•6•

1.7K 55 6
                                    


"Mogu ti reći, nedostajalo mi je ovo mesto", priznam, dok nostalgično prelazim pogledom po Edenu, klubu u koji smo baš često dolazili. Prava ironija je što ime kluba prevedeno sa francuskog i još nekih jezika, znači raj, a ne mogu ni da nabrojim sve grehove, koje sam videla ovde.

"I meni. Poslednji put sam ovde bio s tobom, kad smo slavili pobedu nad Liverpulom", pojasni, a ja se nasmejem nakon što se setim tog izlaska. Fil i Gabriel su bili mrtvi pijani i malo je falilo da se potuku oko neke devojke. Sreća pa je Kevin bio trezan, pa su bilo kakvi incidenti izbegnuti.

"Reci mi da večeras piješ", pogledam ga molećivo, jer iako ga znam zaista dugo, nikad ga nisam videla s alkoholom u rukama. Kad god izađemo on je trezan, a onda je i meni glupo da pijem zbog njega.

"Ma kakvi. Ko će posle da pazi na tebe, ako se i ja napijem?", prevrnem očima na njegov odgovor, što njega zabavlja.

"Ti naravno kapiraš da sam ja odrasla osoba i da mi ne treba dadilja?", koliko god da cenim to što uvek brine o meni, ponekad me to užasno nervira.

"Znam, Lia, kapiram. Ali skapiraj i ti mene. Žensko si, mora neko da pazi na tebe. A ja zaista ne želim da ti se išta desi", pokaže mi rukom ka separeu, do kog se sad treba progurati, pa me pusti da idem ispred njega.

Sve vreme me drži za ruku, trudeći se da me ne izgubi iz vida. Nekako uspemo da se proguramo do rezervisanog mesta, gde zateknemo većinu momaka iz tima.

"Oh, evo i vas napokon. Rekao si tačno u deset, a kasniš pola sata", Bernardo mu čita bukvicu zbog kašnjenja, a ja se za to vreme smestim pored Liroja.

"Krivi Liu, nemoj mene. Nju sam čekao pola sata", Kev prebaci krivicu na mene, pa zaobiđe Bernarda i smesti se pored mene.

"Doći ćeš mi glave jednog dana", prvo me iskritikuje, pa se onda pobrine za piće. U dušu me zna, tako da ne moram ništa da mu objašnjavam.

"I sam si rekao - žensko sam. Ako nisi znao, nama je u prirodi da kasnimo", namignem mu, vraćajući mu za situaciju od malopre. Samo se nasmeje i ne kaže više ništa, posvetivši se u potpunosti razgovoru s momcima.

Za to vreme ja uzmem telefon, koji nisam videla poslednjih sati. Ceo dan sam provela sa Kevinom u gledanju filmova, a onda sam se više od sat i po spremala za izlazak.

Objavim fotku, za koju sam morala da moljakam Kevina da fotografiše, pa nastavim da listam naslovnu instagrama, trudeći se da ostanem u toku sa dešavanjima u Italiji.

Iz nekog razloga se sva naježim kad primetim da mi je Depaj lajkovao fotku. Ne stignem još uvek da svarim ni tu informaciju, a telefon se ponovo oglasi obavestivši me da imam novu poruku na WhatsApp-u.

Mislio sam da vi novinari samo radite 😜

Posmatram poruku zbunjeno i iskreno ne znam šta da mu odgovorim. Bilo je tako lako razgovarati s njim, ali dopisivanje mi ide mnogo teže. Dok on uvek ima neku zanimljivu opasku, ja sam u potpunosti nesposobna da smislim neki dobar odgovor.

Otkud znaš možda sam ovde zbog posla 😉

Onda mogu da kažem samo jedno. Blago onom koga noćas intervjuišeš 😏

Da li je realan? Nisam baš sigurna da znam kako da se nosim s njegovim flertom.

Depay's pov

Kakav sam ja kreten. Toliko sam zeznuo ulet, da ne želi ni da mi odgovori. A mislio sam da imam dobre fore.

Istina je da me zainteresovala ono veče i da želim bolje da je upoznam. No naravno, ne znam kako to da izvedem.

Činjenica da živimo u dve različite države, baš mi i nije od pomoći.

Čula sam da si odbio Tuttosport 🙈

Nisam iznenađen što je upućena čak i u to. I ja sam se malo raspitao o njoj. Dovoljno da znam da su joj nudili posao.

Već sam rekao sve što sam imao kome sam želeo, tako da.. 😏

Intervju, koji sam dao njoj, je jedini u poslednjih više od godinu. Mnogi su baš iz tog razloga i bili iznenađeni kad su me ugledali na naslovnoj strani Gazzette.

Tamo bi verovatno dobio boljeg novinara. Bolji su od nas 🙈

Steknem utisak da nije zadovoljna Gazzettom, iako sam tokom razgovora s njom, stekao sasvim suprotan utisak.

Pa si zato odbila posao tamo?

Radoznao sam isuviše, da bih držao jezik za zubima.

Šta ako sam se pokajala?

Deluješ mi kao neko ko sluša srce, a veruj mi, ono je uvek upravu. Ako je reklo da treba tu da ostaneš, onda sigurno postoji razlog ☺

Dam joj jedini savet koji znam, pa se ponadam da joj neće smetati što joj se mešam u životne odluke.

Hvala 💙

Lia's pov

Istina je da sam poslednjih dana dosta razmišljala o tome da li sam možda napravila grešku, kad sam odlučila da ostanem u Milanu. No, njegov savet mi je pomogao da shvatim da sam donela jedinu pravu odluku u ovom trenutku. Vreme će već pokazati da li sam bila upravu.

"Hajde da plešemo", Kev me povuče ka masi, prekinuvši tako moj razgovor sa Memfisom.

"S kim se ti dopisuješ celo veče?", upita s rukama na mom struku, dok plešemo na neku laganiju pesmu.

"Nešto vezano za posao. Nije toliko bitno", iako bar Kevina nikad nisam lagala, iz nekog meni nepoznatog razloga odlučim da mu prećutim deo gde jedan od njegovih kolega flertuje sa mnom. Još uvek ni sama ne znam šta da mislim o tome.

"Sigurno? Meni je delovalo kao da je u pitanju neki dečko", posmatra me uz osmeh, iščekujući moje priznanje.

"Obećavam, Kev, prvi ćeš znati kad nađem nekoga. No ovo je zaista bio samo posao", ostanem pri svome, vešto prećutkujući detalje. Začujem njegov uzdah, nakon što se nađem leđima pribijena uz njega. Ritam se znatno ubrzao.

"Nek ti bude. Ali znaš i sama da te ja poznajem najbolje", osetim njegov dah na svojoj ušnoj školjci, pa se sva naježim.

"Znam. Niko me ne poznaje kao ti", izgovorim uz osmeh, iako on iz ovog položaja ne može da ga vidi. Srećna sam što ga imam i više nego što može da zamisli. Bila je pametna odluka doći baš u Mančester.

Ovo mesto me čini srećnom.

Koje mesto vas čini srećnim? 💙

𝑉𝑟𝑎ć𝑎𝑚 𝑇𝑖 𝑆𝑒 ✅Where stories live. Discover now