"Meni ste bili bolji", utešno se osmehnem Liroju, nakon poraza od Holandije. Neću moći da živim od Matea, kad se vratimo u Milano.
"Hvala, Lia. Srećno sa intervjuom i nadam se da se uskoro opet vidimo", izgrlimo se, pa on krene ka busu i aerodromu, a ja nazad na stadion da napokon završim ono zbog čega sam i došla ovde.
"La Gazzetta", pokažem propusnicu liku iz obezbeđenja, pa me pusti da uđem u svlačionicu. O da, kad radiš za jedne od najboljih i najpopularnijih sportskih novina u Evropi, uvek imaš VIP tretman u odnosu na ostale novinare.
"Mir, momci! Slavlje će morati malo da pričeka, jer imamo gosta", selektor ih utiša, puštajući me da u miru radim svoj posao. Retki su takvi slučajevi. Čak štaviše obično me posmatraju kao smrtnog neprijatelja.
"Sigurna sam da vam je ovo hiljaditi intervju u poslednjih pola godine, ali nas u Gazzetti, i uopšteno u Italiji, interesuje šta ima da kaže trenutno jedna od najboljih, ako ne i najbolja, ekipa u Evropi", nabacim najljubazniji mogući osmeh, jer su se i oni potrudili da budu zaista ljubazni prema meni.
"Obećavam, neću vam uzeti previše vremena", ponovo im se obratim uz osmeh, pa vidim kako klimaju glavom u znak odobravanja.
"Neki dobrovoljac da probije led?", sad se već znatno opuštenije postavim prema njima, jer mi se čini da bismo mogli dobro sarađivati.
"Evo, ja ću. Ipak se dobro znamo", De Liht ustane sa svog mesta, pa mi priđe uz osmeh.
"Raduje me svako poznato lice", uzvratim prijateljski, jer istina je da mi je mnogo lakše da radim s nekim, s kim sam već ranije radila. A obzirom da stalno radim Seriu A i Juventus, kao najbolju ekipu poslednjih godina, imala sam priliku više puta da radim sa Matijasom.
"Utisci su savršeni. Ne postoji ništa lepše od ovakvih uspeha sa reprezentacijom, jer sam svestan koliko svaka ova pobeda usrećuje naš narod, a naročito klince, koji u nama traže uzore", počne i pre nego što mu postavim pitanje, jer već dobro zna, koje će mi biti prvo.
"Zar sam toliko predvidiva?", upitam kroz smeh, a on klimne glavom uz nevin osmeh.
"Ne mislim da je to loše", ponudi kao izvinjenje, što me natera da se osmehnem.
"Cela Evropa bruji o vama mesecima unazad. Čak štaviše mnogi su vas već proglasili evropskim prvacima, iako ni kvalifikacije još uvek nisu gotove. Kakvo je tvoje mišljenje o tome? Da li to stvara neki dodatan pritisak ili ti pak laska?", postavim iduće pitanje, držeći se šablona, kojim mi je Luka isprao mozak prethodnih dana.
"Ne mogu reći da mi ne prija što nas ljudi smatraju kvalitetnom ekipom. No kad ljudi očekuju od vas tako veliki uspeh, onda je i pritisak na vama veći. Smatram da mi, kao ekipa, možemo da opravdamo očekivanja i da zaista možemo da se borimo za medalju. I obećavamo našim navijačima da ćemo dati sve od sebe."
Koliko god da su moja pitanja po šablonu, i njihovi odgovori su isto toliko. Stalno slušam jedne te iste odgovore, pa su mi verovatno zato i dosadili intervjui.
"Koja utakmica do sad, u kvalifikacijama, je na tebe ostavila najveći utisak?", odlučim da mu postavim još jedno pitanje pre nego što pređem na nekog drugog iz tima.
"Sigurno ova protiv Nemačke. Oni su nam najveći konkurent u grupi i dobar je osećaj uzeti i njima tri boda."
"Hvala ti, Matijas. Uvek je zadovoljstvo sarađivati s tobom", uz prijateljski pozdrav završim intervju s njim, pa se okrenem ka momcima.
"Ko je sledeći?"
•••
"Hvala vam puno na saradnji. Znam da vam je novinara već preko glave", ljubazno se obratim Kumanu, koji je pristao da odgovori na par mojih pitanja.
"Nikakav problem. Kad god vam zatreba neka izjava, moji momci i ja smo tu", uzvrati uz osmeh, pa i on ode svojim poslom.
Većina momaka je već otišla, pa odlučim da iskoristim skoro pa praznu svlačionicu, da dovršim članak. Znam da mi se ujutru neće dati, a ne želim da dam Luki bilo kakvu šansu da me ponovo riba.
"Zar vi novinari nikad ne odmarate?", trgnem se na dubok glas i engleski, u kom je izrazito primetan akcenat. Podignem pogled, pa ugledam jedinog koji nije želeo da da bilo kakvu izjavu danas.
"Pa kad nam vi fudbaleri ne dozvoljavate da odmaramo. Stalno neke pobede o kojima mora da se piše", nastavim prijateljskim tonom, kao i celo veče, iako on baš i nije pokazao istu dozu ljubaznosti, kao njegovi saigrači.
"Koliko dugo radiš kao novinar?", iznenadi me postavljenim pitanjem, ali iznenađena sam pozitivno. Uvek sam ja ta koja postavlja pitanja i sluša odgovore, dok svi drugi samo pričaju. Lepo je bar na trenutak promeniti uloge.
"Već tri godine", i nagledala sam se svačeg za to vreme.
"Zanimljivo da te nikad do sad nisam video", prokomentariše, a ja slegnem ramenima, jer nisam sigurna šta bi trebalo da odgovorim.
"Nikad nisam radila francusku ligu, verovatno zato", kratko odgovorim, ne želeći da ulazim u detalje. Znam kakva sam kad se raspričam.
"Zašto? Ne sviđa ti se naša liga ili?", nisam mislila da će mu biti zanimljivo da priča sa mnom.
"Ne znam zašto. Prosto nikad nisam dobila priliku. Uglavnom sam radila Premier ligu, pošto navijam za Siti", ponovo slegnem ramenima, pa ga znatiželjno pogledam očekujući još neko pitanje.
"Ne želiš da intervjuišeš bivšeg igrača Junajteda?", upita uz osmeh, zbunivši me skroz.
"Mislila sam da ne želiš da daš izjavu", kažem iskreno, što njega nasmeje.
"Ja to nisam rekao", donese sebi stolicu pa sedne preko puta mene, spreman za intervju.
"Siguran si? Znaš koliko vredi intervju s tobom", upitam kroz smeh, na šta klimne glavom.
"Ali da mi ne postavljaš ta šablonska pitanja. Pitaj me ono što te zaista interesuje, ne ono što su ti rekli", postavi uslov, koji sam spremna da prihvatim. Poslednji takav intervju sam radila sa Kevinom, pre raskida i Lukinog sabotiranja mog odlaska u Mančester.
Počnem da mu postavljam pitanja, polako se oslobađajući prvobitne stidljivosti. Pored fudbala i njegovog ličnog života, osvrnem se i na njegovu muzičku karijeru, koja me zaista zapanjila. Kao neko ko voli rep i da uči nove jezike, oduševljena sam njegovim talentom.
"Hvala ti puno na ovome. Odavno nisam ovoliko uživala u poslu", iskreno se zahvalim, a on krene ka drugom kraju svlačionice i svojim stvarima. Setim se da zatražim dres za Matea, pre nego što ga izgubim iz vida.
"Misliš da bi mogao da mi učiniš još jednu uslugu?", pogleda me zbunjeno, pa klimne glavom, ni ne pitajući me šta mi treba.
"Moj najbolji prijatelj je tvoj ogroman fan i probio mi je mozak kad je čuo da ću intervjuisati tvoj tim. Misliš da bi mogao da mi daš dres da mu ponesem?", iako mi je glupo, ipak ga upitam, jer znam da mi Mateo ne bi dao da živim, ako se vratim bez dresa.
"Naravno", i tek tako skine dres sa sebe i pruži mi ga. Osetim se neprijatno, jer ne mogu da kontrolišem pogled, koji luta po njegovim tetovažama.
"Hvala", pođem da uzmem dres, ali ga on čvrsto uhvati, kao da se u momentu setio nečeg.
"Daću ti dres, ako mi daš broj", sigurna sam da sam crvena kao rak.
"Broj?", samo što ne zamucam, a on sasvim smireno potvrdi.
"Ja tebi dres, ti meni svoj broj. Meni deluje kao fer razmena", blago se nasmeši, dok ja u sebi psujem Mateu sve po spisku, jer sam se zbog njega našla u ovakvoj situaciji. Nikad nisam znala da se ponašam u situaciji kad mi se neko nabacuje. Pogotovo ne kad je taj neko svima poznat fudbaler.
"U redu", pristanem, jer sam ipak obećala taj dres Mateu. Ja svoja obećanja uvek ispunim.
Pruži mi prvo dres, a onda i svoj telefon da bih upisala svoj broj. Ni ne pomislim da ukucam pogrešan, jer je bio i više nego ljubazan prema meni večeras. Upišem svoj broj, pa mu vratim telefon, napokon spremna da krenem odavde.
"Lepo je poslovati s tobom, Lia."
Ne znam da li je neko od vas slušao njegove pesme, ali sam ja prosto oduševljena 😍 Ostavila sam vam gore pesmu, pa obavezno poslušajte 👆
Kakva su mišljenja, bar zasad? 🙈💙
YOU ARE READING
𝑉𝑟𝑎ć𝑎𝑚 𝑇𝑖 𝑆𝑒 ✅
Fanfiction"𝑆𝑡𝑎𝑟𝑒 𝑠𝑒𝑛𝑧𝑎 𝑡𝑒 è 𝑐𝑜𝑚𝑒 𝑠𝑡𝑎𝑟𝑒 𝑎𝑙 𝑐𝑎𝑚𝑝𝑒𝑡𝑡𝑜 𝑠𝑒𝑛𝑧𝑎 𝑝𝑎𝑙𝑙𝑎.", 𝑀𝑎ℎ𝑚𝑜𝑜𝑑 - "𝑆𝑎𝑏𝑏𝑖𝑒 𝑚𝑜𝑏𝑖𝑙𝑖" "𝐵𝑖𝑡𝑖 𝑏𝑒𝑧 𝑡𝑒𝑏𝑒 𝑗𝑒 𝑘𝑎𝑜 𝑏𝑖𝑡𝑖 𝑛𝑎 𝑡𝑒𝑟𝑒𝑛𝑢 𝑏𝑒𝑧 𝑙𝑜𝑝𝑡𝑒.", 𝑀𝑎𝑚𝑢𝑑 - "Ž𝑖𝑣𝑖...
