𝑉𝑟𝑎ć𝑎𝑚 𝑇𝑖 𝑆𝑒 ✅

•4•

"Jesi videla rezultate?", Mateo uleti u moju kancelariju kao furija, što me u potpunosti zbuni.

"Kakve rezultate?", podignem pogled sa članka koji pišem, pa ga pogledam zbunjeno.

"Rezultate čitanosti. Oborila si sve rekorde s ovim poslednjom člankom", obavesti me, ali čini mi se da je on više uzbuđen zbog toga od mene.

Naravno da mi je drago zbog toga, ali to je više Memfisov uspeh, nego moj.

"Gde je vriska i cika?", namršti se, jer nisam reagovala kako je očekivao.

"Moram da završim priču o novoj Hamiltonovoj pobedi. Već sam probila rok", kažem, dajući mu do znanja da treba da se izgubi odavde. Kad radim, volim mir, što znači potpunu tišinu. Mateo i tišina su dva sasvim suprotna pojma.

"Kakav si ti partibrejker, ja ne verujem", uz gunđanje, napusti moju kancelariju, a ja se vratim poslu.

Otkucam i poslednju reč, pa napokon stavim tačku na članak, koji mi već dva dana zadaje glavobolje. Krenem ka Lukinoj kancelariji, sa sveže ištampanim primerkom u ruci. Pošto ionako kasnim, preskočim ljubaznost i kucanje na vrata, pa uđem bez ikakvog upozorenja.

Bolje bi bilo da sam kucala.

"Izvini, nisam znala da imaš društvo", promrmljam, osetivši se neprijatno, jer sam prekinula ko zna šta.

"Završila?", malo se odvoji od devojke, koja samo što mu nije sela u krilo, pa pokupi papire iz mojih ruku. Klimnem glavom, nespremna da ponovo progovorim.

"Slobodna si, Lia", primetim odobravanje dok iščitava tekst ispred sebe, pa mi pomalo lakne. Krenem ka vratima, jedva čekajući da se izgubim odavde.

"Čestitam na rekordu", dobaci, pre nego što izađem iz njegove kancelarije, no ja se ni ne potrudim da mu odgovorim. Nije baš prijatno zateći bivšeg s drugom, bez obzira na to što je bivši.

Ako ništa, bar nije primetio koliko kasnim.

Bacim se u fotelju, trudeći se da skrenem misli na bilo šta drugo. Spustim glavu na sto, iako znam da bih svakog sekunda mogla zaspati.

Ko još normalan prihvati Mateovu ideju i izađe usred sedmice?

Zvuk telefona me razbudi, pa požurim da ga dohvatim, iako već pretpostavljam da je ponovo Mateo. Zbunim se kad me zatekne poruka s nepoznatog broja.

A onda mi po sadržaju iste, postane jasno da je ipak odlučio da iskoristi moj broj.

Napravila si zvezdu od mene 😉

Posmatram tih par reči već nekoliko minuta, pre nego što pomislim kako zna da sam videla poruku. Znači, moram mu odgovoriti.

Ja bih rekla da si bio zvezda i pre mene i intervjua 🙈

Ne znam šta da mislim dok posmatram kako kuca poruku. Iskreno, nisam mislila da će mi se javiti. Može se reći da sam se nadala, ali ne i da sam verovala.

Ššš, Lia, ne kvari kompliment 😝

•Depay's pov•

Kuca, kuca, pa prosto prestane, kao da ne može da smisli odgovor. Izgleda da sam uspeo da je zbunim, baš kao i ono veče kad sam joj zatražio broj.

Hteo sam da ti čestitam na intervjuu. I naravno da ti se zahvalim što si prenela moje reči u celosti, bez izvrtanja 😁

Mislim da nije svesna koliko znači da se za promenu neko ne trudi da izvlači stvari iz konteksta. Mislim sve što kažem i kažem sve što mislim, bez ikakvih skrivenih dubljih značenja. Zato me valjda toliko i nervira kad neko izokreće moje reči. Zato više i ne dajem intervjue.

Ja treba tebi da zahvalim. Tri godine slušam uvek iste unapred naučene odgovore i tek se s vremena na vreme pojavi neko ko je izuzetak od pravila i s kim mi je pravo zadovoljstvo razgovarati 😊

Osmehnem se dok čitam njen odgovor. Drago mi je da još uvek postoje ljudi koji cene iskrenost.

Pretpostavljam da šef baš i nije bio zadovoljan?

Kao što ni momci nisu bili baš srećni kad su shvatili da sam im ukrao slavu.

Imamo komplikovan odnos, ali zapravo sam dobila pohvalu i od njega

Poželim da je pitam o tom komplikovanom pitanju, ali pretpostavljam da je previše lično.

Momci me mrze, zar ne? 🙈

Zašto bi?

Upitam, iako već pretpostavljam šta će mi odgovoriti.

Maltretirala sam ih dva sata, a onda su stavljeni u drugi plan. Mislim da imaju svako pravo da me mrze 😅

Nasmeje me to što oseća krivicu zbog njih, pogotovo što znam koliko se oni ne opterećuju tim. Prvi dan su kukali, drugi su već i zaboravili na to. Svako se vratio u svoj klub predstojećim utakmicama, zaboravljajući na reprezentativnu pauzu i sve što se desilo tokom nje.

Ne brini, Lia, niko ti to ne zamera. Možda malo Matijas, jer je mislio da će dobiti poseban tretman, ali sem njega niko nema zamerke 😂

Probio nam je mozak pričom o svim izjavama koje joj je davao do sad, kao igrač Juventusa, ubeđen da će kao stari poznanik dobiti najviše prostora od nas svih. Ostali su sve vreme tražili razloge, zbog kojih bi oni bili bolji izbor za centralnu ličnost od Matijasa. I onda dođem ja, koji se nijednog momenta nisam trudio oko intervjua, i dobijem celu stranu. Najviše su zbog toga i ludeli.

I onda nastane tišina, koja me oduvek nervira. Niti je videla poruku, niti odgovara. Zbog ovoga mnogo više volim razgovore uživo.

Izvini, ali moram hitno na teren. No zaista mi je drago da si zadovoljan 😊 Ako opet poželiš da daš neku izjavu, imaš moj broj 😂

•Lia's pov•

"Ubrzaj se, Lia. Znaš koliko je bitno da budemo prvi s ovom vešću", Luka me uporno požuruje, dok ja i dalje pokušavam da shvatim zašto sam baš ja na ovom zadatku. I otkad on ide na lice mesta? Poslednji članak je napisao još pre dve godine, pre nego što je rešio da to više nije za njega.

"Nisam znala da smo postali žuta štampa", ne uspem da prećutim, jer nikako ne odobravam takav tip novinarstva. Kao neko ko je završio žurnalistiku i kao neko ko voli istinu, odabrala sam Gazzettu, jer nikad nije bila tračerski magazin. No ako ćemo to postati, onda je možda zaista i došlo vreme da odem odavde.

"Nešto si rekla?", upita, dajući mi priliku da prećutim i izbegnem sukob. Ali ne bih ja bila ja, kad bih to uradila.

"Ne želim da pišem o nekakvoj tuči između saigrača. Nisam se za to školovala", kažem, zvučeći možda i prepotentno, ali nije me briga. Držim se svojih moralnih principa.

"Znam da nisi. Školovala si se da bi spavala s kojekakvim fudbalerima", znala sam da neće zaboraviti Kevinov dres od pre neki dan. Ali ne mogu da verujem da se usuđuje ovako da mi se obrati, kad oboje znamo da je on taj koji je prevario mene.

Opalim mu šamar, iako mi je nadređeni. Nije me briga.

"Ne mogu da verujem da sam uopšte i razmišljala da ti oprostim", primetim da mu je krivo zbog toga što je rekao, nakon što shvati da je vrlo verovatno sebi tako upropastio sve šanse.

"Cretino", besno izustim najpristojniju uvredu, koja mi trenutno pada na pamet, pa krenem kući, pre nego što i ostale nađu svoj put u javnost. Izgleda da nikad neće preboleti.

Unapred upozorenje - Luka se ponaša kao da ima bipolarni poremećaj 😅🙈