, uopšte nije fer!", požalim se, jer ponovo nisam dobila zadatak koji sam htela.

"Šta vam sad ne odgovara, gospođice Rosi?", podsmehne mi se, pomažući se persiranjem.

"Zašto je Mateo dobio Belgiju? Svi ovde znaju da ne postoji osoba u ovoj zgradi, koja zna više o tom timu, od mene. Ali ne, Mateo je dobio Belgiju, a meni si dodelio Holandiju. Zašto?", prekrstim ruke preko grudi i pogledam ga ljuto.

Možda se i ponašam kao dete, ali činjenica da imamo propalu dvogodišnju vezu iza nas, ne daje mu za pravo da me sabotira na poslu. Nema veze što mi je nadređeni.

"Istina. Kao što svi znaju koliko bi subjektivna bila. Navijač Belgije, ne može da intervjuiše Belgiju. Kraj rasprave", pokaže mi rukom ka vratima kancelarije, pa ja besno krenem ka njima. Još jednom ga pogledam, u potpunosti ljuta, a zatim iz sve snage zalupim vratima za sobom.

"Ništa, a?", Mateo me razočarano dočeka u kancelariji, a ja uz uzdah klimnem glavom. Isto kao što sam ja želela Belgiju, on je želeo Holandiju. No Luka je kao po običaju morao da bude kreten.

Nekad se prosto zapitam kako sam mogla biti s njim dve godine. Najgore od svega je što bih, da me nije prevario, verovatno još uvek bila s njim.

U početku se toliko trudio da popravi stvari, da sam bila na korak da mu oprostim sve. Ipak, nakon što je shvatio da od pomirenja neće biti ništa, postao je kreten.

"Ništa", sručim se u stolicu, pa zabijem glavu u šake.

"Nisi razmišljala o prelasku? Znam da bi Tuttosport bio srećan da te ima", vrati nas na temu mog odlaska, ali ja samo odmahnem glavom. Volim La Gazzettu. Luka mi to ne može upropastiti.

"Ali Luka te ovde bukvalno maltretira. Do kad ćeš da ga trpiš?", kao najbolji prijatelj, poželi da mi očita bukvicu. Nije da ga ne razumem, ali ipak.

"Dok ne nađe novu devojku. Tad će da zaboravi na mene i sve će da bude kao pre", pojasnim svoj plan, na koji on prevrne očima.

Istina je zapravo da me niko nije terao da se smuvam sa šefom. Znala sam da mogućnost za ovakvo nešto postoji i ipak sam pristala da mu budem devojka. To je pravi pokazatelj da izgubim glavu svaki put kad se zaljubim.

"Zar nije bio sa onom Antonijom ili kako se već zove?", Mateo me pogleda zbunjeno, jer ceo grad zna kad se Luka spetlja s nekim.

"Ispravka. Dok ne nađe novu ozbiljnu devojku", preciznije formulišem svoj plan, stavivši akcenat na ovo ozbiljnu. Upao je u fazu kombinacija i veza za jednu noć, što mi se nikako ne sviđa.

Istina je da smo raskinuli i da me užasno povredio, pa i da se ponaša kao totalni kreten mesecima unazad, ali ne mogu da poreknem da mi je i dalje stalo do njega, da i dalje brinem za njega. Bili smo dugo zajedno, pa valjda ne čudi što ga ne mrzim, iako bi možda trebalo.

"Kad ti je let?", odluči da ne forsira temu mog odnosa s Lukom, jer zna koliko je to sve još uvek komplikovano. Zahvalna sam mu na tome.

"Ujutru, u devet. Imaću vremena da malo razgledam Amsterdam, ako ništa drugo", izvučem jedinu moguću pozitivnu stranu iz ovoga.

"Obavezno mi nabavi Depajev autogram", ponovo me podseti, iako zna da to ne bih mogla da zaboravim.

"Ti ne zaboravi da mi pozdraviš Kevina. I reci mu da mi je užasno žao što se nećemo videti ni ovaj put."

Dok sam još bila sa Lukom, svaki put kad bi trebalo da se ide u Mančester, meni je dodeljivao taj zadatak, jer zna koliko volim Siti. Tokom vremena sam postala mnogo dobra s momcima, pogotovo Kevinom. No, otkako smo raskinuli, slabo da me igde i šalje. Uglavnom se bavim našom ligom.

Pa čak i sad kad sam dobila priliku da otputujem iz Italije zbog reprezentativne pauze, nije mi dozvolio da odem u Belgiju i pratim omiljenu reprezentaciju. I to samo zato što je uvek bio ljubomoran na Kevina, kao da misli da tu ima nešto više od prijateljstva.

"Ne brini, siguran sam da će razumeti. Upoznao je Luku, tako da će mu sve odmah biti jasno", prevrne očima na samu pomisao na Luku, pa ode svojim poslom, nakon što se isti taj Luka pojavi u hodniku.

"Lia, očekujem izveštaj o Juventusovoj pobedi na svom stolu, najkasnije za pola sata", nađe se u mojoj kancelariji, pa izda naređenje, istovremeno me odmeravajući.

Priznajem, i dalje mi prija njegov pogled. Ali moram da zapamtim da je on gotova priča.

"Izvoli", pružim mu izveštaj, koji sam završila još jutros, ali sam zbog frke oko reprezentacija i zaboravila na njega. Zbunjeno pogleda u primerak u svojim rukam, pa onda i u mene, jer očito nije očekivao da je sve već gotovo.

Jasno mi je da samo traži novi razlog za sukob, ali neću mu ga dati. Prosto, dosadile su mi svađe.

Polako priđem prozoru, posmatrajući grad. Iskreno, volela bih da odem odavde. Ne vidim sebe više u Milanu. Ali ne znam ni sama gde bih otišla.

"Lia", tiho izusti i već znam kud sve ovo ide.

"Ne, Luka, nemoj ponovo. Nema svrhe", prekinem ga pre nego što opet krene da mi se pravda povodom prevare.

Trznem se zbog jako zalupljenih vrata, ali ne kažem ništa. Znam da me voli, čak štaviše u to uopšte ne sumnjam. Takođe znam i da mu prevaru neću oprostiti zbog ponosa, ma koliko da će to i mene povrediti.

Odlazak mi je, znači, jedino rešenje.

Danas je tačno dve godine otkako se družimo, pa tim povodom i nova knjiga na profilu 😁 Delovi će izlaziti ponedeljkom sredom i petkom, kao i obično. Nadam de da će vam se svideti i da ćete kao i uvek ispratiti knjigu do kraja 🙈💙

P.S.

Ovaj put bez Feđe 😂 Da li bi neko možda mogao da pogodi o kome je reč? danicasidereum Ti se ne računaš 😜💙

// 17.III 2022. Ne znam što ovo radim kad sam mogla jednostavno da sačekam lektorisanu verziju za Bookmate, ali 'ajde 😂

𝑉𝑟𝑎ć𝑎𝑚 𝑇𝑖 𝑆𝑒 ✅Where stories live. Discover now