𝑉𝑟𝑎ć𝑎𝑚 𝑇𝑖 𝑆𝑒 ✅

•24•

"Otkud ti? Što mi nisi javila da dolaziš?", Mateo me čvrsto zagrli, nakon što se pojavim u njegovoj kancelariji. Nismo se baš dugo videli.

"Tu sam na pola sata i planiram odmah nazad. Treba samo Luki da predam ovo", pružim mu papir, koji sve vreme držim u rukama, svesna koliko toga će promeniti.

"Otkaz?! Koji đavo, Lia?", i mislila sam da će ovako da reaguje, ali sam se nadala da ga bar neće čuti cela firma. No čula ga je.

"Mislio sam da je Francuska samo trenutni hir. Otkud sad ovo?", gleda me zbunjeno, jer mu očito ništa nije jasno.

"Nije hir. Otišla sam u Francusku zbog jedne osobe i sad, kad sam sigurna da je to to, rešila sam da dam otkaz. Ništa me više ne veže za Milano i ne planiram da se vraćam", pojasnim mu, a on me gleda širom raširenih očiju.

"Zna li Luka za ovu tvoju odluku?"

"Zna", i drago mi je da zna. Informacija je odležala celu noć, pa neće praviti gluposti.

"Ne znam koliko ti je pametno da pričaš s njim u ovom trenutku. Celu prethodnu sedmicu je bio jako besan, iz nekog razloga", upozori me, na šta se samo nasmejem.

"Zbog mene. Bila sam nedostupna celu sedmicu", i kad pomislim na to da ću njemu od sad biti stalno nedostupna, ne mogu a da se ne osetim srećno.

"Ti si totalno pukla, Lia", Mateo se nasmeje, jer do pre par meseci mi nikad ne bi palo na pamet da uradim takvo nešto. Uvek sam se trudila da ga poštujem, čak i kad je to delovalo nemoguće, jer mi je pre svega šef. No ne mogu više da ga podnesem.

Pokucam na vrata njegove kancelarije, pa nakon njegovog Slobodno, uđem unutra.

"Izvoli", pružim mu otkaz, trudeći se da izbegnem bilo kakvu daljnju priču. Ne može uraditi ništa što bi me nateralo da promenim odluku.

"Zdravo, Lia. Prolepšala si se u toj Francuskoj", uz osmeh me pozdravi. Zašto je on ovako dobro raspoložen? Sigurno je opet smislio neku glupost.

"Pređi na stvar. Znaš da mrzim okolišanje", to me je uvek nerviralo kod njega. Nikad nije znao da bude brz.

"Moraćemo da sačekamo jednu osobu", obavesti me, na šta ga pogledam iznenađeno.

" 'Ajd ti meni lepo potpišeš taj otkaz i da ja idem nazad za Lion. Taman imam let za Lion uskoro", samo se osmehne, potvrdivši tako moju sumnju da je nešto smislio.

"Moram da ti postavim jedno pitanje", priđe mi, gledajući me oči u oči.

"A šta je tebe, Lia, očaralo u Lionu pa mu se vraćaš iznova?", upita tiho, a ja ćutim. Ne znam šta bih mogla da mu kažem, pa da ne sazna za moju vezu.

"Grad, ljudi, ponuda L'Équipe-a", ponudim kao mogući odgovor, na šta se on namršti.

"Je l' ti zaista misliš da sam ja glup?", udalji se od mene nezadovoljan mojim odgovorom. Da li je moguće da zna?

"Nije tebi ni do grada, ni do ponude. Tebe je Depaj očarao", ne znam odakle je ovo saznao, ali nije ni bitno. Ionako mi je dosadilo da krijemo vezu.

"Pa šta i ako jeste?", upitam ga, podsećajući ga istovremeno da nema pravo da ljubomoriše.

"Ne mogu da verujem da si postala sponzoruša. Nekad si bila posebna", ne pada mi na pamet da slušam uvrede na svoj račun.

"Samo mi potpiši glupi papir i da idem. Ne pravi nepotrebna sranja, Luka", posmatram ga hladno, trudeći se da mu ne pokažem koliko me povredilo to što je rekao. Kad ti je nečije mišljenje toliko dugo bilo bitno, teško je to promeniti.

"Ne planiram ništa da potpisujem", smesti se u svoju fotelju, ostavivši me zbunjeno da gledam za njim.

"Luka, ne pravi se lud. Daj potpiši to i da se napokon rastanemo", kako sam uopšte mogla i pomisliti da će nešto s njim proći lako?

Prekine nas kucanje na vratima, što Luki izmami osmeh na lice.

"Napokon si stigao", pozdravi se s nekim dečkom, pa mu rukom pokaže da se smesti na jednu od fotelja, očekujući verovatno da ću i ja napokon sesti.

"Vidiš, Lia, ovo je Antonio, naš advokat. Pozvao sam ga juče nakon razgovora s tobom i rekao mi je jednu vrlo zanimljivu stvar", da mu znak da počne da priča.

"Gospođice Rosi, potpisali ste ugovor, koji važi još pola godine. Na poziciji ste, koja je Gazzetti izuzetno potrebna, tako da gospodin Beluči, obzirom na takvu situaciju, ima pravo da vam ne potpiše otkaz", slušam nalickanog kretena dok mi uz osmeh objašnjava kako ne mogu da odem.

"U redu, ali samo da znate da ću podneti tužbu protiv gospodina Belučija. Imam dovoljno osnova", uz osmeh se obratim advokatu, a on me pogleda zbunjeno.

"A po kom to osnovu?"

"Član 61, stav 1, Zakona o radu, prekovremeni rad ne može trajati više od deset sati sedmično, niti duže od četiri sata dnevno. Otkako sam dobila premeštaj u Lion, nije prošao nijedan jedini dan da nisam morala da prekoračim ta četiri sata. Zatim član 77, stav 1, po kome radnik ima pravo na dnevni odmor između dva uzastopna radna dana u trajanju odnajmanje dvanaest sati neprekidno. Znate koliko ja imam? Tri sata u najboljem slučaju."

Dok me Luka iznenađeno posmatra, jer nije očekivao da znam išta o zakonu, Antonio deluje zamišljeno. Očito da mu je jasno da im ovo neće proći tako lako.

"Ali to nije sve. Odmah iza člana 77, sledi i član 78.  Radnik ima pravo na sedmični odmor u trajanju od najmanje dvadeset i četiri sata neprekidno, kojem se dodaje najmanje osam sati odmora iz prethodnog člana. O tome sam ovde mogla samo da sanjam. Tako da mislim da i vi vidite zašto toliko želim da dam otkaz. Nisam luda da više trpim maltretiranje gospodina Belučija."

Memfis je imao pravo. Mnogo toga ovde nije bilo po zakonu. Trebalo je samo sesti i naterati se da pročitam sve te članove. Usput sam izdvojila ono što je bilo najčešće kršeno, jer sam s jedne strane i očekivala da će Luka pokušati neku ovakvu glupost.

"Ja ti, Luka, predlažem da mi jednostavno potpišeš otkaz i da svako ide svojim putem. Nemoj sebi bezveze da praviš probleme. Znaš da sam sposobna da ti upropastim život, bez obzira na našu prošlost."

Antonio mu nešto šapuće, pa se osmehnem očekujući da sam dobila ono što sam želela.

"Ne pada mi na pamet. Slobodno me tuži. I sama znaš koliko će to da potraje, a sve do tad ćeš morati da radiš ovde", da mi do znanja da nema nameru da me posluša.

"Dobro, Luka. Želeo si rat, dobićeš rat."

Jeste znali da "Zakon o radu Republike Srpske" ima 273 člana? Sad znate 😂

Uvek se trudim da ono što pišem bude što realnije, tako da sam zaista čitala zakon. Naravno ne čitav, već samo delove koji su me interesovali 😂 Uz svaku knjigu dosad sam naučila nešto novo 🙈