"Lepo je videti te opet., izgrlim se sa Bernardom, na kog sam nekim čudom prvo naletela."Gde su ostali?", upitam radoznalo, jer obično je nemoguće da moj dolazak prođe nezapaženo.
"Pep im drži neko predavanje u svlačionici", prevrne očima, na šta se ja nasmejem.
"Što i ti nisi s njima?"
"Zamisli, mene je poslao po kafu, kao da sam mu potrčko. Mada bolje i to, nego da slušam predavanja, zbog novog Kevinovog ispada", istog momenta prestanem da se smejem, pa ga iznenađeno pogledam. Kao da je tek sad shvatio da je rekao nešto što ne treba, udari se po glavi.
"Ubiće me", procedi kroz zube, svestan u kakvu se situaciju uvalio.
"O kakvom ispadu je reč?", upitam ga ozbiljno, dok mi kroz glavu prolaze Gabrielove reči od pre mesec dana.
"Nemojte mene da petljate u to. Bolje ti lepo pitaj njega, pa nek ti on objasni, ako bude želeo", odbije da mi objasni šta je mislio, a ja sam sigurna da mi Kevin neće zucnuti o tome. Sad se već brinem za njega.
Bernardo uđe prvi, pa za njim i ja, uz prethodno kucanje, provirim kroz vrata.
"Nadam se da ne smetam", ljubazno se obratim Pepu, a on me uz osmeh pozove da im se pridružim.
"Drago mi je da vas sve ponovo vidim", iskreno se osmehnem momcima, koji su već napravili gužvu oko mene, želeći da se pozdrave. Samo Kev stoji sa strane i pažljivo me posmatra. Nekako je čudan u poslednje vreme. Poruke i pozivi su sve ređi, i ne mogu a da se ne zapitam da ga nisam kojim gestom možda uvredila.
"Hej", priđem ja njemu, kad on već nije želeo meni, pa ga kao i uvek zagrlim. Par sekundi samo ukočeno stoji, a onda mi uzvrati zagrljaj.
"Hvala ti što si došla. Znaš da mi je lakše da igram, kad mi je amajlija tu", pogleda me uz osmeh, pa pomislim kako sam možda umislila njegovo čudno ponašanje.
"Šta mi to Bernardo kaže da si napravio neku glupost?", odmah ga upitam, isuviše radoznala da bih ćutala. Prostreli ga pogledom, što se izlanuo, pa ponovo vrati svoj pogled na mene.
"Ništa specijalno. Pep voli da preteruje ponekad", kao što sam i mislila. Moraću kleštima da izvlačim iz njega informacije o navodnom ispadu.
"Kev, znaš da to sa mnom ne prolazi?", ne odustanem tako lako, ali on kao da me uopšte ne registruje.
"Kako ti je u Lionu? Jesi se navikla na novo okruženje?", promeni temu, totalno ignorišući pitanje, koje sam mu malopre postavila.
"Pusti ti sad Lion, nego mi lepo objasni šta si zabrljao", prosto želim da znam o čemu je reč.
" 'Ajd posle utakmice. Nemam sad volje", odlučim da mu ipak malo popustim, pa pristanem na razgovor posle utakmice. Jeste da bih volela bar jednom da se naspavam, ali Bože moj. Prijateljstvo je ipak preče.
"U redu, ali samo da znaš, De Brujne, nećeš ga izbeći", mrtva ozbiljna mu kažem, a on se nasmeje.
"Znam, Lia, znam. Ti kad se uhvatiš nečeg, ne odustaješ", da savršen moj opis, pa mi pokaže ka klupi, kao znak da bi bilo bolje da sednemo.
"Al' sad ozbiljno. Kako ti je u Lionu? Kako napreduje s misterioznim dečkom?", iskreno se zainteresuje, na šta se ja zacrvenim, jer ne znam ni sama kako da definišem odnos sa Memfisom.
Nakon onog poljupca, od kog mi i sad zaklecaju kolena, otišao je u svoju sobu i ostavio me da radim. Vratio se nakon dva sata, kao da se apsolutno ništa nije desilo i nastavili smo razgovor tamo gde smo stali pre poljupca. Viđali smo se idućih dana, ali nijedno od nas dvoje nije spomenulo ono što se desilo. Zaista ne znam šta da mislim nakon svega.
"Sviđa mi se Lion. Grad je divan, kuhinja mi se dopada, a i fudbal je lep", sumiram utiske, sad ja izbegavajući jedno od njegovih pitanja.
"Lep fudbal ili fudbaleri?", iskoristi priliku da se našali sa mnom, iako meni baš i nije do toga.
"Kev, znaš da sam ja pre svega novinar. Fudbal je moja ljubav", znam da se samo šalio, ali ne želim da dođe do nekog novog nesporazuma.
"Kako pričaš, rekao bih da ne ide baš dobro s tim mojim kolegom", još jednom pokuša da ispita teren, no ja još uvek ne znam šta bih mu rekla.
"Zapravo, nije loše. Mislila sam da će sve ići mnogo brže, ali možda i bolje ovako. Nakon svega s Lukom, nigde mi se ne žuri", istina je da sam u jednom momentu imala utisak da se sve sa Memfisom razvija previše brzo i to me pomalo uplašilo. No sad me pak strah da od svega ovoga na kraju neće biti ništa.
"De Brujne, ubrzaj se!", Pep uzvikne, pa se Kevin u sekundi nađe na nogama.
"Moram sad da idem, ali obavezno pričamo posle utakmice", spusti nežan poljubac na moj obraz i nestane za Pepom i ostalim momcima. Nakon što ostanem sama, i ja krenem ka svojoj poziciji, spremna za skori početak utakmice.
Taman što se smestim, začujem zvuk zvona, pa počnem da rovim po torbi, tražeći telefon. Iznenadim se kad ugledam Memfovo ime na displeju.
"Hej, je l' se nešto desilo?", ne stigne ni ćao da mi kaže, jer ja odmah krenem da brinem. Prosto nisam očekivala njegov poziv.
"Ništa, je l' trebalo nešto da se desi?", njegov zbunjeni ton me uspokoji, pa mi odmah lakne.
"Izvini, samo nisam očekivala poziv."
"Samo sam hteo da proverim kako ti je u Mančesteru. Kakva su očekivanja?", iako ga nisam očekivala, drago mi je da ga čujem.
"Volim ovaj stadion i volim momke, ali bih više volela da mogu da sedim kući i gledam ovo na tv-u, umesto što sam ovde. Što se očekivanja tiče, očekujem da ću ujutru imati još veće podočnjake", kao i svaki put kad ja počnem da gunđam, on počne da se smeje.
"Šta ti radiš?"
"Ono što bi ti volela. Ležim, gledam tv i čekam kad će utakmica početi. Kad se vraćaš?", nekad kad slušam ova pitanja steknem utisak da smo u braku, a mi zapravo još uvek samo u fazi muvanja.
"Ne znam tačno, ali ponoć će već uveliko da prođe, kad ja poletim odavde. Moram da obavim jedan bitan razgovor s Kevinom, pa ću tek posle toga da krenem nazad", pojasnim mu, a zatim primetim određenu promenu u tonu.
" 'Ajd onda da ne smetam. Videćemo se sutra", takvom brzinom prekine poziv da ne stignem ništa ni da kažem.
Šta sam sad zajebala?
Jeste da kasnim dan, ali juče nije bio dan za objavljivanje nastavka, pa nisam htela da kvarim redosled. Ne pratim ga dovoljno dugo da bih sad mogla da napišem neki roman, kao što je to bio slučaj s Feđom pre par dana. No i za ovako kratak period sam uspela da se vežem, što zbog životne priče, što zbog pozitivne energije koju širi. O talentu neću ni da trošim reči, jer kao što ćete već čuti u nekom od narednih delova, apsolutno svi mogu da vide kako briljira. Srećan rođendan najpozitivnijem biću na ovoj planeti! Hvala ti što pružaš savršen primer kako je sve moguće postići trudom i radom 💙
Fun fact - Prvo sam počela da ga pratim kao repera, pa tek onda kao fudbalera 😂 Iz tog razloga imate gore ostavljenu pesmu, iako nisam sigurna da je već nisam objavljivala 😅👆
YOU ARE READING
𝑉𝑟𝑎ć𝑎𝑚 𝑇𝑖 𝑆𝑒 ✅
Fanfiction"𝑆𝑡𝑎𝑟𝑒 𝑠𝑒𝑛𝑧𝑎 𝑡𝑒 è 𝑐𝑜𝑚𝑒 𝑠𝑡𝑎𝑟𝑒 𝑎𝑙 𝑐𝑎𝑚𝑝𝑒𝑡𝑡𝑜 𝑠𝑒𝑛𝑧𝑎 𝑝𝑎𝑙𝑙𝑎.", 𝑀𝑎ℎ𝑚𝑜𝑜𝑑 - "𝑆𝑎𝑏𝑏𝑖𝑒 𝑚𝑜𝑏𝑖𝑙𝑖" "𝐵𝑖𝑡𝑖 𝑏𝑒𝑧 𝑡𝑒𝑏𝑒 𝑗𝑒 𝑘𝑎𝑜 𝑏𝑖𝑡𝑖 𝑛𝑎 𝑡𝑒𝑟𝑒𝑛𝑢 𝑏𝑒𝑧 𝑙𝑜𝑝𝑡𝑒.", 𝑀𝑎𝑚𝑢𝑑 - "Ž𝑖𝑣𝑖...