𝑉𝑟𝑎ć𝑎𝑚 𝑇𝑖 𝑆𝑒 ✅

•5•

"Otkud taj odmor sad jednom? Što ja ne znam za to?", Mateo me posmatra zbunjeno, dok ja trpam stvari u ogroman kofer.

"Svega mi je preko glave. Moram da se maknem odavde", nikad u svom životu nisam ovoliko želela odmor. Od onog incidenta s Lukom se nisam ni pojavila na poslu. Porukom sam ga obavestila da uzimam odmor, što do sad nisam ni pomislila da uradim.

"I gde ideš?", postavi sasvim logično pitanje, a ja se frustrirano bacim na krevet i okrenem ka njemu.

"Ne znam. Bilo gde je bolje nego ovde", istina je da nisam mislila toliko daleko.

"Engleska će poslužiti", odaberem destinaciju uz osmeh, pa nastavim sa pakovanjem, s još većom željom da što pre pobegnem odavde.

"Kad se vraćaš?", upita, i dalje zbunjen mojom iznenadnom odlukom. Nisam mu rekla o tome kako se Luka poneo prema meni. Jedva ga podnosi i bez toga.

"Ne znam, Mateo, nisam razmišljala o tome. Kad budem mislila da treba", najradije se ne bih ni vraćala. Toliko mi sve ovde ide na živce.

"Ti si skroz na skroz poludela. A posao? Šta će Luka reći?", namrštim se, jer ne želim ponovo da čujem to ime.

"Nije me briga. Što se mene tiče, može odmah da mi da otkaz. Ionako ne mogu više da ga gledam."

Koliko god ja volela Gazzettu, zbog svih uspomena koje imam tu, u poslednje vreme me guši. On i njegova ljubomora me guše. A ja ne znam kako više da se nosim s tim.

"Šta je sad zajebao?", sedne pored mene i pogleda me upitno, no ja ćutim.

"Lia?", sad već primetim zabrinutost.

"Ništa. Sasvim je dovoljno da Luka bude Luka, pa da mi digne pritisak", odmahnem rukom kao da je sasvim nebitno, pa napokon zatvorim kofer. Samo još za kartu da se pobrinem.

Iako su cene, kad kupuješ kartu u poslednjem momentu, enormno visoke, to je mala cena za odmor koji mi je preko potreban. Kupim kartu za prvi let ujutru na liniji, kojom sam nekad mnogo češće putovala.

"Mančester, zar ne?", blago se osmehne, na šta klimnem glavom.

"A kako drugačije?"

•••

"Da li je moguće?", nasmejem se Kevinovoj reakciji, nakon što me primeti pored terena.

"Otkud ti? Što nisi javila da dolaziš? Pa došao bih ja da te pokupim s aerodroma", raspriča se, dok me grli u znak pozdrava.

"Do juče nisam ni znala da ću doći, a i želela sam da bude iznenađenje", pojasnim uz blistav osmeh, jer sam napokon ovde.

I ostali momci me primete, pa se u sekundi nađem okružena celim timom. Osećaj kao da sam došla kući.

"Nisam mislio da ću te opet videti tako brzo", Liroj se progura da bi se prvi pozdravio sa mnom.

"Nisam ni ja", kažem iskreno, srećna što ih sve vidim.

"Mislio sam da si nas zaboravila", Bernardo primeti, pa postanem svesna da svi očekuju objašnjenje zbog mog nestanka.

"Zar bih mogla?", osetim ruku preko ramena, onako zaštitnički, kao i uvek, pa se osmeh odmah nacrta na mom licu. Falio mi je moj najbolji prijatelj.

"Ej, Fil, da znaš, prijateljica mi je napokon slobodna", Kev se raskezi, dok se Fil crveni. Još od prvog dana, momci imaju neku internu foru, gde večito zezaju Fila za mene. Nikad mi neće biti jasni.

"Hvala Bogu! Zaslužuješ sto puta bolje od njega", Žoao usklikne, ni ne trudeći se da sakrije zadovoljstvo, što nas sve nasmeje.

"Moramo da proslavimo tvoj povratak. Deset večeras, Eden", Kev kaže naređivačkim tonom, a svi prihvate uz odobravanje, kao da baš dugo nisu izlazili.

"Ma kakva je ovo gužva? Zašto niko ne trenira?", naše dogovaranje prekine, jedan ljut glas. U pola noći, pola dana, prepoznala bih taj naglasak.

"Oh, Lia", moja pojava iznenadi i Pepa. Uvek je čudan osećaj stajati ispred najdražeg trenera.

"Dobar dan", pozdravim ga uz osmeh, postavši svesna činjenice da sam mu preotela ceo tim.

"Lepo je ponovo te videti ovde", uzvrati mi osmeh, očito mi ne zamerajući zbog toga.

"Zar opet neki intervjui?", nasmeje me njegov smoreni ton.

"Ovaj put sam tu na odmoru."

•Depay's pov•

Nisam siguran kako, ali naleteo sam na Liin instagram pre neki dan. I sve od tad se bavim analizom njenog profila, kao da sam poremećen.

"Gde si ti odlutao?", Tete me trgne iz razmišljanja, vrativši me na stadion.

"Nigde", poreknem, pa nastavim sa spremanjem za trening.

"Ma daj, Memf, znam te odlično. Poslednjih dana stalno visiš na telefonu. Ko je razlog?", nasmeje me što ne pita šta nego ko. Izgleda da me odlično čita.

"Dosada je razlog", smuljam, ne želeći da pričam o iskrenim razlozima. Čekao sam neki povod da joj se javim, ali mi nije dala baš nijedan. A glupo mi je da joj se javim bez nekog razloga.

Ponovo uzmem telefon u ruke, pa odlučim da napokon pritisnem dugme, koje sam ovih dana uporno izbegavao. Vratim telefon u torbu, nakon što sam je zapratio i požurim ka terenu, da ne bih ni slučajno zakasnio.

•Lia's pov•

"Da li si realna, Lia?", upita me, dok gleda nešto na telefonu. Posle dugačkog treninga, došli smo kod njega, jer nije želeo ni da čuje za hotel. A milion puta sam ponovila da mi zaista ne bi bio problem.

"Šta je sad?", pogledam ga zbunjeno, jer ne znam šta sam sad zajebala.

"Otputovala si na odmor, a prva fotka koju objaviš je sa stadiona", kaže kroz smeh, na šta prevrnem očima.

"Baš je lepa fotka, šta hoćeš", dohvatim telefon sa stola, pa nakon kucanja kratke šifre, uđem na instagram da još jednom pogledam umetničko delo sa Etihada.

"Nije tačno. Ispao sam užasno", požali se, kao i uvek kad objavim neku fotografiju s njim. Nikad nije zadovoljan.

"Koga briga?", upitam ravnodušno, jer  je ionako milion osoba na toj fotografiji i niko ga neće ni videti.

Zbuni me obaveštenje koje mi je upravo stiglo, pa uđem da proverim, jer nisam sigurna da sam videla dobro. Posmatram novog pratioca u neverici, jer nikako nisam očekivala da čujem od Depaja ponovo.

"Lia!", Kev povisi ton, vrativši me u realnost.

"Gde si odlutala?", upita zbunjeno, na šta slegnem ramenima.

Kako me uopšte našao?

Taman kad sam ja prestala da razmišljam o studiranju u Rusiji, brat me nazove i kaže da je od profesorke ruskog dobio obaveštenje o besplatnom studiranju tamo. I sad sam u neverovatnoj dilemi 🙈