𝑉𝑟𝑎ć𝑎𝑚 𝑇𝑖 𝑆𝑒 ✅

•28•

"Još samo jedan dan, zar ne?", Sandro me ozbiljno upita, na šta klimnem glavom. Ponuda L'Équipe-a važi još samo jedan dan.

"Ne znam stvarno šta još uvek radiš ovde. Treba da prihvatiš posao. Čeka te Lion, i dečko, čiji autogram moraš obavezno da mi nabaviš", nisam mogla da mu ne ispričan kompletnu priču.

Njemu je trebalo da bar na kratko skrene misli s mesta koje nas okružuje, a meni da me neko napokon sasluša. I sve od tad pokušava da me otera nazad u Lion. Mada nisam sigurna koliko je objektivan, obzirom da je odlepio otkako je saznao da je Memfis dečko za kojim sam luda.

"Ne mogu da ostavim tebe i mamu. A sve i da se vratim u Lion, nema poente. Ne mogu da potpišem novi ugovor, dok ne raskinem stari. A Luka ne želi da mi potpiše otkaz", po ne znam ni ja koji put mu objašnjavam situaciju i ponovo kapiram kako ne postoji izlaz.

Zašto meni nikad ne može sve da ide kako treba?

Napokon sam upoznala nekog s kim sam se zaista osećala dobro i onda nastane ova zavrzlama s poslom i sve uništi. Znala sam da će nekad morati da me košta moja nepromišljenost. Šta mi je uopšte trebalo da se smuvam s Lukom?

"Daj mi telefon", uozbilji se, a ja ga pogledam zbunjeno.

"Šta će ti moj telefon?"

"Samo mi ga daj i ne pitaj suvišna pitanja", nasmejem se zbog njegovog ozbiljnog tona, pa mu pružim telefon, radoznala da vidim šta je sad smislio.

"Hej Luka. Ovde Sandro", lepo se pozdravi, a ja se uspaničim nakon što shvatim da je pozvao Luku. Koji đavo radi?

"Stanje je isto. Čekamo da se probudi", objašnjava mu mamino stanje, pa se polako opustim i odlučim da mu verujem. Dovoljno je odrastao da ne napravi neku glupost.

"Nema potrebe da se maltretiraš. Zapravo sam te pozvao zbog nečeg drugog."

Naravno da je kreten poželeo da dođe. Nije bio tu kad je trebalo, ali bi zato sad da izigrava princa na belom konju. Kasno, Luka, kasno. Meni treba moj princ u belom dresu. Ali me strah da ga pozovem, nakon što smo se onako rastali u Milanu.

"Luka, Lia nije sposobna da nastavi da radi. Mislim da ju je ovo s mamom dotuklo. Za nju bi bilo najbolje da ostane ovde u Rimu, s nama. Baš iz tog razloga sam želeo da te zamolim da je otpustiš", u neverici posmatram Sandra, koji tako lako laže Luku.

Nikad nisam bila vešta u laganju. S tatom sam bila u isuviše dobrom odnosu, pa nikad nisam imala potrebu da ga slažem.

"Znao sam da ćeš uraditi ono što je najbolje za nju. Hvala ti mnogo, Luka. Oduvek si mi se dopadao", koji mali lažov. Nikad ga nije podnosio.

Uz osmeh mi pruži moj telefon nakon što prekine poziv, a ja ne verujem da je zaista uspeo. Ono što ja nisam mogla da uradim pola godine, on je uradio za manje od pet minuta. Napokon sam uspela da se rešim Luke.

"Pravac na aerodrom, pa za Lion. Sad više nemaš izgovora", namigne mi, zadovoljan što je uspeo da uradi šta je želeo.

"A mama?", pogledam kroz staklo, pa uzdahnem na prizor nje u krevetu i gomile aparata oko nje.

"Ko zna kad će se probuditi. A i ako se probudi, ja ću joj objasniti sve. Ne brini, Lia, neće ti zameriti. Štaviše mislim da ne bi sebi oprostila ako propustiš ovakvu priliku zbog nje", kaže uz blagi osmeh, pa mi pogledom pokaže ka vratima, kao znak da stvarno treba da krenem.

"Ali-", gledam malo u nju, malo u njega, nesigurna u odluku da ih ostavim. Šta ako joj se nešto desi dok nisam tu? Ne bih to sebi oprostila.

"Ja ću biti s njom. Hajde Lia, samo više idi. Ako me uskratiš za tako kul zeta, neću više pričati s tobom", pogura me ka vratima, što me nasmeje. Upravu je. Treba da krenem.