𝑉𝑟𝑎ć𝑎𝑚 𝑇𝑖 𝑆𝑒 ✅

•22•

"Ma daj, Memf, znaš i sam da mi je iskreno žao", izvinjavam se već peti put, ali ne želi ni da me pogleda. Razumem zašto je ljut, ali ne shvatam kako mogu da popravim stvari.

"Kako da popravim situaciju?", sednem na krevet pored njega, pa mu se pogled napokon zaustavi na meni. Iako znam da je ljut, i dalje vidim ljubav čim me pogleda. I zbog toga sam sad ponovo u nedoumici.

"Sve je okej, Lia", uzdahne, trudeći se da izbegne daljnji sukob.

"Nije okej. Ispala sam užasna prema tebi. Želim da popravim stvari", blago se osmehne, pa me privuče u poljubac.

"Smislićemo već nešto", namigne mi, a onda ustane spreman da napokon krenemo u šetnju.

"Obećavam, Memf, celu iduću sedmicu sam samo tvoja", ne znam kako ću to uspeti da ispunim, ali moraću.

"Eh da vidim i to čudo", nasmeje se pa mi pokaže rukom da krenem za njim.

Iako još uvek imam gomilu posla, obećala sam mu da ćemo izaći. Poslednja kontrola je pokazala da se delom oporavio i da sve napreduje baš kako treba. Povodom toga sam mu i obećala da ću mu praviti društvo prilikom njegovog prvog izlaska iz kuće.

"Što baš pored Rone?", upitam znatiželjno, jer sam mislila da će pre izabrati neki od restorana ili kafića, u kojim inače volimo da provodimo slobodno vreme.

"Stvarno ne znaš?", natera me da razmišljam. No ne mogu da se setim nekog posebnog razloga.

"Nemam ni predstavu."

"A ja sam mislio da vi cure baš pamtite takve stvari", isplazi mi se kao malo dete, ali meni još uvek nije jasno na šta je tačno mislio.

"Tamo si mi prvi put rekla da me voliš", osmehne se dok me posmatra, iščekujući moju reakciju. Zacrvenim se, jer ne mogu da verujem da on to bolje pamti od mene. Mada istina je da nikad nisam davala previše značaja takvim detaljima.

"Gospodine Depaj, vi mene svakim danom iznenađujete sve više", uzvratim uz osmeh i pođem da ga poljubim, ali se on izmakne.

"A-a, nema toga sad. Znam ja kako to ide. Poljubac jedan, poljubac drugi i eto nas u spavaćoj sobi, a od šetnje ne bude ništa. Ne može tako."

"A šta je tu loše?", upitam kroz smeh, pošto je ovo verovatno prvi put da on beži od kreveta.

"Nas spavaća svakako čeka večeras, tako da nema potrebe za žurbom", izgura me iz stana, jer mu je, sasvim razumljivo, dosadio. A ja baš naprotiv jedva čekam da provedem neko vreme kući, bez konstantnog jurcanja.

Za jednu stvar je upravu. Kad bih prihvatila L'Équipe, bilo bi mi mnogo lakše.

•Depay's pov•

"Možemo i da sednemo, ako ti je naporno", ne znam samo da li me više iritira kad je odsutna ili kad ovoliko brine.

"Aman, Lia, sto puta sam ti ponovio da se osećam odlično. Ništa me ne boli", uverim je da je sve okej i da nema potrebe za tolikom brigom.

"To onda znači da ti više nisam potrebna 24/7. Došlo vreme da se vratim kući", zamišljeno gleda negde ispred sebe, a ja je iznenađeno pogledam. O tome uopšte nisam ni razmišljao.

"Što bi se vraćala?", upitam pogubljeno, jer me ovim veoma zatekla.

"Pa ti sad ponovo možeš sam", ponudi kao sasvim logičan odgovor, a ja stanem na istom onom mestu, gde mi je prvi put priznala svoja osećanja.

"To što mogu, ne znači i da želim ponovo da budem sam", pogleda me zbunjeno kao da nije očekivala ovakvu moju reakciju.

"Kad sam te pitao da se preseliš kod mene, nisam imao u vidu samo period dok sam povređen. Više je to bio izgovor. Zapravo sam mislio da se preseliš za stalno", pojasnim, a ona ponovo crveni.

Istina je da većinu stvari nije ni preselila, ali sam to pripisivao činjenici da jako malo vremena provodi u stanu. Stalno je na putu.

"Stvarno to želiš?", obožavam kad se ovako unervozi.

"Naravno da želim. Zar Luka i ti niste nikad živeli zajedno?", u poslednje vreme joj sve češće postavljam pitanja u vezi bivšeg, no do sad nije pokazala da joj to nešto naročito smeta.

"Ne", odmahne glavom, a ja se u potpunosti zbunim.

"Zar niste bili dve godine u vezi?", da li je taj lik normalan? Dve godine je bio s njom i nikad nije uradio ništa čime bi joj pokazao da mu je ozbiljno stalo do nje. A ako mu zaista nije bilo stalo, onda i definitivno nije normalan.

"Pa jesmo, ali retko kad sam provodila vreme kod njega. Ili je on dolazio kod mene, ili smo nekud zajedno putovali", objasni, a ja ne mogu da verujem u ono što čujem.

Ne mogu da verujem da sam ja prvi dečko s kojim živi.

"Srećom, ja nisam Luka. Logično da želim da živimo zajedno. Hoću što više vremena da provedem s tobom. I da znaš, nema lepšeg osećaja, nego kad se ujutru probudim pored tebe", što poslednjih dana nije često, jer ustaje pre nego što svane.

"Kad smo kod Luke-", prevrne očima kad joj telefon zazvoni. Tek sam malopre shvatio s kim tačno imam posla. On je tip dečka, koji je tek kad je to izgubio, shvatio šta je zapravo imao pored sebe. Takvih je mnogo.

Za razliku od uobičajenih razgovora, ovaj put se ne svađaju. Od dosade sam počeo da učim italijanski i već polako hvatam ponešto kad ovako razgovara. Još malo vežbe i moći ću da razumem sve što priča.

"Dobićeš svoj mejl pre roka za predaju u štampu. Imam ja i drugih obaveza pored posla", i tek tako mu prekine poziv, ostavivši me da je zapanjeno posmatram. Obično trpi sve njegove gluposti i retko kad se zapravo žali.

"Gde smo mi ono stali?", pogleda me uz osmeh, pa nežno sklopi ruke oko mog vrata.

"Kod moje ponude da i ostatak svojih stvari preseliš kod mene. Posle nam ostane još samo venčanje", našalim se, a ona me za trenutak pogleda širom raširenih očiju.

"Nisam primetila da si me zaprosio", uzvrati šalu, na šta se iskreno nasmejem.

"Ko kaže da ne planiram?", upitam kroz smeh, jer već znam kako će da reaguje. Ti crveni obrazi su mi omiljeni.

"Korak po korak, Memf. Imamo vremena."

Je l' gledao ko Beoviziju? Šta mislite o izboru? Meni se iskreno ne sviđa 🙈

I sama sam iznenađena, ali najviše mi se dopala Andrijina pesma. Imala je dobar tekst, s dubljim značenjem, fenomenalan instrumental, koja me iskreno podseća na "Faded", i realno dobar nastup. Meni je bar zvučalo kao da bi mogla mnogo na Evroviziji. No izgleda da nemam sluha, jer ga je stručni žiri upropastio 😂