𝑉𝑟𝑎ć𝑎𝑚 𝑇𝑖 𝑆𝑒 ✅

•27•

👆 Znam manje-više sve Kridove pesme, ali ovo je definitivno jedna od najlepših, ako ne i najlepša 🙈 Film takođe ima sve preporuke, mada nisam sigurna da li postoji prevod 😂👆

"Lia, uspori", sustigne me ispred zgrade Gazzette, pa me okrene ka sebi.

"Baš si morao, zar ne? Tražila sam ti jednu jedinu stvar, da se ne mešaš u moje probleme, ali ti naravno nisi mogao da me poslušaš. Jesi svestan kakvo si mi sad sranje napravio?", upitam ga užasno ljuta zbog njegovog nepromišljenog postupka.

"Zar nisi čula šta je pričao o tebi?", posmatra me zbunjeno, kao da ne može da me razume.

"Čula sam, ali me nije briga za to što priča. Luka je i poznat po tome što zna da priča samo gluposti, svaki put kad se oseti ugroženo", pojasnim mu, još uvek iznervirana njegovim mešanjem. A lepo sam ga molila da ne dolazi.

"Ne možeš da trpiš takve uvrede!", pobuni se, ponovo pravdajući svoj postupak.

"Znaš šta, Depaj, ti treba da shvatiš da meni nije potreban niko da me brani. Tolike godine već živim sama i naučila sam sama da bijem svoje bitke", ugrizem se za jezik, jer sam mu se ovaj put obratila prezimenom. Koliko god da sam ljuta na njega, ne smem ovo da radim. Znam koliko mu to teško pada.

"Znači, kad ti brineš o meni, sve je uredu, ali čim ja počnem da brinem o tebi, to je onda problem?", sad i on mene posmatra ljuto i postanem svesna da je cela ova prepirka već otišla predaleko.

"Ponašaš se nezrelo. Ne možeš se ceo život voditi emocijama. Uključi nekad malo i mozak", pogleda me u neverici, jer očito nije očekivao da ću otići ovako daleko.

"A ti si mi vidim baš zrela. Ne znaš ni sama šta želiš od života", uzvrati mi istim tonom, a ja iako znam da bi bilo najbolje da prekinem svađu, ne mogu da ćutim.

"A ti kao znaš šta želiš?"

"Za razliku od tebe, znam. Želim brak, želim klince, i sve to želim s tobom. Ali mi se sve više čini da ne delimo želje", zatekne me, pa ga samo bledo posmatram. Spominjao je brak i ranije, ali sam mislila da se samo šali.

Tenziju između nas prekine zvuk mog telefona. Hvala dragom Bogu na pozivu, jer ne znam šta bih mu odgovorila.

"Halo", jedva se nekako saberem za razgovor, no opustim se čim začujem Mateov glas. Bilo me strah da je još jedan poziv iz bolnice.

"Nabavio sam ti karte. Rezervisao sam ih na tvoje ime, tako da nećeš imati nikakvih problema da ih preuzmeš. Znaš koji šalter?", podseti me na moju molbu da mi nabavi dve karte za Rim, ali sve mi se više čini da će mi biti potrebna samo jedna.

"Znam, nemoj da brineš. Hvala ti, Mateo", pozdravimo se, pa prekinem poziv, okrenuvši se ka Memfisu.

"Nemam vremena za raspravu. Moram za Rim", iskoristim situaciju ne bih li izbegla daljnju priču o budućnosti.

Bio je u pravu. Zaista ne znam šta želim.

"U pravu si. Idemo", baš kao što sam i mislila. I sad ću samo napraviti još veći problem kad ga obavestim da ne može sa mnom.

"Mislim da je bolje da idem sama. Treba nam vremena da se ohladimo, inače ćemo se samo još više posvađati i povrediti jedno drugo. Najbolje je da svako ide svojim putem", pokušam lepo da mu objasnim zašto želim da provedem neko vreme nasamo, ali i sama vidim da od toga neće biti ništa.

"Ne mogu ja ovo više ovako. 'Ajde ti lepo, Lia, razmisli o tome šta želiš od života, pa me potraži. Nemam ja više živaca za toplo-hladno", i tek tako se okrene i ode, dok ga ja bledo posmatram.

Da li je moguće da smo završili na pauzi?

•••

"Drago mi je da si tu", Sandro me privuče u zagrljaj, baš onako kako je to radio kad smo bili veoma mali. Na neki način mi je ovo falilo.

"Da li se išta promenilo?", upitam zabrinuto, a on odmahne glavom.

"Strah me", uplašeno gleda ka vratima mamine sobe, zbog čega ovaj put ja njega zagrlim.

"Tu sam. Biće sve okej", dam mu do znanja da ovaj put može da računa na mene. Neću ih ostaviti tek tako.

"Ti ćeš ponovo otići. A ako me i ona ostavi, ja-", glas mu pukne pod novim naletom suza, a ja nisam sigurna kako da ga utešim.

"Ne idem nigde. Zajedno smo u ovome", klimnem glavom uveravajući ga u istinitost svojih reči. Ionako mi treba neko vreme daleko od svakodnevnog života.

"Izvini, Lia", pogleda me s kajanjem, što me totalno zbuni.

"Za šta?"

"Za to što sam bio kreten tolike godine. Ali moraš da razumeš da sam ja imao samo nju, nakon što si ti otišla da živiš sa ocem. Baš zbog toga bih uvek bio na njenoj strani, čak i kad sam sasvim svestan da to nije ispravno."

"U redu je, Sandro. Razumem. Ne krivim tebe za to. Nikad i nisam."

Istina je da je dugo godina u mojim očima glavni krivac za sve loše što mi se dešavalo bila ona. Ona i njena prevara.

"Bio sam ljut, jer nikako nisam mogao da shvatim kako si mogla da ne izabereš nju. Nikad nisam razmišljao o tome koliko je to tebi moralo da bude teško. Krivio sam i njega, jer nisam kapirao kako je mogao da ode. Sad kapiram", pogledam ga zbunjeno, pa mi sine.

"Raskid, a?", klimne glavom, ne govoreći ništa. U ovoj porodici su izgleda svi osuđeni na nesrećne ljubavi.

"Preživećeš, veruj mi", potapšem ga po leđima, obećavajući mu olakšanje.

"Ti i Luka?", pogleda me zbunjeno, na šta se nasmejem.

"Luka i ja već pola godine nismo zajedno. Postupila sam isto kao tata. Ponos mi nije dao da pređem preko prevare i reći ću ti jednu stvar s ove tačke gledišta. Možda je njegova odluka i učinila mnogo štete celoj porodici, ali to je bila jedina prava odluka."

Nikad ne bi mogao sasvim da joj oprosti. Znam po sebi. A još bi gore bilo da smo odrastali slušajući svakodnevne svađe i prebacivanja.

"Što onda deluješ tako tužno?", upita radoznalo, na šta uzdahnem.

"Nije zbog Luke. Posvađala sam se jednom osobom do koje mi je mnogo stalo i rekla sam mu i neke stvari, koje nisam mislila. Strah me da sam ga povredila i da neću moći da popravim situaciju", priznam mu šta me brine, pa primetim da se zamislio.

"Zbog čega ste se posvađali?"

"Jer ja ne znam šta želim od života. Volim ga, ali se svaki put kad počne da priča o budućnosti uspaničim i pobegnem od razgovora", pojasnim mu koliko mogu, jer ni samoj sebi nisam baš jasna.

"Je l' bi mogla da zamisliš život bez njega?", istog trenutka odmahnem glavom, bez ikakvog razmišljanja. Znam da ne bi.

"Pa ja onda ne znam što se ti uopšte dvoumiš. Ne smeš da odustaneš od njega."

Brat joj je na kraju postao psiholog 😂

Ne znam jeste li svesni, ali ostala su još samo dva dela 😅 Još jedna knjiga se bliži kraju 🙈💙