"Jesi živa, bokte? Nedostupna si mi celu sedmicu", Kev ne sačeka ni da ga pozdravim, a odmah me zaskoči pitanjima.
"Lekše malo, bio mi isključen telefon", pojasnim, dok posmatram Memfa, koji nam sprema doručak.
"Sedam dana?", ne poveruje mi.
"Verovao ili ne, ali da, telefon mi je bio isključen čitavih sedam dana", i bila je ovo najbolja sedmica ikad. Samo Memfis i ja, bez ikakvih stresova i poziva s posla. Po pozivima, koji su me zatekli, kapiram da će me Luka ubiti, zbog ovoga. No vredelo je.
"Ruže cvetaju, znači?", upita radoznalo, kao i uvek, a meni je ponovo neprijatno da s njim pričam o vezi s Memfom. Iako se on iskreno trudi da vrati naš odnos u normalu, ja baš i ne mogu da zaboravim ono što mi je rekao.
"Može se i tako reći. Šta je bilo toliko hitno da si mi zatrpao glasovnu poštu?", nasmešim se na vazdušni poljubac, koji sam upravo dobila.
"Luka je dolazio ovde da te traži. Kaže da mu se nikako ne javljaš i da je zbog toga zaključio da si verovatno ponovo pobegla na odmor. Naravno da sam ja prva osoba kod koje te potražio. I samo da znaš bio je besan", objasni razlog poziva, na šta moj dlan završi na čelu, što privuče Memfisovu pažnju.
"Hvala na informaciji. Još kad bi imao možda neki savet za mene", kažem, u nadi da će me kao i uvek baš on spasiti.
"Ne znam šta da ti kažem, Lia. Rekao bih da bi dobar početak bio da ga pozoveš. Još bih ti savetovao da potražiš novi posao", dovoljno poznajem Luku da ovo shvatim ozbiljno.
"Hvala, Kev. 'Ajde, čućemo se posle. Moram sad da idem", pozdravim se i prekinem poziv, pa se smestim za trpezarijski sto pored Memfa.
"Odmah problemi, a?", upita, nakon što stavi tanjir s palačinkama pred mene.
"Recimo da se Luki baš i nije svideo naš iznenadni odmor", prokomentarišem kratko, pa navalim na hranu ispred sebe.
"Žao mi je, ako sam ti prouzrokovao neki problem", prođe rukom kroz kosu, što kod njega obično odaje nervozu.
"Opusti se, ja sam želela da provedem sedmicu samo s tobom. I bilo mi je zaista divno", nije me briga za Luku. Najgore što može da se desi je da mi da otkaz ili da me natera da dam isti. Ponuda L'Équipe-a i dalje važi, tako da mi to ne bi bio veliki problem.
"I? Šta ćeš sad?", upita ozbiljno, na šta slegnem ramenima.
"Ne želim uopšte da razmišljam o tome. Želim da provedem još jedno mirno jutro s tobom, pre nego što se vratim u haos", a za posle ćemo već da vidimo. Kevin je upravu, najbolje bi bilo da ga što pre pozovem.
"Sigurna si da želiš mirno jutro?", nasmeje se, podsećajući me na prethodna jutra.
"Isuviše me dobro znaš."
•••
"Ti nisi normalna! Ne možeš samo tako da nestaneš!", slušam Lukino urlanje s druge strane telefonske veze i samo čekam kad će napokon prestati.
"Podsetiću te da odavno više nismo u vezi. Nemaš nikakvo pravo da se ponašaš ovako", dam mu do znanja da više ne želim da trpim stalno maltretiranje s njegove strane.
"Slušaj me sad dobro, Lia. Hoću da se ujutru u osam nacrtaš u mojoj kancelariji. Neće ti ovo proći nekažnjeno, samo da znaš."
"Kažnjena sam već dovoljno što uopšte moram da pričam s tobom", uzvratim smoreno, svesna da će ga ovo dodatno naljutiti.
"Možda uskoro nećeš morati da pričaš", besno mi pripreti otkazom, a ja iskreno osećam određeno olakšanje. Pogledom potražim Memfisa, koji igra FIFU satima unazad, i postane mi jasno da sam na neki način već rešila kako ću dalje.
"Znaš šta, Luka. Skratiću ti muke. Dajem otkaz", volim Gazzettu i imam mnogo uspomena vezano za nju, ali ne vidim sebe više tu. Moralo je i to nekad doći kraju.
"Lia, ne pravi gluposti. Dođi sutra ovde i rešićemo sve i jedan problem koji postoji između nas", znala sam da neće želeti tako lako da me pusti.
"Nemamo mi o čemu da razgovaramo, Luka. Doći ću samo da ti predam otkaz i u pisanoj formi, ali ne možeš mi promeniti mišljenje."
"Uvek si bila previše temperamentna. To ti nikako nije dobro", mrzim kad počne da mi dokazuje da me dobro poznaje i da mi deli savete. Ne shvata da to zaista neće ništa promeniti.
"Veruj mi kad ti kažem, ništa se neće promeniti. Samo džaba trošiš glasne žice", dam mu do znanja da sam donela odluku, a on još jednom ponovi da ćemo razgovarati ujutru.
"Šta se desilo?", iako sam mislila da ne obraća pažnju na moj razgovor, okrene se ka meni, čim prekinem poziv.
"Koliko si toga razumeo?", upitam, svesna da je počeo da uči jezik. Meni je pomogao da savladam osnove francuskog, ali me nijednog momenta nije pitao da mu uzvratim uslugu.
"Slabo šta. Razumeo sam jedino da ste se ponovo posvađali", kaže uz osmeh, već naviknut na naš način razgovora.
"Moram večeras za Milano", obavestim ga, pa vidim kako se namrštio zbog nove informacije.
"Na duže ili?", upita ozbiljno, svestan šta bi ovo moglo da znači po nas.
"Ako Bog da, vraćam se još sutra", zaista ne planiram da se zadržavam tamo. Daću mu otkaz i uhvatiti prvi let nazad za Lion.
"Hoćeš da ja krenem s tobom?", ponudi se, ali odmah odbijem.
"Već sutra ću ponovo biti pored tebe", propnem se na prste da ga poljubim, a on me čvrsto stegne uz sebe.
"Ne dopusti da galami na tebe. I nemoj slučajno da bi se ponašala kao da je sve okej. Ne znam mnogo o Zakonu o radu, ali siguran sam da onakvo maltretiranje nije po zakonu. Ako nastane neki problem, odmah me pozovi. Doleteću prvim avionom", posmatra me pravo u oči, dok mi daje bitno obećanje.
"Ne brini, Memf, neće biti nikakve galame. Obavestila sam ga da dolazim da dam otkaz i odmah se prebacio na fin ton. Moliće me da ostanem, pa mu neće ni pasti na pamet da digne glas na mene", primetim iznenađenje na njegovom licu, a onda se blago osmehne.
"Sigurna si u tu odluku?", primetno je koliko ga je moja odluka obradovala, pa zbog toga klimnem glavom, svesna da je ispravna.
"Hoću da budem s tobom. Samo me to iskreno čini sretnom."
YOU ARE READING
𝑉𝑟𝑎ć𝑎𝑚 𝑇𝑖 𝑆𝑒 ✅
Fanfiction"𝑆𝑡𝑎𝑟𝑒 𝑠𝑒𝑛𝑧𝑎 𝑡𝑒 è 𝑐𝑜𝑚𝑒 𝑠𝑡𝑎𝑟𝑒 𝑎𝑙 𝑐𝑎𝑚𝑝𝑒𝑡𝑡𝑜 𝑠𝑒𝑛𝑧𝑎 𝑝𝑎𝑙𝑙𝑎.", 𝑀𝑎ℎ𝑚𝑜𝑜𝑑 - "𝑆𝑎𝑏𝑏𝑖𝑒 𝑚𝑜𝑏𝑖𝑙𝑖" "𝐵𝑖𝑡𝑖 𝑏𝑒𝑧 𝑡𝑒𝑏𝑒 𝑗𝑒 𝑘𝑎𝑜 𝑏𝑖𝑡𝑖 𝑛𝑎 𝑡𝑒𝑟𝑒𝑛𝑢 𝑏𝑒𝑧 𝑙𝑜𝑝𝑡𝑒.", 𝑀𝑎𝑚𝑢𝑑 - "Ž𝑖𝑣𝑖...
